Ово није сликарско платно и ја имам проблем са граничним ''уметностима'' које су у данашње време преплавиле тржиште уметнина дозвољавајући себи да опонашају оне праве а то значи:
Уметничка слика је слика која захтева таленат за цртање а затим и вештину коришћења и хармоничног слагање боја а фотографија је фотографија.
Оно ''нешто између'' је клопка за незналце јер овакво забављање је већ сто пута виђено у разним хороскопима и по салонима аматера. Да је композиција која је релативно добра насликана у 16-том веку у Венецији, јер се овде ипак неки далеки утицај те школе осећа додуше кроз паушално прелиставање монографија сликарства и без продубљивања у срж јасне естетике тог правца имао бих разумевања за неке очите слабости:
Сам наслов ''Чекај ме и ја ћу сигурно доћи''... Овако арогантна поза не даје много наде ономе ко чека да ће му и сванути дан поновног виђења ... Жене нису нигде ишле у оно време, углавном су оне чекале верненике трговце или морепловце...
Прсти руке су јако лоше ''насликани'', на њима су чак додате чудне, медицини непознате флеке а лицем влада савршени тен. Ил је болесна од нечег или није, кожна обољења су у 16-том веку била јако распрострањена и видљива по целом телу. Ово ми је ипак интересантан детаљ.
Само лице нема никакве временске везе са хаљином која тело облачи јер је сувише излифтовано, нашминкано и данашње да би опонирало неком портрету онога доба.
Шешир овог облика у то време није ни постојао а сликарски је немогуће да у овом глобално реалистичком портрету део свој у атмосферу отпушта.
Врат је лоше ''углављен'' у хаљину и предугачак у односу на пропорције тела.
Види се и да вез ''не лежи'' на хаљини већ вештачки, машином зготовљен а не ручно (јер онда би се нека грешка или неправилност у њему да је заиста насликан видела), над њом лебди не пратећи згужваност сомота.
Завршетак рукава хроматски је далек остатку боје целокупне хаљине.
Модерне бројке штампане као на куцаћој машини и поглед на неку османлијску луку не иде, сувише одудара од првобитне претензије аутора који на жалост не влада стиловима, историјом ни географијом. То код неких Американаца пали али не код свих.
Османлијска лука у реду јер је било Венецијанаца и Ђеновљана у Цариграду и Смирни, да бар архитектура која се наслућује одговара 16-том веку аје де али се овде види да јој је бар 200 година придодато.
Дирнуо би ме сликарски труд младог уметника који се још тражи па му велики мајстори помажу у надахнућу ка проналаску себе кроз лично осамостаљење и оригиналност у будућим делима ...
Овако, вешто баратање Fотоshop-ом ме оставља равнодушним јер се одмах види да није слика у питању чак да је и на платно пренет и одштампан овај фото-колаж . Ово је ипак најбоље што сам од Владаниних ''забављања'' до сад видео.
Ово није сликарско платно и ја имам проблем са граничним ''уметностима'' које су у данашње време преплавиле тржиште уметнина дозвољавајући себи да опонашају оне праве а то значи:
Уметничка слика је слика која захтева таленат за цртање а затим и вештину коришћења и хармоничног слагање боја а фотографија је фотографија.
Оно ''нешто између'' је клопка за незналце јер овакво забављање је већ сто пута виђено у разним хороскопима и по салонима аматера. Да је композиција која је релативно добра насликана у 16-том веку у Венецији, јер се овде ипак неки далеки утицај те школе осећа додуше кроз паушално прелиставање монографија сликарства и без продубљивања у срж јасне естетике тог правца имао бих разумевања за неке очите слабости:
Сам наслов ''Чекај ме и ја ћу сигурно доћи''... Овако арогантна поза не даје много наде ономе ко чека да ће му и сванути дан поновног виђења ... Жене нису нигде ишле у оно време, углавном су оне чекале верненике трговце или морепловце...
Прсти руке су јако лоше ''насликани'', на њима су чак додате чудне, медицини непознате флеке а лицем влада савршени тен. Ил је болесна од нечег или није, кожна обољења су у 16-том веку била јако распрострањена и видљива по целом телу. Ово ми је ипак интересантан детаљ.
Само лице нема никакве временске везе са хаљином која тело облачи јер је сувише излифтовано, нашминкано и данашње да би опонирало неком портрету онога доба.
Шешир овог облика у то време није ни постојао а сликарски је немогуће да у овом глобално реалистичком портрету део свој у атмосферу отпушта.
Врат је лоше ''углављен'' у хаљину и предугачак у односу на пропорције тела.
Види се и да вез ''не лежи'' на хаљини већ вештачки, машином зготовљен а не ручно (јер онда би се нека грешка или неправилност у њему да је заиста насликан видела), над њом лебди не пратећи згужваност сомота.
Завршетак рукава хроматски је далек остатку боје целокупне хаљине.
Модерне бројке штампане као на куцаћој машини и поглед на неку османлијску луку не иде, сувише одудара од првобитне претензије аутора који на жалост не влада стиловима, историјом ни географијом. То код неких Американаца пали али не код свих.
Османлијска лука у реду јер је било Венецијанаца и Ђеновљана у Цариграду и Смирни, да бар архитектура која се наслућује одговара 16-том веку аје де али се овде види да јој је бар 200 година придодато.
Дирнуо би ме сликарски труд младог уметника који се још тражи па му велики мајстори помажу у надахнућу ка проналаску себе кроз лично осамостаљење и оригиналност у будућим делима ...
Овако, вешто баратање Fотоshop-ом ме оставља равнодушним јер се одмах види да није слика у питању чак да је и на платно пренет и одштампан овај фото-колаж . Ово је ипак најбоље што сам од Владаниних ''забављања'' до сад видео.
Баш ми се допада ова серија с Калемегдана. И само једно мало питање: да ли си после нешто дотеривао у ФШ?
Баш ми се допада ова серија с Калемегдана. И само једно мало питање: да ли си после нешто дотеривао у ФШ?
Само аутоматску корекцију нивоа боја откуд ове флеке на небу ... Боље да нисам ни дирао...
Zvezdarka, dinamika u ovoj, tebi dragoj "krivoj" i sada svrsishodnoj perspektivi je dobra; fotografija mi se dopada!
Fotografije jedne izložbe - večeras i sutra u ovom bio- pardon, fotoskopu - uz komentare.