Pre par godina, bio sam neformalni domaćin grupi praških fotografa, od kojih su dvojica bili stabilnije godište, što znači - mlađi od Drundea a stariji od mene. Bila je to prilično vesela i dobronamerna grupa, koju sam ja vodio po različitim bg kafanama (to mi je bio jedini i osnovni zadatak). Dakle, uvažili su moju nesklonost prema umetnosti fotografiranja i priznali poznavanje restorana. Dakle, dobro se jelo i još bolje razgovaralo. Elem, da ne dužim, tu sam čuo za fototeoriju slučajnosti, kao najuslov za dobru fotku, čuo sam priču i o demokratizaciji fotoslikanja, pa su tako priznavali i telefon kao sredstvo za vatanje stanja ili slučaja. To mi je delovalo prilično razumno.
Još da napomenem, u pitanju su bili vrhunski profesionalci, od kojih su dvojica čak bili koledž profesori.
Ih, da je tu bio i nadobudni Drunde, naslušao bih ga i dobro nahranio.
PS: Moram priznati, na priloženim fotkama,taj Drunde, deluje prilično ispošteno i neuhranjeno, kao da još uvek vojnik stažist?!




Pastir Vita sa Vrtiboga. Dao sam mu nešto kafe, on meni kesu ovčijeg sira.

Pljusak na Kalenić pijac!