Debeljković nije imao Photoshop, ali zato je imao genijalno oko...
Pogledajte kako je postavio kompoziciju da šine dijagonalno vode prema izlazu iz stanice, a izlaz stanice se nalazi egzaktno u desnom gornjem "centru interesa" - gde se seku gornja horizontalna i desna vertikalna linija zlatnog reza! A onda mu je i general Slučaj pristigao u pomoć - čovek na mostu na samome donjem rubu slike se nalazi u blizini desne vertikalne linije zlatnog reza. Siguran sam, da on pri slikanju nije na to mislio, nego je postavio kompoziciju instiktivno.
Debeljković je često slikao u vertikalnom formatu (na moju žalost), ali on je bio "majestetično-stabilni tip" čoveka.
Ja bih obe priložene fotografije mogao da zamislim u horizontalnom formatu i sa istom kompozicijom, tako bi dobile na dinamici i ne bi ništa izgubile od njihove lepote.
Ovako scena "Kod Konja" deluje nekako skučeno, statično, jedva se može disati...kao da smo u Manhattan-u.
Da su vertikalne linije malo krive, to moramo i jednom Debeljkoviću oprostiti.
Ovo su direktne kopije negativa, on bi u laboratoriji sigurno te linije uspravio....
Никако не желим да подцењујем генијалност и око једног Дебељковића, али мислим да би пре но што донесемо суд о некој фотографији каква је овде приказана прво би требали да погледамо (наравно, ако је то могуће) ту исту фотографију баш онакву каква је фотографисана у 1:1 - без кадрирања. Познато је да су многе осредње фотографије постале нешто тек пошто су приликом израде позитива пажљиво кадриране...Шта је проблем од једног хоризонталног снимка направити вертикалан позитив?
Horizontalni format je pogodan za dinamične sadržaje.
Ja sam kao tipični "dinamičar" u čitavom životu snimio manje od 1% fotografija u vertikalnom formatu.
Argument, da Ajfelov toranj zahteva vertikalni format kod mene ne "pali".
Ima dovoljno mnogo izvrsnih fotografija Ajfelovog tornja u horizontalnom formatu.
Na fotografiji u horizontalnom formatu šeta oko s leva na desno i natrag, to podiže osećaj za ionako dinamični sadržaj fotografije.
Isti sadržaj u vertikalnom formatu postaje statičan, šetnja oka na fotografiji je sužena, oko postaje "sužanj", zarobljenik fotografije, format protureči sadržaju slike.
Šine trebaju biti i ovde otimalno horizontalne.....
Овде бих Фишеру приговорио то што није ухватио целу локомотиву са све тендером, већ је тендер исекао иако је и он део локомотиве. Отприлике, као што је Марко С. секао људима стопала...
Али, мислим да твој аргумент о строгој хоризонталности не стоји - колосек по којем иде локомотива у првом плану је хоризонталан, а то што су колосеци ближе нама накривљени - можда је то због скретница... Тиме што си и њих поставио хоризонтално, поништио си аргумент да је фотографија документ.
Мислим да је Фишер имао мало времена да размишља о тендеру па је играо на карту: "шта испадне - биће" јер се изгледа и сам налазио у покрету (можда другом возу). У таквим ситуацијама унапред наместиш оптималне параметре и само кадрираш колико можеш - па шта ти Бог да.
Свој став заступам на неоштрини скретнице односмо скретничарске машине у првом плану. Да је Фишер стајао и апаратом пратио локомотиву, непокретни објекти у позадини би били неоштри због највеће угловне промене на позадини. Пошто је он био у покрету, највећа угловна промена је у предњем плану. Нисам сигуран, можда је покушао да је компензује али у сваком случају та компензација је ишла ка томе да "замрзне" покрет локомотиве.
Dragi Iznogude, Bađunov, Kasina, Francuz... DOBRO DOŠLI na diskusioni podij!
Fotografija nastaje u oku fotografa, egzistira na mediju kao slika na monitoru ili na fotografskom papiru i na kraju ispunjava svoju svrhu kao doživljaj u "srcu" posmatrača.
Kao nasilac emocionalnog sadržaja dobija fotografija za svakog pojedinog posmatrača jedno drugo, individualno (emocionalno) značenje. Svako gleda i vidi kroz vlastite naočare.
Sasvim je jasno da će zbog toga o jednoj istoj fotografiji nastati razni utisci i mišljenja, slično kao "tri lekara i pet različitih dijagnoza". Za razliku od dijagnoza, mislim da različita mišljenja o jednoj fotografiji imaju pravo na paralelno postojanje. Znajući to, ja sam već pisao, da je moje viđenje jedne fotografije i predlog kako da se ona estetski optimira samo PREDLOG i ne poslednja istina.
Sasvim je normalno da jedan fotograf pomisli, kada vidi fotografiju drugog autora: Zanimljivo, ALI ja bih tu sliku drugačije kadrirao. I on će onda napraviti svoju fotografiju u skladu sa vlastitim temperamentom, iskustvom i u skladu sa vlastitim bićem. Jednom autoru je važna fotografija kao slika - "ogledalo" realnosti, drugom subjektivno nerealni prilaz realnosti.
Ako Debeljković fotografiju "Kod Konja" stavlja u majestetični vertikalni format i još scenu koncentrira do usijanja, snimajući je sa teleobjektivom, koji tako zgušnjava dubinu scene, on je imao svoj razlog.
Ako bi drugi autor scenu slikao u dinamičnom horizontalnom formatu, i on bi imao svoj razlog - i oba autora su u pravu! Tu se radi o dva razna (emocionalna) viđenja realnosti. Ista slika nije "ista" slika.
Moja želja je da na ovom forumu ocrtam osnovna pravila fotografske estetike i kada ja jednu fotografiju obradim, da bi optimalno odgovarala tim pravilima, onda je to samo demonstracija pravila i predlog, da bi čitaoc vizelno razumeo ta pravila. Razna mišljenja su dobro došla i uvek zanimljiva, jer govore o različitim pogledima na jednu te istu fotografiju.
Argument, da lepa slika detalja lokomotive nije mogla biti slikana sa dva koraka u desno, jer bi odsjaj sunca uništio detalje na lokomotivi ne mogu akceptirati, jer nije mogao nastati nikakav odsjaj sunca. Sunce je stajalo visoko na nebu, kako se vidi na senci lokomotive ispod šina. (Slike neću ponovo postavljati, one se ionako mogu videti na prethodnoj stranici). Da je slika depoa lokomotiva slikana deset metara levo i sa nešto veće udaljenosti, dobili bi i lokomotivu desno u sliku, a zlatni rez bi i ovde na drugi način ispunio svoju funkciju; na primer horizontalna linija krova depoa bi mogla ostati na gornjoj horizontali zlatnog reza.
Ne zaboravimo, zlatni rez je samo skela koja pomaže da se postigne po mogućnosti optimalna kompozicija - ali ne i apsolutni zakon.
Fotografija lokomotive sa skretnicom u prednjem planu je primer, zašto sam ja donje šine pomerio u horizontalu. To je predlog i po estetskim merilima slika igleda tako bolje, iako se mora žrtvovati princip dokumentarnosti fotografije.
Da li je fotografija - već obrađena od Fishera (koji je serijski u Photoshopu uspravio sve vertikale) zaista objektivna slika stvarnosti - to je otvoreno pitanje.
Moram sada postaviti moj credo i znam da će se svima, koji fotografiju prvenstveno vide kao objektivni dokument stvarnosti podići kosa na glavi:
Fotografija nije objektivna, ona uvek laže!
To ću pokušati demonstrirati u sledećem postu.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
(Oni koji imaju široki monitor (6:9) neka postave browser u ovom podforumu na full screen!)
Sinoć sam bio u fotografskom lovu - za vas!
Moram priznati da ovakve scene nemaju baš kod mene fotografski prioritet - ja sam fotograf lica i situacija.
Ne samo jer je snimanje situacija teže, nego i zato jer više odgovara dinamici moga bića.
Četri fotografije jednog te istog objekta. Sve su istinita dokumentarna reporodukcija stvarnosti i sve LAŽU, svaka na svoj način!
Prva fotografija je relativno "objektivna" i prikazuje stanje na terenu, na drugoj fotografiji se toranj pretvara u ogromnu hobotnicu, na trećoj se vidi u vertikalnom formatu majestetično-"romantično" umiranje jednog kolosa i na četvrtoj ponovo "stanje stvari", ali sa izvesnom melanholijom prolaženja.
Zanimljivo, dugu na četvrtoj fotografiji sam primetio tek na monitoru!
Upotrebio sam iznimno vertikalni format na trećoj fotografiji, koji sam izrezao iz jedne orginalne fotografije u horizontalnom formatu.
Smetao mi je veliki beli plakat desno od drvoreda!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Debeljković nije imao toga dana sreće, general Slučaj je bio protiv njega u obliku onoga četvrtog konja desno.
Slična situacija kao i kod Fishera sa drugom presečenom lokomotivom levo.
Inače, bez toga nepotrebnog konja Debeljković bi bio snimio fotografiju ovako:
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Kosančićev Venac - koga ovako verovatno više nema.
Slikati ovako?
Frontalno uslikano izgleda bolje.
Ostavio sam kose linije prozora nepromenjene, u ovom slučaju slika tako izgleda prirodnije, ali kose linije moraju biti simetrične u odnosu na jednu zamišljenu vertikalnu liniju u sredini slike.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Debeljković nije imao Photoshop, ali zato je imao genijalno oko...
Pogledajte kako je postavio kompoziciju da šine dijagonalno vode prema izlazu iz stanice, a izlaz stanice se nalazi egzaktno u desnom gornjem "centru interesa" - gde se seku gornja horizontalna i desna vertikalna linija zlatnog reza! A onda mu je i general Slučaj pristigao u pomoć - čovek na mostu na samome donjem rubu slike se nalazi u blizini desne vertikalne linije zlatnog reza. Siguran sam, da on pri slikanju nije na to mislio, nego je postavio kompoziciju instiktivno.
Debeljković je često slikao u vertikalnom formatu (na moju žalost), ali on je bio "majestetično-stabilni tip" čoveka.
Ja bih obe priložene fotografije mogao da zamislim u horizontalnom formatu i sa istom kompozicijom, tako bi dobile na dinamici i ne bi ništa izgubile od njihove lepote.
Ovako scena "Kod Konja" deluje nekako skučeno, statično, jedva se može disati...kao da smo u Manhattan-u.
Da su vertikalne linije malo krive, to moramo i jednom Debeljkoviću oprostiti.
Ovo su direktne kopije negativa, on bi u laboratoriji sigurno te linije uspravio....
Никако не желим да подцењујем генијалност и око једног Дебељковића, али мислим да би пре но што донесемо суд о некој фотографији каква је овде приказана прво би требали да погледамо (наравно, ако је то могуће) ту исту фотографију баш онакву каква је фотографисана у 1:1 - без кадрирања. Познато је да су многе осредње фотографије постале нешто тек пошто су приликом израде позитива пажљиво кадриране...Шта је проблем од једног хоризонталног снимка направити вертикалан позитив?
Ovako scena "Kod Konja" deluje nekako skučeno, statično, jedva se može disati...kao da smo u Manhattan-u.
Па можда је баш то и хтео да нам сугерише, да не кажем наметне?
Horizontalni format je pogodan za dinamične sadržaje.
Ja sam kao tipični "dinamičar" u čitavom životu snimio manje od 1% fotografija u vertikalnom formatu.
Argument, da Ajfelov toranj zahteva vertikalni format kod mene ne "pali".
Ima dovoljno mnogo izvrsnih fotografija Ajfelovog tornja u horizontalnom formatu.
Na fotografiji u horizontalnom formatu šeta oko s leva na desno i natrag, to podiže osećaj za ionako dinamični sadržaj fotografije.
Isti sadržaj u vertikalnom formatu postaje statičan, šetnja oka na fotografiji je sužena, oko postaje "sužanj", zarobljenik fotografije, format protureči sadržaju slike.
Šine trebaju biti i ovde otimalno horizontalne.....
Овде бих Фишеру приговорио то што није ухватио целу локомотиву са све тендером, већ је тендер исекао иако је и он део локомотиве. Отприлике, као што је Марко С. секао људима стопала...
Али, мислим да твој аргумент о строгој хоризонталности не стоји - колосек по којем иде локомотива у првом плану је хоризонталан, а то што су колосеци ближе нама накривљени - можда је то због скретница... Тиме што си и њих поставио хоризонтално, поништио си аргумент да је фотографија документ.
Мислим да је Фишер имао мало времена да размишља о тендеру па је играо на карту: "шта испадне - биће" јер се изгледа и сам налазио у покрету (можда другом возу). У таквим ситуацијама унапред наместиш оптималне параметре и само кадрираш колико можеш - па шта ти Бог да.
Свој став заступам на неоштрини скретнице односмо скретничарске машине у првом плану. Да је Фишер стајао и апаратом пратио локомотиву, непокретни објекти у позадини би били неоштри због највеће угловне промене на позадини. Пошто је он био у покрету, највећа угловна промена је у предњем плану. Нисам сигуран, можда је покушао да је компензује али у сваком случају та компензација је ишла ка томе да "замрзне" покрет локомотиве.
Dragi Iznogude, Bađunov, Kasina, Francuz... DOBRO DOŠLI na diskusioni podij!
Fotografija nastaje u oku fotografa, egzistira na mediju kao slika na monitoru ili na fotografskom papiru i na kraju ispunjava svoju svrhu kao doživljaj u "srcu" posmatrača.
Kao nasilac emocionalnog sadržaja dobija fotografija za svakog pojedinog posmatrača jedno drugo, individualno (emocionalno) značenje. Svako gleda i vidi kroz vlastite naočare.
Sasvim je jasno da će zbog toga o jednoj istoj fotografiji nastati razni utisci i mišljenja, slično kao "tri lekara i pet različitih dijagnoza". Za razliku od dijagnoza, mislim da različita mišljenja o jednoj fotografiji imaju pravo na paralelno postojanje. Znajući to, ja sam već pisao, da je moje viđenje jedne fotografije i predlog kako da se ona estetski optimira samo PREDLOG i ne poslednja istina.
Sasvim je normalno da jedan fotograf pomisli, kada vidi fotografiju drugog autora: Zanimljivo, ALI ja bih tu sliku drugačije kadrirao. I on će onda napraviti svoju fotografiju u skladu sa vlastitim temperamentom, iskustvom i u skladu sa vlastitim bićem. Jednom autoru je važna fotografija kao slika - "ogledalo" realnosti, drugom subjektivno nerealni prilaz realnosti.
Ako Debeljković fotografiju "Kod Konja" stavlja u majestetični vertikalni format i još scenu koncentrira do usijanja, snimajući je sa teleobjektivom, koji tako zgušnjava dubinu scene, on je imao svoj razlog.
Ako bi drugi autor scenu slikao u dinamičnom horizontalnom formatu, i on bi imao svoj razlog - i oba autora su u pravu! Tu se radi o dva razna (emocionalna) viđenja realnosti. Ista slika nije "ista" slika.
Moja želja je da na ovom forumu ocrtam osnovna pravila fotografske estetike i kada ja jednu fotografiju obradim, da bi optimalno odgovarala tim pravilima, onda je to samo demonstracija pravila i predlog, da bi čitaoc vizelno razumeo ta pravila. Razna mišljenja su dobro došla i uvek zanimljiva, jer govore o različitim pogledima na jednu te istu fotografiju.
Argument, da lepa slika detalja lokomotive nije mogla biti slikana sa dva koraka u desno, jer bi odsjaj sunca uništio detalje na lokomotivi ne mogu akceptirati, jer nije mogao nastati nikakav odsjaj sunca. Sunce je stajalo visoko na nebu, kako se vidi na senci lokomotive ispod šina. (Slike neću ponovo postavljati, one se ionako mogu videti na prethodnoj stranici). Da je slika depoa lokomotiva slikana deset metara levo i sa nešto veće udaljenosti, dobili bi i lokomotivu desno u sliku, a zlatni rez bi i ovde na drugi način ispunio svoju funkciju; na primer horizontalna linija krova depoa bi mogla ostati na gornjoj horizontali zlatnog reza.
Ne zaboravimo, zlatni rez je samo skela koja pomaže da se postigne po mogućnosti optimalna kompozicija - ali ne i apsolutni zakon.
Fotografija lokomotive sa skretnicom u prednjem planu je primer, zašto sam ja donje šine pomerio u horizontalu. To je predlog i po estetskim merilima slika igleda tako bolje, iako se mora žrtvovati princip dokumentarnosti fotografije.
Da li je fotografija - već obrađena od Fishera (koji je serijski u Photoshopu uspravio sve vertikale) zaista objektivna slika stvarnosti - to je otvoreno pitanje.
Moram sada postaviti moj credo i znam da će se svima, koji fotografiju prvenstveno vide kao objektivni dokument stvarnosti podići kosa na glavi:
Fotografija nije objektivna, ona uvek laže!
To ću pokušati demonstrirati u sledećem postu.
(Oni koji imaju široki monitor (6:9) neka postave browser u ovom podforumu na full screen!)
Sinoć sam bio u fotografskom lovu - za vas!
Moram priznati da ovakve scene nemaju baš kod mene fotografski prioritet - ja sam fotograf lica i situacija.
Ne samo jer je snimanje situacija teže, nego i zato jer više odgovara dinamici moga bića.
Četri fotografije jednog te istog objekta. Sve su istinita dokumentarna reporodukcija stvarnosti i sve LAŽU, svaka na svoj način!
Prva fotografija je relativno "objektivna" i prikazuje stanje na terenu, na drugoj fotografiji se toranj pretvara u ogromnu hobotnicu, na trećoj se vidi u vertikalnom formatu majestetično-"romantično" umiranje jednog kolosa i na četvrtoj ponovo "stanje stvari", ali sa izvesnom melanholijom prolaženja.
Zanimljivo, dugu na četvrtoj fotografiji sam primetio tek na monitoru!
Upotrebio sam iznimno vertikalni format na trećoj fotografiji, koji sam izrezao iz jedne orginalne fotografije u horizontalnom formatu.
Smetao mi je veliki beli plakat desno od drvoreda!
Konačno sam posle više od četrdeset godina razumeo, zašto me jedna kolegica u Beogradu rado nazivala "Ruski emigrante!"
Debeljković nije imao toga dana sreće, general Slučaj je bio protiv njega u obliku onoga četvrtog konja desno.
Slična situacija kao i kod Fishera sa drugom presečenom lokomotivom levo.
Inače, bez toga nepotrebnog konja Debeljković bi bio snimio fotografiju ovako:
Kosančićev Venac - koga ovako verovatno više nema.
Slikati ovako?
Frontalno uslikano izgleda bolje.
Ostavio sam kose linije prozora nepromenjene, u ovom slučaju slika tako izgleda prirodnije, ali kose linije moraju biti simetrične u odnosu na jednu zamišljenu vertikalnu liniju u sredini slike.