Šteta, da Fisher nije (mogao?) otići desetak metara levo pa da uslika scenu frontalno, tako da se i odsečena lokomotiva desno u celosti vidi - to bi dalo fotografiji dobru kompoziciju.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Debeljković, vertikalni format i dijagonalna kompozicija
Debeljković nije imao Photoshop, ali zato je imao genijalno oko...
Pogledajte kako je postavio kompoziciju da šine dijagonalno vode prema izlazu iz stanice, a izlaz stanice se nalazi egzaktno u desnom gornjem "centru interesa" - gde se seku gornja horizontalna i desna vertikalna linija zlatnog reza! A onda mu je i general Slučaj pristigao u pomoć - čovek na mostu na samome donjem rubu slike se nalazi u blizini desne vertikalne linije zlatnog reza. Siguran sam, da on pri slikanju nije na to mislio, nego je postavio kompoziciju instiktivno.
Debeljković je često slikao u vertikalnom formatu (na moju žalost), ali on je bio "majestetično-stabilni tip" čoveka.
Ja bih obe priložene fotografije mogao da zamislim u horizontalnom formatu i sa istom kompozicijom, tako bi dobile na dinamici i ne bi ništa izgubile od njihove lepote.
Ovako scena "Kod Konja" deluje nekako skučeno, statično, jedva se može disati...kao da smo u Manhattan-u.
Da su vertikalne linije malo krive, to moramo i jednom Debeljkoviću oprostiti.
Ovo su direktne kopije negativa, on bi u laboratoriji sigurno te linije uspravio....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Zaželeo sam videti kako danas izgleda na veče u kafani Moskva i u Narodnom pozorištu, u foajeima i na galerijama, ali izgleda niko od forumaša ne slika rado pri kritičnim svetlosnim uslovima.
Da vas malo okuražim, idemo na koncert, ali bez blica.
Blic je najveći mogući zločin u fotografiji. On ubija atmosferu fotografije!
Ja u životu nisam upotrebio blic i kada je bilo kritično slikao sam sa filmom 400 DIN-a.
Naravno to je koncert klasične muzike, dakle koncert za starački dom; nekoliko unuka i unučica su tu da pripaze da se baka i deda ne oklizne i ne padne!
Razmislite i sada o pravilima kompozicije slike i svemu o čemu je do sada bilo reči, ali razmislite također, zašto se nisam uvek držao tih pravila kao pijan plota.
Možemo o tome diskutovati!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
I fotografi LIFE-a su slikali unesrećene fotografije...
Hvala Kasina na poseti u mojoj splendid isolation....
I fotografi LIFE-a su slikali unesrećene fotografije!
U prvom primeru je poznato prokletstvo širokougaonog objektiva došlo do punog izražaja.
Ako pomerite kameru samo malo na gore ili dole i ne držite je horizontalno, sve linije se ruše.
To se vidi posebno drastično na ovoj fotografiji.
Da je fotograf samo pokleknuo pred ekscelencijama i držao kameru vodoravno, problem bi bio rešen!
Ali, možda je jadnik imao artrozu u kolenima?
Snimljeni fotografski trenutak je uprkos formalno-estetske katastrofe fotografije izvanredan.
Dok Hruščov parlira sa tuberkuloznom damom u hermelinu, (la traviata?), sedi njegova rezignirana (predpostavljam) gospođa Drugarica Kolhoz-ovskaja po strani, a Tito se bavi njegovim omiljenim poslom.
Ovu skoro bizarnu smalltalk-scenu ne bi ni Ionesco bolje zamislio!
Morao sam fotografiju na desnom rubu malo nadocrtati, da gospođa Drugarica ne izleti sasvim iz kadra.
Ova fotografija je čista ignorancija posmatrača: Vertikale su vertikalne!
Dve osobe sam uklonio, jer su "smetale".
I Debeljković - OPTIMALNO!
Hram sam premestio, kako i zaslužuje po centralnoj perspektivi, egzaktno u sredinu fotografije.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Da nije tu stajala i presečena lokomotiva levo, sve bi bilo dobro. U ovom slučaju ja bih stao ispred lokomotiva, ali tako da vertikalna linija centra fotografije bude između obe lokomotive i da se u horizontalnom formatu obe lokomotive simetrično vide.
А мени се чини да је фотографија одлична! Очигледно, Фишер је хтео да на слици прикаже предњи део котла локомотиве са грбом и бројем, или изглед локомотиве с преда. Штавише, поштовао је правило златног пресека - локомотива се налази тачно у другој трећини вертикале... али, није он крив што се ту задесила и локомотива на левом колосеку.
Horizontalni format je pogodan za dinamične sadržaje.
Ja sam kao tipični "dinamičar" u čitavom životu snimio manje od 1% fotografija u vertikalnom formatu.
Argument, da Ajfelov toranj zahteva vertikalni format kod mene ne "pali".
Ima dovoljno mnogo izvrsnih fotografija Ajfelovog tornja u horizontalnom formatu.
Na fotografiji u horizontalnom formatu šeta oko s leva na desno i natrag, to podiže osećaj za ionako dinamični sadržaj fotografije.
Isti sadržaj u vertikalnom formatu postaje statičan, šetnja oka na fotografiji je sužena, oko postaje "sužanj", zarobljenik fotografije, format protureči sadržaju slike.
Šine trebaju biti i ovde otimalno horizontalne.....
Овде бих Фишеру приговорио то што није ухватио целу локомотиву са све тендером, већ је тендер исекао иако је и он део локомотиве. Отприлике, као што је Марко С. секао људима стопала...
Али, мислим да твој аргумент о строгој хоризонталности не стоји - колосек по којем иде локомотива у првом плану је хоризонталан, а то што су колосеци ближе нама накривљени - можда је то због скретница... Тиме што си и њих поставио хоризонтално, поништио си аргумент да је фотографија документ.
Lepa majestetična i stabilna "grafika". Da je Fisher stao samo dva koraka desno, horizontalne linje bi i na fotografiji bile horizontalne i ne bi trebao pomoć Photoshopa....
...али, да је стајао два корака удесно, можда би бљесак сунца уништио најзанимљивији део фотографије због којег је и направљена - шарени амблем-глобус са мотивом југословенске тробојке... чини ми се као да у белом пољу нешто пише, али је нејасно баш због светла.
Иначе, очито је да је Фишер овде испоштовао правило златног пресека - поменути детаљ је баш у центру пресека средњих хоризонталних и вертикалних поља.
Šteta, da Fisher nije (mogao?) otići desetak metara levo pa da uslika scenu frontalno, tako da se i odsečena lokomotiva desno u celosti vidi - to bi dalo fotografiji dobru kompoziciju.
Овде бих се сложио са тобом. На Фишеровом месту, жртвовао бих онај мрачни део лево како би локомотива десно била цела. Али, шта би онда остало од златног реза?
Šteta, da Fisher nije (mogao?) otići desetak metara levo pa da uslika scenu frontalno, tako da se i odsečena lokomotiva desno u celosti vidi - to bi dalo fotografiji dobru kompoziciju.
Debeljković nije imao Photoshop, ali zato je imao genijalno oko...
Pogledajte kako je postavio kompoziciju da šine dijagonalno vode prema izlazu iz stanice, a izlaz stanice se nalazi egzaktno u desnom gornjem "centru interesa" - gde se seku gornja horizontalna i desna vertikalna linija zlatnog reza! A onda mu je i general Slučaj pristigao u pomoć - čovek na mostu na samome donjem rubu slike se nalazi u blizini desne vertikalne linije zlatnog reza. Siguran sam, da on pri slikanju nije na to mislio, nego je postavio kompoziciju instiktivno.
Debeljković je često slikao u vertikalnom formatu (na moju žalost), ali on je bio "majestetično-stabilni tip" čoveka.
Ja bih obe priložene fotografije mogao da zamislim u horizontalnom formatu i sa istom kompozicijom, tako bi dobile na dinamici i ne bi ništa izgubile od njihove lepote.
Ovako scena "Kod Konja" deluje nekako skučeno, statično, jedva se može disati...kao da smo u Manhattan-u.
Da su vertikalne linije malo krive, to moramo i jednom Debeljkoviću oprostiti.
Ovo su direktne kopije negativa, on bi u laboratoriji sigurno te linije uspravio....
Zaželeo sam videti kako danas izgleda na veče u kafani Moskva i u Narodnom pozorištu, u foajeima i na galerijama, ali izgleda niko od forumaša ne slika rado pri kritičnim svetlosnim uslovima.
Da vas malo okuražim, idemo na koncert, ali bez blica.
Blic je najveći mogući zločin u fotografiji. On ubija atmosferu fotografije!
Ja u životu nisam upotrebio blic i kada je bilo kritično slikao sam sa filmom 400 DIN-a.
Naravno to je koncert klasične muzike, dakle koncert za starački dom; nekoliko unuka i unučica su tu da pripaze da se baka i deda ne oklizne i ne padne!
Razmislite i sada o pravilima kompozicije slike i svemu o čemu je do sada bilo reči, ali razmislite također, zašto se nisam uvek držao tih pravila kao pijan plota.
Možemo o tome diskutovati!
... i tako reći, rodnog kraja :)...
I fotografi LIFE-a su slikali unesrećene fotografije!
U prvom primeru je poznato prokletstvo širokougaonog objektiva došlo do punog izražaja.
Ako pomerite kameru samo malo na gore ili dole i ne držite je horizontalno, sve linije se ruše.
To se vidi posebno drastično na ovoj fotografiji.
Da je fotograf samo pokleknuo pred ekscelencijama i držao kameru vodoravno, problem bi bio rešen!
Ali, možda je jadnik imao artrozu u kolenima?
Snimljeni fotografski trenutak je uprkos formalno-estetske katastrofe fotografije izvanredan.
Dok Hruščov parlira sa tuberkuloznom damom u hermelinu, (la traviata?), sedi njegova rezignirana (predpostavljam) gospođa Drugarica Kolhoz-ovskaja po strani, a Tito se bavi njegovim omiljenim poslom.
Ovu skoro bizarnu smalltalk-scenu ne bi ni Ionesco bolje zamislio!
Morao sam fotografiju na desnom rubu malo nadocrtati, da gospođa Drugarica ne izleti sasvim iz kadra.
Ova fotografija je čista ignorancija posmatrača: Vertikale su vertikalne!
Dve osobe sam uklonio, jer su "smetale".
I Debeljković - OPTIMALNO!
Hram sam premestio, kako i zaslužuje po centralnoj perspektivi, egzaktno u sredinu fotografije.
Da nije tu stajala i presečena lokomotiva levo, sve bi bilo dobro. U ovom slučaju ja bih stao ispred lokomotiva, ali tako da vertikalna linija centra fotografije bude između obe lokomotive i da se u horizontalnom formatu obe lokomotive simetrično vide.
А мени се чини да је фотографија одлична! Очигледно, Фишер је хтео да на слици прикаже предњи део котла локомотиве са грбом и бројем, или изглед локомотиве с преда. Штавише, поштовао је правило златног пресека - локомотива се налази тачно у другој трећини вертикале... али, није он крив што се ту задесила и локомотива на левом колосеку.
Horizontalni format je pogodan za dinamične sadržaje.
Ja sam kao tipični "dinamičar" u čitavom životu snimio manje od 1% fotografija u vertikalnom formatu.
Argument, da Ajfelov toranj zahteva vertikalni format kod mene ne "pali".
Ima dovoljno mnogo izvrsnih fotografija Ajfelovog tornja u horizontalnom formatu.
Na fotografiji u horizontalnom formatu šeta oko s leva na desno i natrag, to podiže osećaj za ionako dinamični sadržaj fotografije.
Isti sadržaj u vertikalnom formatu postaje statičan, šetnja oka na fotografiji je sužena, oko postaje "sužanj", zarobljenik fotografije, format protureči sadržaju slike.
Šine trebaju biti i ovde otimalno horizontalne.....
Овде бих Фишеру приговорио то што није ухватио целу локомотиву са све тендером, већ је тендер исекао иако је и он део локомотиве. Отприлике, као што је Марко С. секао људима стопала...
Али, мислим да твој аргумент о строгој хоризонталности не стоји - колосек по којем иде локомотива у првом плану је хоризонталан, а то што су колосеци ближе нама накривљени - можда је то због скретница... Тиме што си и њих поставио хоризонтално, поништио си аргумент да је фотографија документ.
Lepa majestetična i stabilna "grafika". Da je Fisher stao samo dva koraka desno, horizontalne linje bi i na fotografiji bile horizontalne i ne bi trebao pomoć Photoshopa....
...али, да је стајао два корака удесно, можда би бљесак сунца уништио најзанимљивији део фотографије због којег је и направљена - шарени амблем-глобус са мотивом југословенске тробојке... чини ми се као да у белом пољу нешто пише, али је нејасно баш због светла.
Иначе, очито је да је Фишер овде испоштовао правило златног пресека - поменути детаљ је баш у центру пресека средњих хоризонталних и вертикалних поља.
Šteta, da Fisher nije (mogao?) otići desetak metara levo pa da uslika scenu frontalno, tako da se i odsečena lokomotiva desno u celosti vidi - to bi dalo fotografiji dobru kompoziciju.
Овде бих се сложио са тобом. На Фишеровом месту, жртвовао бих онај мрачни део лево како би локомотива десно била цела. Али, шта би онда остало од златног реза?