Ako pogledem ostanete kod jedne fotografije duže od tri sekunde, onda je to znak da je fotografija vredna pažnje.
To je kao i u životu, svi mi imamo radare i znamo već nakon nekoliko sekunda, da li zajednička hemija sa nekom do tada nepoznatom osobom "štima" ili ne!
Tako je bilo i sa ovom slikom: Prva reakcija - aha, dobro uhvaćen motiv sa optimalnom kompozicijom slike...devojke prodaju muškim bikovima Mercedes , kako su fotografi slikali reklamne slike u sedamdesetim godinama.
A onda sam se zalepio na fotografiju.
Da li je fotografija postavljena ili "uhvaćena" nije važno.
Važna je njena tajna i u njoj leži sav njen magnetizam.
Fotografija pokazuje upravo dovoljno i sakriva mnogo više: situaciju - mi ne znam što tu devojke rade - i sakriva lica devojaka.
Desna devojka je svedena na nedvojbeni seksappeal njenih nogu.
A njena "pratilja"? Stoji tu trapavo, deluje nezanimljivo i čovek može pomisliti da je "kasirka" za njenu atraktivnu prijateljicu - sjajan kontrapunkt.
(Izvinjavam se, ako je fotografija postavljena.)
Ono što nam fotografija DOZVOLJAVA da vidimo je nabijeno višeslojnim značenjem i kompleksnom emocionalnošću.
I sve samo zato, jer nam više sadržaja motiva sakriva nego pokazuje.
Bravo Nešo!
Хвала Рунде. Фотографија је "ухваћена" зумом са неких 10-15 метара. Девојка и "пратиља" могле би бити и две девојке, али у овом случају је "пратиља" била дама у најбољим годинама која је међу гомилом ауто-манијака радије изабрала чаврљање са својом доста млађом познаницом.
Nešo, predpostavljam da je u pitanju bio neki skup oldtimera. Inače, danas je u Beogradu obeleženo 72. godine od jedine Gran pri trke (Grand Prix – Kalemegdan Park) u ovom delu Evrope, održane 3. septembra 1939. godine. U to ime održana je izložba oldtimera. Uhvatio sam par zanimljivih detalja ali kao najuspeliju fotografiju sa današnjeg skupa izdvajam portret Branka Dragojevića iz Obrenovca, koji voli da kaže da je vaš šofer. Po zanimanju kovač, ali i profesionalni vozač, Branko je kupio i restaurirao stari autobus marke "Praga" iz 1939. godine za koga voli da kaže da je prvi srpski autobus.
Bio je veoma simpatičan tako da sam mu poklonio ovu fotografiju u papirnom obliku.
Здраво Пантапито! Да, у питању је био скуп олдтајмера на Убу, у склопу одржавања 1. Убског релија. Пошто видим да имаш доста лепих фотографија олдтајмера, позивам те да их окачиш на:
Sa dosadašnjim postovima sam imao nameru da vas okuražim da slikate - kako ja to nazivam - lica i situacije.
Iskusni fotografi znaju, da je to najteži deo posla u fotografiji.
Sada ću napraviti zaokret i posvetiti se u nekoliko postova fotografijama pejsaža.
Slikati pejsaže je - posebno za početnike - jednostavnije, jer često imamo dovoljno vremena da prostudiramo situaciju i da se odlučimo za solidno komponovani motiv.
Slikanje pejsaža je jednostavnije, ali nemojte podleći zabludi - nije lakše!
Da je to tako, možete se uveriti ako pogledate u Google-u gomilu smeća pod temom odnosno kategorijom pejsaž.
Dovoljno je da bar približno pazite na zlatni rez i da se pouzdate na svoj osećaj za kompoziciju. I da znate: Manje je često više!
Nadam se da će sledeće fotografije malo inspirisati i našeg KaraMaZova & robove, koji trenutno ugrožavaju Suvu Planinu i slične geografske predele.
Jedan deo će biti posvećen i fotografijama sa mesecom.
Fotografija samoga meseca sa snažnim teleobjektivom je zanimljiva samo za astronome.
Samo u pejsažu mesec dobija njegovu magičnu i mitsku snagu.
Fotografisati mesec u pejsažu je izuzetno teška rabota.
Pogledajte samo slike u internetu; naći ćete mesec za astronome ili pejsaže sa belom rupom, koja bi trebala da bude mesec!
Kako ćete tehnički to izvesti, ostavljam vama i vašem smislu za eksperimente, ali morate znati: U fotografiji mora bar malo da se nazire struktura meseca!!
Vreme za slikanje punog meseca u pejsažu je ograničeno. Vrlo brzo prelazi sumrak u noć! I onda možete uslikati samo "astronomski" mesec.
Uzgred, nemam ja samo nadimak Runde. Kada su moji "bližnji" videli sjaj u mojim očima, kada bih ugledao puni mesec, prozvaše me Mesečar!
Nije loše: Runde Mesečar!
Sledeća serija fotografija je snimljena u Dolomitima, južni Tirol, Italija. (Langkofel i Plattkofel) u junu 1998.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Ako pogledem ostanete kod jedne fotografije duže od tri sekunde, onda je to znak da je fotografija vredna pažnje.
To je kao i u životu, svi mi imamo radare i znamo već nakon nekoliko sekunda, da li zajednička hemija sa nekom do tada nepoznatom osobom "štima" ili ne!
Tako je bilo i sa ovom slikom: Prva reakcija - aha, dobro uhvaćen motiv sa optimalnom kompozicijom slike...devojke prodaju muškim bikovima Mercedes , kako su fotografi slikali reklamne slike u sedamdesetim godinama.
A onda sam se zalepio na fotografiju.
Da li je fotografija postavljena ili "uhvaćena" nije važno.
Važna je njena tajna i u njoj leži sav njen magnetizam.
Fotografija pokazuje upravo dovoljno i sakriva mnogo više: situaciju - mi ne znam što tu devojke rade - i sakriva lica devojaka.
Desna devojka je svedena na nedvojbeni seksappeal njenih nogu.
A njena "pratilja"? Stoji tu trapavo, deluje nezanimljivo i čovek može pomisliti da je "kasirka" za njenu atraktivnu prijateljicu - sjajan kontrapunkt.
(Izvinjavam se, ako je fotografija postavljena.)
Ono što nam fotografija DOZVOLJAVA da vidimo je nabijeno višeslojnim značenjem i kompleksnom emocionalnošću.
I sve samo zato, jer nam više sadržaja motiva sakriva nego pokazuje.
Bravo Nešo!
Хвала Рунде. Фотографија је "ухваћена" зумом са неких 10-15 метара. Девојка и "пратиља" могле би бити и две девојке, али у овом случају је "пратиља" била дама у најбољим годинама која је међу гомилом ауто-манијака радије изабрала чаврљање са својом доста млађом познаницом.
Bio je veoma simpatičan tako da sam mu poklonio ovu fotografiju u papirnom obliku.
Здраво Пантапито! Да, у питању је био скуп олдтајмера на Убу, у склопу одржавања 1. Убског релија. Пошто видим да имаш доста лепих фотографија олдтајмера, позивам те да их окачиш на:
http://www.automototrke.net/forum/index.php?f=16&sid=62ba1bb0d4e9de41f69e3748c57645e4
Sa dosadašnjim postovima sam imao nameru da vas okuražim da slikate - kako ja to nazivam - lica i situacije.
Iskusni fotografi znaju, da je to najteži deo posla u fotografiji.
Sada ću napraviti zaokret i posvetiti se u nekoliko postova fotografijama pejsaža.
Slikati pejsaže je - posebno za početnike - jednostavnije, jer često imamo dovoljno vremena da prostudiramo situaciju i da se odlučimo za solidno komponovani motiv.
Slikanje pejsaža je jednostavnije, ali nemojte podleći zabludi - nije lakše!
Da je to tako, možete se uveriti ako pogledate u Google-u gomilu smeća pod temom odnosno kategorijom pejsaž.
Dovoljno je da bar približno pazite na zlatni rez i da se pouzdate na svoj osećaj za kompoziciju. I da znate: Manje je često više!
Nadam se da će sledeće fotografije malo inspirisati i našeg KaraMaZova & robove, koji trenutno ugrožavaju Suvu Planinu i slične geografske predele.
Jedan deo će biti posvećen i fotografijama sa mesecom.
Fotografija samoga meseca sa snažnim teleobjektivom je zanimljiva samo za astronome.
Samo u pejsažu mesec dobija njegovu magičnu i mitsku snagu.
Fotografisati mesec u pejsažu je izuzetno teška rabota.
Pogledajte samo slike u internetu; naći ćete mesec za astronome ili pejsaže sa belom rupom, koja bi trebala da bude mesec!
Kako ćete tehnički to izvesti, ostavljam vama i vašem smislu za eksperimente, ali morate znati: U fotografiji mora bar malo da se nazire struktura meseca!!
Vreme za slikanje punog meseca u pejsažu je ograničeno. Vrlo brzo prelazi sumrak u noć! I onda možete uslikati samo "astronomski" mesec.
Uzgred, nemam ja samo nadimak Runde. Kada su moji "bližnji" videli sjaj u mojim očima, kada bih ugledao puni mesec, prozvaše me Mesečar!
Nije loše: Runde Mesečar!
Sledeća serija fotografija je snimljena u Dolomitima, južni Tirol, Italija. (Langkofel i Plattkofel) u junu 1998.