Nešo, predpostavljam da je u pitanju bio neki skup oldtimera. Inače, danas je u Beogradu obeleženo 72. godine od jedine Gran pri trke (Grand Prix – Kalemegdan Park) u ovom delu Evrope, održane 3. septembra 1939. godine. U to ime održana je izložba oldtimera. Uhvatio sam par zanimljivih detalja ali kao najuspeliju fotografiju sa današnjeg skupa izdvajam portret Branka Dragojevića iz Obrenovca, koji voli da kaže da je vaš šofer. Po zanimanju kovač, ali i profesionalni vozač, Branko je kupio i restaurirao stari autobus marke "Praga" iz 1939. godine za koga voli da kaže da je prvi srpski autobus.
Bio je veoma simpatičan tako da sam mu poklonio ovu fotografiju u papirnom obliku.
E bas mi je drago da ste napokon shvatili da je tema fotografija , a ne parada ponosa, pa to je ono sto ste trebali odmah primjetiti. Pozdravljam zakljucak. A sto se tice mulca, bas divno nesto sam naucila i ja.
Kad nadjem vremena i ja cu poslati neke primjerke mojih "umetnickih dela".
Ako pogledom ostanete kod jedne fotografije duže od tri sekunde, onda je to znak da je fotografija vredna pažnje.
To je kao i u životu, svi mi imamo radare i znamo već nakon nekoliko sekunda, da li zajednička hemija sa nekom do tada nepoznatom osobom "štima" ili ne!
Tako je bilo i sa ovom slikom: Prva reakcija - aha, dobro uhvaćen motiv sa optimalnom kompozicijom slike...devojke prodaju muškim bikovima Mercedes , kako su fotografi slikali reklamne slike u sedamdesetim godinama.
A onda sam se zalepio na fotografiju.
Da li je fotografija postavljena ili "uhvaćena" nije važno.
Važna je njena tajna i u njoj leži sav njen magnetizam.
Fotografija pokazuje upravo dovoljno i sakriva mnogo više: situaciju - mi ne znamo što tu devojke rade - i sakriva lica devojaka.
Desna devojka je svedena na nedvojbeni seksappeal njenih nogu.
A njena "pratilja"? Stoji tu trapavo, deluje nezanimljivo i čovek može pomisliti da je "kasirka" za njenu atraktivnu prijateljicu - sjajan kontrapunkt.
(Izvinjavam se, ako je fotografija postavljena.)
Ono što nam fotografija DOZVOLJAVA da vidimo je nabijeno višeslojnim značenjem i kompleksnom emocionalnošću.
I sve samo zato, jer nam više sadržaja motiva sakriva nego pokazuje.
Bravo Nešo!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Iz ove serije mi se ova fotografija posebno sviđa. A možda posebno i zbog sentimentalnih sećanja na Narodno pozorište...
Gde si se sakrio?
Kada meni nekada ne uspe da izbegnem moju sliku kod frontalnog slikanja na primer nekog izloga, onda se retuširam....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Iz ove serije mi se ova fotografija posebno sviđa. A možda posebno i zbog sentimentalnih sećanja na Narodno pozorište...
Gde si se sakrio?
Kada meni nekada ne uspe da izbegnem moju sliku kod frontalnog slikanja na primer nekog izloga, onda se retuširam....
Moj odraz je negde kod gume pa i nisam morao sebe da retuširam. Mnogo veći problem je bio što je odmah iza "Fiće" bila ona maketa krave belo-zelene boje, a tih krava je Beograd pun ovih dana, koju nisam nikako mogao da izbegnem pa sam se namučio oko njenog uklanjanja. Taj zeleni odraz se i vidi na automobilu.
Crkva Rodjenja svetog Jovana Krstitelja u Grdelici - posted by Padobranac
Kada vidim ovakve slike, odmah se setim grandiozne sekvence u katedrali u filmu Sergeja Ajzenštajna "Ivan Grozni".
Sa digitalcima je danas ovako nešto lakše slikati nego prije analogno i bez stativa. Dakle-m, samo napred, kada ugledate na terenu takve motive!
Moju fotografiju sam slikao 1996 u crkvi svetog Duje u Splitu sa desetinkom sekunde iz ruke.
Ne volim taj interier, mračan je i u srid lita, a arhitektura se odupire fotografima da naprave pristojnu fotografiju.
Loš genius loci - duh mesta.
Tu je sigurno duh Dioklecijana upleo svoje prste!....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Bio je veoma simpatičan tako da sam mu poklonio ovu fotografiju u papirnom obliku.
E bas mi je drago da ste napokon shvatili da je tema fotografija , a ne parada ponosa, pa to je ono sto ste trebali odmah primjetiti. Pozdravljam zakljucak. A sto se tice mulca, bas divno nesto sam naucila i ja.
Kad nadjem vremena i ja cu poslati neke primjerke mojih "umetnickih dela".
pozdrav Runde
Ako pogledom ostanete kod jedne fotografije duže od tri sekunde, onda je to znak da je fotografija vredna pažnje.
To je kao i u životu, svi mi imamo radare i znamo već nakon nekoliko sekunda, da li zajednička hemija sa nekom do tada nepoznatom osobom "štima" ili ne!
Tako je bilo i sa ovom slikom: Prva reakcija - aha, dobro uhvaćen motiv sa optimalnom kompozicijom slike...devojke prodaju muškim bikovima Mercedes , kako su fotografi slikali reklamne slike u sedamdesetim godinama.
A onda sam se zalepio na fotografiju.
Da li je fotografija postavljena ili "uhvaćena" nije važno.
Važna je njena tajna i u njoj leži sav njen magnetizam.
Fotografija pokazuje upravo dovoljno i sakriva mnogo više: situaciju - mi ne znamo što tu devojke rade - i sakriva lica devojaka.
Desna devojka je svedena na nedvojbeni seksappeal njenih nogu.
A njena "pratilja"? Stoji tu trapavo, deluje nezanimljivo i čovek može pomisliti da je "kasirka" za njenu atraktivnu prijateljicu - sjajan kontrapunkt.
(Izvinjavam se, ako je fotografija postavljena.)
Ono što nam fotografija DOZVOLJAVA da vidimo je nabijeno višeslojnim značenjem i kompleksnom emocionalnošću.
I sve samo zato, jer nam više sadržaja motiva sakriva nego pokazuje.
Bravo Nešo!
Iz ove serije mi se ova fotografija posebno sviđa. A možda posebno i zbog sentimentalnih sećanja na Narodno pozorište...
Gde si se sakrio?
Kada meni nekada ne uspe da izbegnem moju sliku kod frontalnog slikanja na primer nekog izloga, onda se retuširam....
Iz ove serije mi se ova fotografija posebno sviđa. A možda posebno i zbog sentimentalnih sećanja na Narodno pozorište...
Gde si se sakrio?
Kada meni nekada ne uspe da izbegnem moju sliku kod frontalnog slikanja na primer nekog izloga, onda se retuširam....
Moj odraz je negde kod gume pa i nisam morao sebe da retuširam. Mnogo veći problem je bio što je odmah iza "Fiće" bila ona maketa krave belo-zelene boje, a tih krava je Beograd pun ovih dana, koju nisam nikako mogao da izbegnem pa sam se namučio oko njenog uklanjanja. Taj zeleni odraz se i vidi na automobilu.
Crkva Rodjenja svetog Jovana Krstitelja u Grdelici - posted by Padobranac
Kada vidim ovakve slike, odmah se setim grandiozne sekvence u katedrali u filmu Sergeja Ajzenštajna "Ivan Grozni".
Sa digitalcima je danas ovako nešto lakše slikati nego prije analogno i bez stativa. Dakle-m, samo napred, kada ugledate na terenu takve motive!
Moju fotografiju sam slikao 1996 u crkvi svetog Duje u Splitu sa desetinkom sekunde iz ruke.
Ne volim taj interier, mračan je i u srid lita, a arhitektura se odupire fotografima da naprave pristojnu fotografiju.
Loš genius loci - duh mesta.
Tu je sigurno duh Dioklecijana upleo svoje prste!....