Архива
Пре њега није било фоторепортаже, он је документариста Београда и Београђана, наш први папарацо...
ад је почетком друге деценије прошлог века Александар-Аца Симић ступио у новинарство, код нас није постојала фоторепортажа, а у Европи је тек настајала. У „Политици”, „Правди” и „Времену”, водећим дневним листовима између два рата, готово да није било фотографија: тек понека, и то најчешће портрети снимљени знатно раније од догађаја о коме се извештава. Једноставно, тада штампа још није била спремна за нешто више од тога. Редакције нису имале потребе за фоторепортерима, само су повремено сарађивале са неколико њих, а и њима је неки други посао био главни. Свима, осим Александру-Аци Симићу.