3320 25. 9. 2015.
За чистији град
ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Замислите канту која гута лименке и бљује карте за биоскоп! Група студената из Београда труди се да ову научну фантастику претвори у стварност.
равило просечног студентског живота гласи: док траје испитни рок, не спавај, него учи уз бесконачне залихе кафе. Када рок прође, не спавај да не проспустиш неку журку. Да је ова слика уобичајена али да јој не треба много веровати показала је група младих Београђана која је слободно време употребила за разраду једне фантастичне замисли. Намера је да наш град учини чистијим, а суграђане одговорнијима. Студент Електротехничког факултета Петар Корда размишљао је како да људима приближи важност рециклаже отпада. Док се планета затрпава ђубретом, број „зелених” покрета се умножава, а државе својим становницима нуде разне награде за добро дело које је тако једноставно учинити, а опет лењост најчешће превагне над одговорношћу. Иако у већини европских земаља половина отпада заиста прође прераду, код нас је свест о одрживости још прилично успавана. Тако је Петар дошао на револуционарну идеју – поклон за поклон! Осмислио је јединствену канту за отпатке, која би била пријатељ наших улица. У замену за бачену конзерву, одговорни грађанин би заузврат добио кредит за мобилни телефон, и то помоћу софтвера који би се налазио у самој канти, те би кредит био доступан пуким прислањањем телефона на екран овог уређаја.
Није прошло много када се разради велике замисли придружило још неколико његових пријатеља. Милена Милић, Михајло Милановић, Стефан Новаковић и Милош Трајковић су тако заједничким снагама разрадили Петрову скицу. И – паметна канта је рођена. Додуше, на папиру.
Растуће острво отпада
Гране овог подухвата шириле су се док канта није постала водич за најзанимљивија дешавања у граду. На место конзерви дошао је сав отпад подложан преради, а на место кредита за телефон – карте за бископ или позориште, попусти на гардеробу или намирнице или карте за вожњу градским превозом. Верни сарадник „паметне канте” била би мобилна апликација и страница на интернету, где би сваки нови „зелени” грађанин имао лични налог. Сваки пут кад почасти канту, Зелени Грађанин добија одређени број бодова на основу тога колико је прикладног отпада убацио у канту. С одређеним бројем бодова рађају се нове могућности – добијамо прилику да бирамо куда ће нас наше „мудро ђубре” одвести и сами одлучујемо о наградама које нас чекају.
Како би замисао прешла у чврсто агрегатно стање, шесторка покушава да оствари сарадњу са Градом и нада се његовој подршци. Да би имала смисао, паметну канту ваља ставити на више различитих и прометних места. Како ће награде изгледати зависи од тога која се предузећа одазову позиву на чишћење града и понуде услуге у замену за чисте улице.
Људи годишње направе двеста двадесет милиона тона смећа. Куда све то оде?! Више од половине заврши на ломачи, један део остаје изгубљен да се котрља по свету, док се око тридесет одсто преради. Иако је шампион прераде Немачка, где половина смећа доживи поновно рођење у неком другом облику, Шкотска је отишла неколико корака даље, те је изградила читаво мало насеље искључиво од – отпада.
Уместо цигле, малтера и челичних конструкција, грађевински материјал овде чине аутомобилске гуме, стари контејнери и лименке пива. У исто време, познато је да светским морима плутају острва од отпада, од којих је највеће откривено још пре двадесет пет година – Велико Пацифичко Острво Отпада, које је годинама расло и ширило се, да би данас било процењено да његова површина износи до петнаест милиона квадратних километара!
У Србији Центар за рециклажу постоји од 1982. године, а у појединим деловима главног града постоје контејнери у које се разврстава отпад коме следује прерада. Паметна канта београдских студената је, међутим, у складу са својим ствараоцима, „канта нове школе”. Осим што повезује све „зелене” грађане и за то их награђује, планира се да се њено напајање врши помоћу Сунца. Уз соларни погон, она постаје и штедљива и самоодржива. А постоји још једна мисија. Подухват укључује и друштвено угрожене суграђане. Прикупљен отпад био би на располагању појединцима који би га затим прослеђивали центрима за прераду, задржавајући целокупан приход од продаје. „Желимо да мотивишемо људе да дају свој допринос чистоћи свог града, и, на крају, планете чији су становници. Када је њихов учинак тако непосредан и конкретан, верујемо да би подухват имао успеха. А најбољи начин да надахнеш људе јесте да рециклажу учиниш занимљивом, а резултате видљивим.”
Нова уметност
У свету постоји безброј акција и организација које се баве екологијом. Живи сродник „паметне канте” је „строубери” дрвце, које се снабдева сунчевом енергијом и користи за пуњење батерије мобилних телефона, без помоћи струје. Десет оваквих „стабала” посађено је у Србији и два у Босни и Херцеговини. Пролазници могу да заседну, одморе и опораве своје празне батерије – све то помоћу Сунца. Међутим, вероватно најсочнији примери прераде припадају свету уметности.
Своју солидарност са Земљом и подршку смањењу количине смећа које заврши у морима разни маштари и уметници осликали су фигурама, намештајем, колажима, сликама, сачињеним у потпуности од органског и неорганског смећа. Група уметника са Кубе, „Гера де ла паз” (у преводу са шпанског – „Рат мира”) користи одећу која заврши у смећу и од ње прави бонсаи фигуре и скулптуре које шаљу антиратну поруку. Млада уметница Хедер Јанч, с друге стране, користила је дрвене отпатке да створи невероватне скулптуре коња, упркос томе што су јој професори саветовали да би јој, због недостатка даровитости, било боље да напусти сликарску академију.
Група швајцарских уметника нашла је јединствен начин да искористи технолошки отпад
Ту су и дела од картона тоалет-папира, старих касета, књига и новина, а у оне најузбудљивије убрајају се фигуре од технолошког отпада – старих компјутера и машина, аутомобила и бицикала. Епски примерци оваквих рукотворина налазе се у Швајцарској. „Рисајкл арт”, који броји мноштво уметника окупљених око замисли претварање ђубрета у уметност, поседује невероватну збирку дела, величине од свега неколико центиметра до џиновских осам метара високих жирафа, грчких богова, витезова, горила, паукова…Коначно, замисао о претварању ружних ствари у лепе заразила је и наш град. Предузеће које је осмислило соларно дрво једно је од оних која саветима и искуством помажу подмладак – студенте на почетку својих „зелених” каријера. Ако Милена, Петар, Михајло, Милош и Стефан победе на конкурсу за пословне идеје који је организовао „British Council”, имаће прилику да представе свој пројекат и већем броју људи од читалаца „Забавника”, а можда и прикупе средства за његово оживљавање.
Аутор:
Вања Млађеновић
Илустровао:
Душан Рељић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
