3320 25. 9. 2015.
Домаће животиње у књижевности
ЗАБРИНУТЕ
Једна лукава кокица безбрижно је кљуцала и кокодакала. У том часу небо запара авион остављајући бели траг за собом. Кокошка једва подиже главу и промрмља:„Шта ли овај замишља да је?!” – па настави да кљуца.
*
Када су сазнале да је Земља округла као лопта, те да се окреће у свемиру, кокошке стадоше да брину и обузе их снажна вртоглавица. Клатиле су се и љуљале, тетурајући пољима као да су пијане, а одржавале се на ногама, наслањајући се једна уз другу. Зато је најдовитљивија предложила да нађу какво мирније место. По могућству, четвртасто.
*
Једна стидљива кокошка кокодакну усред поља у близини пећине. Одговори јој ехо. Она затим кокодакну још једном и ехо јој одговори опет. Кокошка тад поверова да је нашла пријатељицу, такође стидљиву, која јој одговара на позив, али не жели да се покаже.
*
Једна кокошка егзибициониста одлучила је да се дрогира, те је отишла у поље где је кљуцала семе конопље. Затим се извалила на сунцу ишчекујући привиђења. Чекала је сат, два, три сата. Уместо привиђења, наступили су мрак и ноћни мраз.
*
Једна сујетна кокошка погледа се у огледалу и остаде веома задовољна оним што је спазила. Позва своје другарице испред огледала како би и оне уживале у њеној слици и прилици. Међутим, ове остадоше збуњене, јер нађоше да та кокица сувише личи на све остале.
*
Једна кокошка кокошколог, изучивши помно све тајне сопственог порекла, рече да кокошке нису животиње, али ни птице.
„Па шта су онда?”, упитале су је пријатељице.
„Кокошке су кокошке!”, рече кокошка кокошколог и оде шепурећи се.
*
Једна забринута кокица стала би у ћошак кокошињца и чешала главу ногом. Од силног чешања, оћелави. Једнога дана нека њена другарица приђе јој и упита је због чега је толико забринута. „Због ћелавости”, одговори забринута кокица.
*
Једна кокошка, страствени заљубљеник у геометрију, ишла је наоколо, по пољима и баштама, тражећи троуглове, трапезе, квадрате, испрекидане и праве линије, кругове, елипсе и остале геометријске облике. Била је веома разочарана када није нашла ниједан, те настави потрагу за црвима, зрнима пшенице, овса, лана, кукуруза.
------------------
Луиђи Малерба (1927–2008), италијански је писац чије је право име Луиђи Бонарди. Писао је кратке приче (често и са познатим редитељем Тонином Гвером), затим историјске новеле и филмска сценарија. Један је од најзначајнијих представника италијанске неоавангарде. Прву збирку прича објавио је 1963. године. Добитник је највиших признања за књижевност. Кратке приче о кокицама преведене су из збирке „Забринуте кокошке” (1980). 
Аутор:
С италијанског превела Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
