3320 25. 9. 2015.
Милош Марић Млађи
ЗАБОРАВЉЕНИ
Донедавно је мало ко од нас знао да је брат Милеве Марић, који је пре 70 година ударио темеље клонирања, у Русији на знатно већем научном гласу од своје сестре. Поред осталог, учествовао је и у балсамовању Лењиновог тела
илош Марић рођен је у Руми, у Срему, 1885. године. Две године раније рођена је његова сестра Зорка, такође у Руми, а десет година пре у Тителу, у Шајкашкој области Бачке, рођена је његова најстарија сестра, Милева Марић-Ајнштајн. За Милеву Марић, супругу и сарадницу Алберта Ајнштајна, знамо да је студирала физику на Политехници у Цириху, да је дала знатан допринос Ајнштајновим открићима, нарочито уобличавању теорије релативитета, да је већ поприлично отргнута од заборава, те да је умрла 1948. године у Цириху где је и сахрањена.Зорка Марић студирала је биологију у Цириху, али је студије прекинула због болести. Умрла је у Новом Саду 1938. године. О Милошу Марићу знамо понајмање, иако је његов допринос (медицинској) науци знатан, као и његове сестре Милеве Ајнштајн. Милошев животни пут одређивала је не само породична, већ и светска историја.
Породица
Милошеви родитељи Милош Марић (1846–1922), нижи официр, наредник (фелдвебел) Шајкашког батаљона, и Марија Ружић (1846–1935) из добростојеће тителске породице, венчали су се октобра 1867. године. Отац се школовао у родном Каћу, па у Сремским Карловцима и Новом Саду, а потом у Подофицирској батаљонској школи („Математици”) у Тителу, у којој је наставни језик био немачки. Увидевши да се спрема укидање Војне границе, на време је потражио други посао. Нашао га је при судским установама, чиме је окончана његова тринаестогодишња војна каријера у Аустроугарској.
Недељу дана пре рођења Милеве (1875), Милош је постављен за „уздатог надзиратеља при кр. судбеном столу у Вуковару”. Крајем 1877. добио је место писара у Котарском суду у Руми. Ту је породица живела 14 година, све до маја 1892. године, до очевог премештаја у Загреб, где је добио место нижег судског службеника („официјала Краљ. Банског стола”).
Милош Млађи добио је очево име како би се, по старом српском обичају, зауставило умирање деце у породици. Наиме, Марићима су умрла прва два мушка детета. Основну школу похађао је у Загребу, а нижу и вишу гимназију завршио је у Новом Саду. Наиме, отац Милош је средином 1895, уз боловање „због реуматизма”, напустио Загреб и због наследства отишао у родни Каћ. Постао је становник Новог Сада куповином куће у Кисачком сокаку. Почетком 1896. Милош је умировљен, па је и породица прешла у Нови Сад. С пензијом од 616 форинти, својим и жениним наследством, дугорочним кредитом који је добио још 1893. године, брзо се обогатио. Имао је салаш у Ливадама код Каћа (око 200 хектара), куће у Каћу и Новом Саду, а касније и имање код Бање Луке (око 180 хектара). Био је штедљив и сналажљив економ, а као личност озбиљан и достојанствен. Политички је припадао радикалима Јаше Томића, а друштвено је био присутан у Српској читаоници. Замашно богатство првенствено је користио за школовање своје деце на страним универзитетима.
Школовање
Дакле, Милош Марић Млађи одрастао је и у Срему и у Загребу и, коначно, у Новом Саду, у сређеној породици, поред даровите сестре Милеве, под будним оком пажљивих родитеља. Новосадска средина, са својом гимназијом, Матицом српском, Српском читаоницом и Српским народним позориштем, са листовима „Застава” и „Браник”, због чега је и прозван Српска Атина, повољно је утицала на Милошев интелектуални развој и жеље за напредовањем.
Будући да је отац, као добростојећи домаћин и човек напредних уверења, омогућио факултетско образовање кћеркама, подразумевало се да то омогући и сину. Милош Млађи одабрао је да студира медицину на угарском Коложварском универзитету.
Једну студијску годину провео је у Швајцарској (1905–1906), о чему сведочи и његово писмо др Тихомиру Остојићу. Био је и на студијама у Паризу, а у Берну је посећивао сестру Милеву и зета Алберта Ајнштајна. Као ујак играо се с њиховим сином Хансом Албертом (рођен 1904).
Студије медицине завршио је у Коложвару, односно Клужу, у данашњој Румунији. Поред матерњег српског говорио је четири европска језика (немачки, француски, мађарски и руски). После дипломирања, 1907, три године је радио на Психијатријској клиници у Клужу. Убрзо је постао млађи, а потом и старији асистент на катедри хистологије Коложварског универзитета. Као угарски држављанин др Милош Марић Млађи војни рок је служио у Шестом пешадијском хонведском пуку, и у војној болници у Будимпешти.
У Клужу се спријатељио с мађарским револуционаром Белом Куном и приступио Социјалдемократској партији Угарске. Оженио се мештанком Мартом, али је Први светски рат уништио брак, званично окончан тек 1924. године проглашењем Милоша за „несталог”, а његове супруге Марте за „удову”, али и променио животни пут др Милоша Марића.
Русија
Одмах по почетку рата Милош је мобилисан и најпре послат на Јужни фронт, против Србије, а потом прекомандован на Северни фронт, против Русије. За време повлачења пука у Галицији, пао је у руско заробљеништво, али постоје и сведочанства да се добровољно предао, односно да је пребегао Русима. Као ратни заробљеник послат је у Москву да ради као лекар у Лефортовској војној болници.
Наставио је да се бави науком, тако да је, иако ратни заробљеник, радио на катедри хистологије Московског универзитета. Од 1917. године прешао је на катедру хистологије Дњепропетровског медицинског института. После тога оженио се Маријом Васиљевном Карповом.
Милош Марић са сестрићем Хансом Ајнштајном у Берну
Године 1930. Милош Марић Млађи је изабран за шефа катедре хистологије на Саратовском државном медицинском универзитету, угледној установи којом је пре њега руководио чувени лекар и научник, В. А. Павлов. Врло брзо постао је уважени научник у совјетској Русији, објављујући научне чланке и монографије.* (видети оквир)
Иако неки руски извори тврде да се из Совјетског Савеза дописивао са сестрама Милевом и Зорком, то на основу познатих Милевиних писама не можемо да потврдимо. Родитељима се из рата јавио 1916, затим 1924, и никад више.
-------------------------
Смрт је била бржа
Неки руски научници, попут др Г. А. Каблова, уверени су да је дело др Милоша Марића Млађег неправедно остало у запећку и да је, на пример, још пре седамдесет година он поставио темеље области медицине која се данас зове клонирање. Он је још 1986. године у Саратову, где и данас постоји спомен-соба посвећена руском угледнику нашег порекла, записао:
„Упоредо с његовим научним занимањем у областима митозе и амитозе (посредне и непосредне деобе ћелија – прим. преводиоца), др Марић је радио припреме за проучавање нервног система, али је Велики отаџбински рат прекинуо те радове који су објављени тек после рата и који су послужили као основа за три истакнуте докторске дисертације”.
Аутор овог текста признаје да је нас у Србији, бар један узан круг људи посвећених (пре)испитивању наше повести, у лик и дело др Милоша Марића Млађег упутио Олег Акимов, физичар с државног Института за космичка истраживања у Москви. Наиме, он је пре неколико година боравио у Новом Саду, где се наслушао прича о Милеви Марић и њеном значајном доприносу теорији релативитета која је прославила њеног мужа Алберта Ајнштајна. А онда их је запитао да ли нешто знају о њеном брату Милошу који је у Русији на много већем научном гласу од своје сестре. Одговорио му је мук, а он је одмах по повратку у Русију отворио интернет страницу (www.sceptic-ratio.narod.ru) посвећену значајним научницима, којима друштво чине Милош и Милева Ајнштајн.
Ваља знати да ниједан научни рад Милоша Марића Млађег још није преведен на наш језик, али постоји нада да то неће дуго трајати. Јер, новосадско „Мало историјско друштво”, чији је циљ да из сенке заборава извуче наше значајне људе и њихова дела а које предводи др Драго Његован, већ је предузело одређене кораке.
------------------------------------------------------
За време Другог светског рата у Саратову, граду близу фронта, на медицини су се студенти и млади лекари убрзано припремали за службу на фронту, у чијој обуци је учествовао и Милош. У томе му је помогло и искуство из Првог светског рата. Занимљиво је да је друговао с оперским певачем Фјодором Шаљапином и глумцем Василијем Качаловим. Постоје подаци и да је био у тиму који је учествовао у припреми балсамовања тела Владимира Иљича Лењина. Нарушеног здравља, др Милош Марић Млађи умро је 1944. године, не дочекавши победу своје друге домовине. Сахрањен је на гробљу Хефортово у Саратову.
Аутор:
Др Драго Његован
Илустровао:
Драган Максимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
