3320 25. 9. 2015.
Скитња кроз психологију
ЗА МЛАДЕ ОД 7 ДО 107
Ово су само неке од тема о којима се расправљало на 16. научном скупу „Експериментална истраживања у психологији” који су приредили Институт за психологију и Лабораторија за експерименталну психологију при Филозофском факултету у Београду.
Од мноштва занимљивих радова изабрали смо оне који се тичу, старински речно, омладине.
Удри мушки
Истраживање у оквиру ширег вишегодишњег пројекта организације Царе Интернатионал, која се бави спречавањем насиља код младића, спроведено је у Србији (Београд, Прокупље), БиХ (Бањалука, Сарајево) и Хрватској (Загреб). Испитано је 2567 ученика који су похађали први и други разред типично „мушких” школа. Резултати до којих су дошли истраживачи Џ. Кроуновер с Универзитета Небраска и С. Душанић са Одсјека за психологију из Бањалуке нису нимало ружичасти. Око 50 до 70 одсто младића у свим градовима учествовало је у тучама, често под дејством алкохола и марихуане. Изјављују да се тако доказује мушкост, јер сматрају да мушкарац треба физички да буде неустрашив, храбар, јак, предводник у друштву. Као повод за понашање „удри мушки”, младићи наводе доказивање пред вршњацима, а као узрок истичу доживљено насиље родитеља и вршњака, недостатак подршке у породици, лош утицај медија и опште лоше прилике у друштву.
Истина је да је све више насиља на нашим улицама, а све мања безбедност по школама. Узроци повећане насртљивости су познати, а решење би могло бити у мењању образаца понашања код младих. Кад науче како се невоље решавају путем надмоћи ума и духа, неће тучама стицати углед. Невоље су укорењене представе о мужевности код нас по којима прави мушкарац треба да покаже „јаку руку”.
На појаву насиља као цивилизацијског посрнућа и незрелости ставова психолози су узвратили низом програма, углавном по школама, али је потребно да се сви укључимо – па нећемо, ваљда, у тим светским истраживањима увек да будемо насилници.
 |
Ако сте се запањили кад вам је „младунче” за рођендан тражило да купите педесет флаша пива за друштво, знајте да нисте усамљени. „Истраживање о опијању код младих” које су урадили М. Виденовић, Д. Плут и Ј. Пешић с Института за психологију из Београда на узорку од 1722 средњошколца из девет градова Србије, показало је да је опијање међу омладином веома присутно. При том млади у томе не виде ништа лоше, чак „циркање” оцењују као пожељно понашање које обезбеђује чешће и чвршће везе с вршњацима. Кажу: ако пијеш, нема да бринеш, никад нећеш бити сам. Не би нас зачудило да то буде рефрен једне од многих песмица за сплавове које величају стање духа под утицајем алкохола (под условом да је аспирин при руци).
Тачно је да алкохол опушта и разбија кочнице, али увек постоји оно „јутро после”. Алкохол спречава лучење серотонина, хормона спокоја и задовољства, због чега је сутрашњи дан увек туробан, а тегобе надуване до пуцања. Да не помињемо буђење поред непознате особе, удесе при вожњи... Опијање је потез који може некога да матира за цео живот.
Ко те шиша, помози ми
Шта да се ради? Према истраживању „Шта млади цене, а шта им смета код вршњака и одраслих” (В. Огњеновић, Б. Шкорц), млади очекују од одраслих помоћ, али не подносе забране, критике и казне. Незгода је што се на том узрасту јавља отпор према ауторитету, па деца показују неку врсту омаловажавања одраслих, а овамо чезну за њиховом пажњом и жарко желе да им они својим искуством помогну да склопе коцкице о себи и стварности, да донесу исправне одлуке... Ходање по тој танкој жици је тешко, зато је савет стручњака психотерапеута добродошао.
 |
Можда није у најближој вези с овим о чему смо до сада писали, али истраживање „Колико је у Србији важно да се у васпитању подстиче дечја машта” даје неку копчу. Према налазима С. Максић с Института за педагошка истраживања и З. Павловић с Института друштвених наука, код грађана Србије машта као пожељна особина и циљ у васпитању налази се на последњем месту.
Сматрамо да то има неке везе с претходним истраживањима зато што подршка машти у детињству ствара услове за окретање стваралачком понашању у каснијем добу. Верујемо да креативне особе, а она не мора да се испољава само у области уметности, науке и технике, већ и у организацији свакодневног живота, могу да смисле бољи начин провођења времена од туче и опијања.
 |
За крај неке лепше вести. Према истраживању Б. Кордић и Л. Бабић, наши студенти изразито воле спорт и у великој мери баве се њиме. Они предлажу да се спорт уведе као један од изборних предмета на универзитету.
 |
Они и тренер
Шта млади раде у слободно време испитивали су у девет градова Србије на узорку од 2426 средњошколаца и добили пет основних образаца понашања: опредељење за интелектуалне садржаје, спорт, лаку забаву, изласке и рачунаре и техно музику.
Они који тренирају у колективним спортовима и свог тренера доживљавају као блиску, посвећену и способну особу с којом имају складан однос верују да ће њихов тим постићи боље резултате, показало је истраживање М. Николић и М. Чабаркапа с Филозофског факултета у Београду.
Аутор:
Слободанка Лазаревић
Илустровао:
Милан Павловић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
