3320 25. 9. 2015.
Шала-ла-ла
ВИЦ ИЛИ УВРЕДА?
Неко се шали и сви се смеју, а други то исто чини и рањава нечију душу...
ао што нам је одлично познато, људи воле да се шале. И то не само првог априла. Међутим, нису сви подједнако обдарени за шалу. Неки људи у друштву својим шалама изазивају праве бујице смеха и одобравања, док шале других уједају горе од змије отровнице. Има оних који се само тобоже шале, а заправо намеравају некога да увреде. Или се шале, несвесни колико шала може да буде убојито оружје. И тако, шалећи се, рањавају нечију душу. Као што се догађа са заљубљеним срцем младе Надежде Петровне у Чеховљевој причи „Шала” (на 56. страни овог „Забавника”). С друге стране су они који, у намери да се нашале, нехотице увреде управо оне које су хтели да задиве својом шалом. Или увреде неког трећег. Уместо израза дивљења, њих „почасте” простом реченицом која гласи: „Простачино!” Или, пак, страдају, као што се догодило главном јунаку романа „Шала” чешко-француског писца Милана Кундере.Погрешна разгледница
Окосницу романа Милана Кундере из 1967. године чини шала главног јунака Лудвика који, у жељи да задиви девојку у коју је заљубљен, шаље јој разгледницу вицкасте садржине: „Оптимизам је опијум за народ! Здрав дух заудара на глупост...” Његову шалу комунистичке власти „прочитаће” сасвим другачије – као претњу – и, најблаже речено, загорчаће му живот.
Дакле, за почетак, покушајмо да објаснимо шта је то заправо шала. Реч је о (шаљивом) начину понашања кад изговарамо (или пак учинимо) нешто неозбиљно, забаве ради, односно ради шале. Дакле, шала су речи или чин којим се неко или нешто исмева. То је посебна прилика чији је циљ да произведе смех, односно комичну ситуацију, те да некога или нешто извргне подсмеху. Шале изражавамо причајући вицеве, као и различите анегдоте или хумореске.
Тешко је издвојити горку шалу од опаке шале, или благонаклоне шале. Све шале могу да буду схваћене на различите начине. Ако сте помислили да се деца шале на безазлен начин, преварили сте се. У својој искрености, управо деца умеју понекад шалом да погоде право у „болно место” тако да и старији, уместо да се насмеју, поцрвене и погну главу.
Кад се сви ваљају
Чини се да је шала из уличног језика лако ушла у књижевност, али једнако и за тили час склизнула у музику. У музици, scherzo (што на италијанском значи шала) инструментални је став хумористичког, веселог карактера. Најстарији музички скерцо потиче још из 16. века. У то време то је био назив за веселе световне композиције. Између осталих, славни композитор Клаудио Монтеверди написао је збирку дела „Scherzi e canzonette” („Шале и песмице”) 1622. године. „Scherzi sacri” из 17. века доказују да је назив „шала” употребљаван и на подручју духовне музике. Шопен и Брамс писали су скерца као самосталне клавирске композиције. А у Вердијевој опери „Фалстаф” постоји арија у којој се, између осталог, каже: „Све је на свету само шала!”
Дуго пре него што ће званично ући у музику, шала је била присутна у књижевности. Од Хомерове „Одисеје”, преко Аристофанових комедија, до Бокачовог „Декамерона”, Раблеовог дела „Гаргантуа и Пантагруел”, Сервантесовог „Дон Кихота”, па до поменутих Чехова и Кундере...
И док су шале описане музичким тоновима и књижевним језиком, односно стилским фигурама, нешто што се прима к знању с озбиљношћу, али без увреде, шале које изговарају учесници извесних „забавних” телевизијских програма често умеју да буду „неслане”. Несланом шалом назива се нешто што је више увреда, а мање шала. Неслана шала није чак ни указивање на нешто што заиста заслужује подсмех: то је шала на рачун нечега с чиме се не ваља шалити.
Дакле, шалити се није лако. То не могу сви да учине тако да баш свима буде смешно. Можда су нехотичне шале, оне за које се не припремамо, најуспешније. Као што је саветовао Џорџ Бернард Шо: говориш истину и сви се ваљају од смеха. Мисле да се шалиш.
УБЕРИ МИ ШПАГЕТЕ!
Првог априла 1957. године, Би-Би-Си је објавио репортажу о берби шпагета у Швајцарској. Тестенина је наводно расла на дрвећу. Занимљиво је да су се неки гледаоци јављали у намери да као добровољци учествују у берби. Или бар купе те резанце! Ипак, нису кренули на пут у Швајцарску... То је била првоаприлска шала.
Би-Би-Си је такође седамдесетих година прошлог века, на дан 1. априла најавио репортажу о летећим пингвинима, а Интернет страница „Total Film”, 1. априла 2010. године – да ће филм „Хобит” бити приказан у 4D техници! Осим тродимензионалне слике, објаснили су, приказивање ће пратити мириси, као и воњ, те да ће гледаоци бити прскани водом. Као тачну, вест је пренела италијанска агенција АНСА и угледни листови „Ђорнале” и „Република”.
Не зна се баш тачно који су историјски корени првоаприлских шала. Верује се да су у вези с пролећном равнодневицом. Пре него што је у 16.
веку био примењен грегоријански календар, долазак пролећа слављен је као почетак нове године (од 25. марта до 1. априла). Грегоријанска реформа је то променила. Нова година померена је на 1. јануар. Претпоставља се да су због тога, најпре у Француској, 1. априла људи једни другима поклањали празне кутије с „даровима”. Назвали су их poisson d’Avril (априлска риба). Други, пак, верују да је обичај старији и да потиче из античких времена, да је везан за мит о Прозерпини, римској богињи подземља коју је мајка узалудно тражила када је украо Плутон.
Аутор:
М. Огњановић
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
