Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Љубав не гледа у календар


ВЕНЧАЊА (НЕ)ЋЕ БИТИ
Да ли дама која је навршила осамдесет седам година може да се заљуби? И сме ли самостално да донесе одлуку о томе да ће да се уда?

„Тренуци с тобом и тренуци без тебе, то је једини начин на који мерим време”, написао је славни аргентински писац Хорхе Луис Борхес. Тих неколико његових редова могло би да послужи као својеврсна одбрана једне необичне љубавне приче. Јер, њој време не игра уобичајену улогу. Међу заљубљенима постоји велика разлика у годинама.
Она има осамдесет седам година, а он четрдесет девет. Упознали су се минулог пролећа на једном излету у Тоскани и заљубили. Убрзо су решили да се венчају...
Инес Орсолини некада је радила као бабица. У Тоскани, али и у Емилији Ромањи, има велика имања. Иначе живи у малом месту Масароза, крај Луке, родног града Ђакома Пучинија. Судбина је хтела да ова времешна дама у позним годинама упозна Данијелеа Бернардија. И страсно се заљуби. Чинило се да је разведени, четрдесетдеветогодишњи Данијеле заљубљен једино у електронику. Па ипак, кад је почео разговор с баком Инес, све се променило. Тврди да је врло брзо схватио да је заљубљен „до ушију”. Било је то право чудо. Наиме, Инес се никада није удавала. Али, игром случаја, управо као што се догодило Хорхеу Луису Борхесу, љубав је на њена врата закуцала у деветој деценији овоземаљске пустоловине.
Иако пријатна, будући да је реч о љубави, ова вест изазвала је бес и опште згражање становника Масарозе. Нико није веровао да између Инес и Данијелеа постоје искрена осећања. У ствари, сви су били убеђени да је вереник нашао добру прилику за женидбу.
Прича о Инесином изненадном и касном заљубљивању стигла је и до Сан Франциска, у САД. Тамо живи једина рођака заљубљене Тосканке, Лијана-Мери Хајн, кћерка Инесиног рођеног брата. Уз помоћ адвоката сместа је затражила законску забрану венчања своје тетке. О томе су чак извештавале и америчке новинске агенције! Овакве љубавне вести никога нису остављале равнодушним. Адвокат је био упоран тврдећи да Инес Орсолини није при здравој памети, те да јој је потребан старатељ. Судска одлука стигла је дан уочи заказаног венчања, 25. јуна ове године. Венчања није било...
Чинило се да је братаница победила и да ће госпођи Инес ускоро бити додељен старатељ.
Вереници нису лако поднели судску одлуку. Били су разочарани. Инес није одговарала на телефонске позиве. Онда је после неколико мучних дана одлучила да се пресели код Данијелеа. Надајући се да ће забрана бити укинута, уложили су жалбу... На велико задовољство вереника, судије су одлучиле у корист будућих младенаца. Суд у Луки, у Тоскани, донео је нову, пуноважну одлуку: Инес и Данијеле могу да се венчају!
„Љубави, сада можемо да радимо шта нам је воља!”, весело је узвикнула Инес Орсолини, будућа Бернарди, бака која није ни сањала да ће једнога дана ипак да се уда .

Аутор: 
М. Огњановић
Илустровао: 
Добросав Боб Живковић
број: