3320 25. 9. 2015.
Хит страна
УСПОН И ПАД СЛАЈА СТОУНА
Како је једна од највећих звезда у историји соул и фанк музике прешла пут од раскошне виле на Беверли Хилсу до живота у комбију на улицама Лос Анђелеса
Слика из млађих дана
давно је познато да медији прате само најуспешније музичаре, оне за које су заинтересоване хиљаде или милиони људи. Када неко нестане са топ-листа, аутоматски спласне и медијска халабука око њега, јер стотине нових младих „звездица” већ чекају иза ћошка. Тако је увек било и тако ће вероватно увек бити. Пара на пару иде, тиражи, гледаност и слушаност увек су били покретач готово свих медија. А шта се дешава са музичарима који су некада били гласноговорници генерације, а више не објављују хит синглове? И занима ли уопште то икога? С обзиром на то да је јунак данашње приче продавао милионе плоча крајем шездесетих година прошлог века, ценим да међу читаоцима сигурно има оних који га се сећају и питају шта се са њим дешава данас.
Од виле до комбија
На врхунцу славе, почетком седамдесетих година прошлог века, живео је у вили од пет хиљада квадрата на Беверли Хилсу коју је купио од Џона Филипса из групе „The Mamas and the Papas”. У њој је приређивао журке које су посећивали Џими Хендрикс, Мајлс Дејвис и Стиви Вондер.
До пре четири године, његово место боравка била је велика кућа у долини Напа, близу Сан Франсиска. Поред куће, имао је гаражу у којој је била завидна збирка одлично очуваних старих аутомобила и чопер мотоцикала. Нажалост, данас ствари стоје много другачије.
Слај данас
Слај Стоун, икона фанк и соул музике двадесетог века, данас је бескућник који живи у комбију. Комби је паркиран поред куће у којој живи један средовечни брачни пар чији дом је Слају на располагању сваки пут када жели да се истушира или поједе нешто кувано. Како њих двоје кажу, никада нису били претерани љубитељи Стоунове музике, али им је јасно да човек има добру душу и да му треба помоћ, те да су много пута са њим водили дивне разговоре за вечером. Иронично или не, крај у коме се налази Слајев комби у истом је крају Лос Анђелеса у коме је сниман филм Џона Сиглтона „Момци из краја”.
У том комбију шездесетосмогодишњи Слај живи и ради, снима музику на свом лап топ рачунару.
„Свиђа ми се живот у мом малом комбију”, каже Слај. „Не желим да се вратим у кућу, не могу да поднесем да будем замрзнут на једном месту. Морам да будем стално у покрету.”
Стоуна је било немогуће наћи годинама. У последње две деценије постао је једна од најзагонетнијих личности у популарној музици. Толико се ништа није знало о њему, да не чуди што су се многи љубитељи његове музике питали да ли је Слај уопште жив.
Луде шездесете
Међутим, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, Слај Стоун (право име Силвестер Стјуарт) био је једна од „највидљивијих” личности у савременој музици. Године 1966. окупио је групу „Sly and the Stoners”, а у исто време, његов млађи брат Фреди Стоун основао је бенд „Freddy and the Stone Souls”. Крајем те године, њих двојица су решили да уједине своје саставе, а име која је носила та нова група ушло је у историју „Sly and the Family Stone”. У раздобљу између 1968. и 1972. „Sly and the Family Stone” објавили су албуме као што су „Dance to the Music”, „Life”, „Stand” и „There’s a Riot Goin’ On” који су унели праву револуцију у фанк и соул музику. Хитови као што су „Family Affair”, „I Want to Take You Higher”, „Everyday People” и „Everybody is a Star” актуелни су и звуче свеже и четири деценије након објављивања. Многи савремени диск џокеји и музичари који се баве електронским звуком и данас семплују делове Слајевих песама насталих крајем шездесетих. Међу поштоваоце њихове музике убраја се легенда фанка Џорџ Клинтон, соул музичар Боби Вомак, певач групе „Aerosmith” Стивен Тајлер, затим Ајк Тарнер, као и група „Red Hot Chili Peppers”. Занимљиво је поменути да их је утицајни часопис „Rolling Stone” уврстио у листу „100 најважнијих група свих времена”.
Омот легендарног албума „Life” из 1968.
Њихов наступ на легендарном „Вудсток” фестивалу многи сматрају врхунцем њихове каријере. Дошли су на „Вудсток” као бенд од ког се не очекује много, а отишли као звезде које су „украле” шоу много познатијим музичарима. Концерт су почели у раним јутарњим сатима 17. августа 1969. Публика је током њихове свирке толико подивљала да се неким сведоцима чинило да је Слај добио више аплауза него Џими Хендрикс. Тај концерт на „Вудстоку” потпуно их је лансирао међу звезде, па су тако само неколико месеци касније песмом „Hot Fun in the Summertime” дошли до другог места најпродаванијих синглова у Америци.
Пад
Прве веће невоље за Стоуна јавиле су се 1970. године, када је његова зависност од дрога почела да узима данак. Те године, „Sly and the Family Stone” одсвирали су 80 концерата, од којих је Слај пропустио чак 26. Једноставно се није појављивао. Како је говорио тих година, да би се појавио на концерту мора да буде срећан, а када није био такав, није желео на бину.
Група је почела да се распада, да би 1975. првобитна постава коначно престала да ради. Иако је Слај под именом „Sly and the Family Stone” наставио спорадично да снима плоче и одржава концерте до 1983. године, било је јасно да ће се његови најбољи албуми тешко поновити.
Комби у коме данас живи Слај Стоун Током осамдесетих година, Слај је неколико пута био хапшен због поседовања кокаина, и у то време свирао је пред публиком тек по неколико пута годишње. Године 1987. одржао је последњи концерт, после ког је уследио концертни застој дуг чак 19 година. Ту паузу је прекинуо тек 2006. када је на додели Греми награда одсвирао неколико својих хитова на клавијатурама. Деловао је смушено, погурено и напустио је бину готово пре него што се последња песма завршила. Већ тада је могло да се наслути да у Стоуновом животу не цветају руже.
Борба против ветрењача
Слај Стоун данас живи живот у параноји и не верује никоме. Тврди да га тражи Еф Би Ај, као и да су његови непријатељи унајмили плаћене убице да га лише живота. Каже да су његове невоље са новцем достигле врхунац 2009. године када је престао да добија приходе од права за извођење његових песама, а као главног кривца за то наводи свог бившег менаџера Џерија Голдстајна. Стоун каже да је преварен када је 1989. године потписао уговор са Голдстајном, по ком је његов менаџер имао сав надзор над Стоуновим приходима. Прошле године, Стоун је тужио свог бившег менаџера, тражећи одштету од 50 милиона долара. Као што смо малопре поменули да готово сваке недеље неки диск џокеј објави нумеру која садржи делове неког старог Стоуновог хита, при том уредно плаћајући надокнаду издавачкој кући, можете мислити о каквој своти се ради.
Увек је био заљубљеник у чопере – Слај позира са обожаваоцем Након што је банкротирао пре две године, Слај Стоун данас живи у комбију, на улици у Лос Анђелесу. У међувремену, нада се да ће суд пресудити у његову корист и да ће ускоро добити новац који му, како тврди, припада.
„Људи и данас воле моју музику после толико времена. Због тога сам ја зарађивао тако много новца, због тога имам на хиљаде поштоваоца широм света. Зато те молим, реци људима да ми поново дају да радим оно што волим и знам најбоље, уместо што морам да се „вучем” по судовима”, рекао је Стоун новинару „Њујорк поста”.
Слај Стоун је ове године објавио први албум након плоче „Ain’t But the One Way” из 1982. Овогодишњи албум „I’m Back – Friends and Family” садржи његове највеће хитове у новим верзијама, а као гости на албуму појављују се Џеф Бек, Бутси Колинс, Реј Манзарек, Ен Вилсон, Џони Винтер, Ерни Вотс и други. Иако је овај албум далеко иза Стоунових најбољих издања, он, ипак, даје наду да овај велики уметник још има шта да каже.
Аутор:
Владимир Скочајић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
