Долијао Босоноги бандит

Колтон Харис-Мур је звезда. Има на десетине хиљада обожавалаца широм света, а није ни глумац, ни певач, ни спортиста. Ко је он?

Док га је полиција јурила, Колтон је уживао фотографишући сам себе.

   Осамнаестогодишњи дечак успева да украде приватни авион иако је учио да летелицама управља само преко видео-игре. Две године му полази за руком да бежи преко целог северноамеричког континента кријући се по шумама, с агентима ФБИ за петама. Успешно изврдавајући једну од највећих полицијских установа на свету, обија куће, краде аутомобиле, чак и један чамац. За све то време, надахњује на десетине хиљада поклоника на Интернету који су га прозвали Босоноги бандит, јер већину злодела чини бос. Да ли све ово звучи као радња високобуџетног холивудског филма у који су прсте уплели Мартин Скорсезе или Стивен Спилберг? Могло би да буде. Али у будућности. И то по истинитом догађају.

                                                    11. јул 2010.

    Збијени и знојави новинари стоје под врелим јулским сунцем кад пред њих, сав важан и одлучан, ступа наредник Крислин Скипингс из Краљевске полиције Бахама. Застаје на трен, тек да се увери да је привукао пажњу, потом увежбаним гласом саопштава: „Само без гужве, молим, Колтон Харис-Мур ухапшен је овог јутра.” Жамор окупљених новинара не успева да помути наредников осмех који се пресликава у сочивима камера. Ово је била улога његовог живота – Босоноги бандит је ухапшен.
    Кроз неколико минута слика обилази свет. Погрбљени младић, с лисицама на рукама и босих ногу, корачао је између три горостасна чувара онолико брзо колико су му допуштали ланци на ногама. Не обраћа пажњу на мноштво окупљених присталица. Укрцавају га у авион чије је одредиште Насау, главни град Бахама, где ће бити одлучено о његовој даљој судбини.

                                                    10. јул 2010.

    Било је тихо и врело вече у одмаралишту Ромора Беј на острву Елеутера на Бахамима кад је звук мобилног телефона прекинуо трач партију управнице Ен Ворд и њених пријатељица. Порука је била кратка. Босоноги бандит је у пристаништу. Ен се извинила друштву и сместа ступила у везу с Кенетом Страханом, директором обезбеђења у луци који је те вечери био на стражи. Полицији је касније пренела речи педесетогодишњег чувара: „Кени ми је рекао да је приметио младића како се из малог глисера искрцава на док. Био је у шортсу каки боје, краткој мајици, а у руци је држао деветомилиметарски пиштољ. Био је бос.”
    Младић је ужурбано пришао чувару и успео да промрмља: „За петама су ми! Убиће ме!”, а потом се дао у трк. Десетак полицајаца и радника обезбеђења одмах су се распоредили по читавом острву у потрази за младићем који се изгубио међу кућама. Радници пристаништа пресекли су жице на чамцу, у случају да се разбојник врати.
    Разбојник се заиста вратио.
    Пошто није могао да упали мотор чамца, ускочио је у следећи, знатно дужи, и покренуо га без већих тешкоћа. Осека му је отежала бег. После краће јурњаве, два брода су га стигла, полицајци су с палубе пуцали у мотор. Морали су да убеде младића да спусти пиштољ који је уперио себи у слепоочницу. Босоноги бандит није имао излаза. Све се догађало око два сата после поноћи.

                                                      3. јул 2010.

    Џон Милер играо је голф у Блумингтону, у америчкој држави Индијани, кад му је непознати број на екрану мобилног телефона пружио изговор да прекине веома лошу партију. Једно време гледао је у телефон и одлучивао да ли да се јави. Кад је касније проверио поруке, зажалио је што се није одмах јавио. Позив је био из Мајамија. Службеник је љубазним гласом замолио господина Милера да провери где му је авион јер је предајник за хитно лоцирање полудео. Џон је одмах отишао до свог хангара. Авиона није било.
    Дан касније полиција на острву Абако на Бахамима нашла је олупину Милерове летелице. Од крадљивца није било ни трага. Сви су сумњали само на једну особу.



                                                 19. јун–3. јул 2010.

    После бекства из Јанктона, Јужна Дакота, Колтон Харис-Мур био је у сталном покрету. Није смео себи да дозволи да се било где превише задржи. Повезивали су га с крађом аутомобила у Јанктону, Норфоку, у Небраски, и градићу званом Пела, у Ајови. Органи реда теретили су га за више провала кућа, аеродромских радњи и ресторана. Наводно је крао храну и свакодневне потрепштине. Док није стигао у Индијану и срео своју стару љубав – „цесну 400”.

                                                       18. јун 2010.

    Кели Книфл мрзео је повратке с одмора. Дечија бука у колима постајала је неподношљивија него иначе, жена претерано џангризава, а Јанктон скученији него икад. Полако се присећао свих обавеза које је одложио за после летовања и расположење му се све више погоршавало.  Међутим, кад је паркирао аутомобил испред своје куће, у делићу секунде заборавио је све муке. Врата су била отворена. Рекао је породици да остану у колима и бучно бануо у кућу, у намери да уплаши провалника.
    Колтон Харис-Мур тек је изашао испод туша, и наг и мокар кренуо да провери садржај фрижидера својих љубазних домаћина баш кад су се ови вратили кући. Човек који је утрчао у кућу деловао је застрашујуће, зато се Колтон сместа дао у бег. Успео је да зграби свој ранац и стрчи у подрум пре него што је Кели Книфл схватио шта се дешава. Кад су се врата подрума отворила, Колтон је спремно уперио црвени ласер пиштољ играчку и власника куће убедио да има право оружје. Успео је да нестане пре доласка полиције.
    Кели Книфл седео је с породицом у аутомобилу неколико улица даље.   Није био нервозан. Чинило му се као да је освојио премију – продужетак одмора.

                                        2. октобар 2009–16. јун 2010.

    Легенда живи. Босоноги бандит не само да је постао ударна вест широм САД, па и целог света, већ је добио и многобројне обожаваоце. На друштвеној мрежи Фејсбук забележено је више од педесет хиљада његових поклоника.
    Почевши од 2. октобра 2009. године, кад је полиција нашла један од кампова у којима је Колтон ноћио, овај разбојник био је незаустављив. Успео је да украде још један авион којим је пролетео кроз забрањен ваздушни простор и неспретно се приземио у округу Скагит у Ванкуверу. На аеродрому је оставио кредом исцртане отиске великих босих стопа, потврђујући свој идентитет. У мају 2010. године оставља прилог од сто долара у једној ветеринарској станици у Рејмонду, Вашингтон, а уз новац прилаже и поруку: „Био сам у пролазу и имао вишка новца. Молим вас, приложите овај новац за помоћ животињама.” Затим је украо брод и преко реке Колумбија отишао у Орегон, а потом је обио аутомобил којим је 16. јуна стигао у Јанктон, где је одлучио да се истушира.

                                                29. септембар 2009.

    Патрик Гардинер, власник фарме „Ангус”, стајао је и у неверици гледао простор у свом хангару где је некад безбедно био паркиран његов триста шездесет хиљада долара вредан миљеник, једномоторни авион марке „цесна 400”. Око њега су се мували полицајци, иследници, покушавајући нешто да нађу, али шта, питао се стари Пат. Авиона нема. Зар је то толико тешко утврдити?
    – Наредниче! – прекинуо га је у размишљању један од досадних мувала. – Мислим да имамо нешто!
    Пат Гардинер, затим наредник полиције округа Баундари у Ајдаху и неколико полицајаца у плавим униформама нагли су се изнад места које је показивао иследник. Био је то отисак босе ноге у прашини.
    Авион је нађен дан касније у округу Шономиш у Вашингтону. Слупан.

                                                     Април 2008.
                                                      
    Овде прича почиње. Осамнаестогодишњи Колтон Харис-Мур, кога су пријатељи из детињства звали Колт, постаје светски познат као Босоноги бандит, бежи из поправне установе. Иако и раније осуђиван, овог пута суочио се с казном од три године коју није могао ни хтео да поднесе, па се постарао да постане неухватљив.
    У новембру 2008. године, на изненађење свих, краде први авион који припада радио диск џокеју с острва Орка. Пре тога није имао ни минут пилотске обуке. Претпоставља се да је летелицама научио да управља преко симулатора летења на рачунару и читањем подробних пилотских упутстава за мање авионе. Иако је успевао да украде авион и управља њиме, ниједан није преживео слетање. Најјефтинији авион који је украо коштао је сто педесет хиљада долара. Путовање по Америци наставио је низом провала у празне куће, обијањем аутомобила, крађом бицикала и, у још једном наврату, авиона, 11. септембра 2009. године, у Сан Хуану.    Често је време проводио по шумама, а у куће би проваљивао да покупи храну и ретко новац којим би обезбедио опстанак у дивљини. Једном приликом украденом кредитном картицом наручио је сузавац за медведе и наочаре за ноћни вид. Колтон Харис-Мур постао је одметник каквог Америка одавно није имала.

                                               Босоноги бандит

    Колт је рођен 22. марта 1991. године на острву Камано, Вашингтон. По речима комшија, дом његове мајке Пем Колер често су посећивали радници социјалних служби за заштиту деце од злостављања. Отац Гордон Мур у Колтоновом раном детињству био је затворен због злоупотребе наркотика. После тога се и Пем Колер одала пијанству.
    Колтон Харис-Мур показао је насилничко понашање још од школских дана, за крађу је први пут осуђен кад је имао дванаест година. До данас се терети за преко сто крађа у Вашингтону, Ајдаху и Канади, од чоколадица из фрижидера, до авиона вредних по неколико стотина хиљада долара.

                                                       А данас?

    Признавши илегални улазак на Бахаме, Колтон Харис-Мур испоручен је 14. јула 2010. године, уз казну од триста долара, Сједињеним Америчким Државама. Два дана касније саслушан је у суду у Мајамију, Флорида, где је одлучено да се саслушање и суђење одложе и преместе у Сијетл, Вашингтон, где је и издата прва потерница за Босоногим бандитом. Док се не обезбеди сигуран лет за Сијетл, Харис-Мур ће остати у Федералном поправном дому у Мајамију. За досадашње оптужбе процењена казна досеже до десет година затвора. Да ово није крај приче о Колтону Харису-Муру потврдила је и продуцентска кућа „Твениет сенчери фокс” која је већ откупила права за филм о овом младићу. Да је прича можда ипак окончана говори податак да се Босоноги бандит на саслушању у Мајамију појавио – обувен.
----------------------------------------------------------------------------------