3320 25. 9. 2015.
Забавников ЗОО
У ИСТОМ
Речни орао или рибар, један од становника нашег Увца, готово читаву нашу планету претворио је у свој дом
рчка легенда каже да је Скила, Нисова кћерка, зарад љубави издала оца. Нису, сину атинског краља Пандиона, Скила је ишчупала пурпурни прамен косе, од кога му је зависио живот. Нис није имао куд, у човечјем обличју више није смео да живи, зато је одлучио да се претвори у речног орла. Кад је то чула, Скили је било јасно да и она мора нешто да предузме и одабрала је да настави живот као бела чапља. Ова прича нема краја, Нис и Скила настављају нови живот као птице. Да ли то значи да се у сваком орлу рибару крије атински јунак?Земља је моја кућа
Зашто је Нис одабрао да се преобрати баш у речног орла или, како се ова птица још зове, орла рибара или рониоца (Pandion haliaetus)? Овај пернати створ моћна је птица, једини представник породице Pandionidae, читаву планету претворио је у свој дом. Орао рибар настањује све континенте, осим Антарктика, јер због климе једино ту није могао да преживи.
Иако једини представник породице, речни орао, сходно географском станишту, подељен је у четири подврсте. Ова врста птице у Северној Америци и Европи принуђена је да се сели, кад дође зима, док оне које обитавају на Карибима или у Аустралији не напуштају природно станиште.
Зависно од искуства и вештине, догађа се да ова птичја грабљивица тек у трећем, четвртом покушају успе да изрони с пленом.
Кад узлети с рибом у канџама, птица улов намешта тако да глава рибе буде окренута унапред, тако прати законе аеродинамике и лакше се креће кроз ваздух. Ако је риба намењена младунцима, мужјак је претходно искида на ситније комаде и тек тада је доноси „деци”. Чак и кад науче да лете и лове, младунци се често враћају у гнездо, захтевајући храну од родитеља.
Иначе, орлови рибари бирају подручја у близини воде, првенствено око језера, река и приобалних вода, у којима има довољно рибе. Кањон Увца у југозападној Србији, у саставу Старовлашкорашке висоравни, погодно је тле за сто четири врсте птица. Осим белоглавог супа, најзначајнијег житеља Увца, високо на небу може да се види и орао рибар. Исхрана ове птице углавном се састоји од рибе, отуд и назив. Хвата рибе чија се тежина креће од педесет грама до два килограма, колико га је природа обдарила да може да понесе у канџама. Ретко у кљун стави неку ситнију птицу или змију. Да се не би много мучио кад крене у лов, гнезди се поред воде, у близини река и језера.
Помична канџа
Да би био што успешнији ловац, веома је добро телесно опремљен. Пре свега, кад надлеће воду на висини од петнаест до четрдесет пет метара, рибу лако примети ако је на површини, али има оштар вид који му помаже да је воде спази и ако је дубље у води.
Ако је риба на површини, речни орао загњури само ноге у воду и улови је, али ако је дубље, птица за тренутак цела нестане под водом, отуд један од назива – ронилац. Одмах после напада, користећи снажна крила, рибар муњевито исплива и уздиже се с воде и лети ка одморишту, обично негде на дрвету или литици. Тек ту почиње да комада плен и прождире га. Уколико не може да савлада целу рибу, а нема младунаца и женке које треба да нахрани, одбацује оно што није могао да поједе.
Кад спази плен, орао ронилац забаци крила и обруши се из висине, испружених канџи, оштрих као игле, које се зарију у рибу и не испуштају је.
Речни орао разликује се од других грабљиваца јер му је спољњи прст помичан, као код сова, и што су му све канџе отприлике исте дужине и веома повијене. Тај помичан прст омогућава му да га приљуби другој канџи и тако лакше обухвати рибу. И не само то. Јастучићи испод прстију посебно су прилагођени и имају оштре љуспе, што је такође изузетно корисно да би чврсто држао плен који је љигав и мрда се. Кад се догоди да орао ронилац целим телом нестане под водом, још једна предност је што му вода не улази у нос, затвара ноздрве и спречава продирање течности. Све су то прилагођавања која му помажу да буде што вештији рибар.
Док нас смрт не растави
У Америци рибар се обично гнезди на дрвећу, често осушеном, док у Европи махом налази место за гнездо на ивицама каменитих литица, баш као на Увцу. Кад крену у посао око прављења гнезда, томе се посвећују и мужјак и женка. Често користе исто гнездо, дограђују га и користе из године у годину.
Сезона парења траје од два и по до четири месеца. Селице се паре у априлу и мају, а примерци који не мењају станиште, то чине између децембра и марта. Селице се у највећем броју случајева враћају на исто место. Мужјак углавном стигне неколико дана пре женке, али ништа не почиње док не сачека своју пернату драгу.
Заједнички поправљају гнездо, додају му неке сламчице, травке, али и папириће, пластичне кесе, парчиће најлон конца заосталог од риболоваца. Гнездо временом може да постане дубоко и до два метра и широко метар и по. Кад је спремно, мужјак почиње да се удвара женки: доноси јој храну и тиме показује да је способан да брине о њој и младима. Следи полагање јаја, два до три, знатно ређе четири или више. Кад се испили, птић рибић голуждравац тежак је само педесетак грама.
Ова врста птице, што је уобичајено у свету пернатих, остаје верна истом партнеру, пар углавном не напушта ни гнездо које једном свије. У време парења то што гнездо само поправе и дограде.
Моћна крила подешена су тако да птица, кад лети према Сунцу, може да их савије и пред очима направи неку врсту штита, да се одбрани од бљеска.
Пре него што се испиле, женка на јајима лежи пет недеља, а и кад угледају свет, она их не напушта, брине се о њима и храни их. У том раздобљу главни задатак мужјака је да обезбеди довољно хране и партнерки и младунцима. Голуждравци остају у гнезду и да нарасту и ојачају треба им и до седам недеља.Уколико не доживе несрећу да неко из пернатог пара страда, мужјак и женка остају верни једно другом до краја живота, а могу да живе тридесетак година. У случају да је један „брачни друг” неком несрећом ипак настрадао, птица је приморана да трага за новим партнером.
Као и код већине птица грабљивица, и у случају орлова рибара мужјак је нешто ситнији од женке: она је тешка и до два килограма, дугачка мало више од пола метра, са распоном крила око метар и седамдесет центиметара. Одевени су обоје веома слично, глава и врат махом су им бели, а леђа и дугачка шиљата крила обично су тамносмеђе боје. На грудима, испод врата, имају мрке пеге, глава је у већини случајева украшена црном ћубом и тамном пругом око очију.
Шта каже Шекспир?
Верује се да је међу првима, ако не и први, орла рибара у писаним документима споменуо Плиније Старији (23–79), римски писац и природњак. Он је објашњавао да родитељи птиће обучавају на јединствен начин. Терају их да лете ка Сунцу, они који су довољно одважни да не одустану од бљеска, спремни су за успешан наставак живота.
Неодољиви голуждравци тек с три године постају полно сасвим зрели.
Орао рибар спомиње си и у литератури и обично поприма симболику издржљивости и снаге, поређење које, рецимо, користи Вилијам Шекспир у „Кориолану”.
За разлику од мноштва других врста, речни орао не убраја се у угрожене врсте, тако да и није на листи животиња којима прети нестанак. Верује се да, широм света, орлова рибара има око пола милиона.
Аутор:
В. Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
