3320 25. 9. 2015.
Живот пише драме
У ЧЕЉУСТИМА
Отац се на тренутак окренуо, сасвим довољно да дете упадне у воду мочваре Еверглејдс препуну опасних гмизаваца
отограф Џо Велч планирао је да са шестогодишњим сином Џоијем леп пролећни дан крајем априла 2013. године проведе веслајући у мочвари Еверглејдс, на Флориди. Сину је оправдао изостанак из школе, желео је да само њих двојица мало уживају у вожњи кануом. Једно од оних искустава која се памте читавог живота. Није ни био свестан колико је у праву.Еверглејдс се налази на око 45 минута вожње од њихове куће у Помпано Бичу, али, без обзира на малу удаљеност, Џо никада раније није веслао по каљавој води мочваре, чувеној као дому алигатора. Пре него што су кренули, мало је изучавао шта ваљарадити ако се деси напад алигатора. За сваки случај, злу не требало. Нашао је податак да је најбољи, а свакако најбезболнији начин, да се веслом лупа по кориту чамца, а може мало и по води. Од тога се сваки алигатор уплаши и нестане.
Кад су приспели на одредиште, Велч је сина намазао кремом за сунчање, а потом се окренуо да би пронашао дечка који је изнајмљивао кануе и који се тренутак раније негде изгубио. Кућица за изнајмљивање налазила се на мање од пет метара од воде, како људи не би предуго вукли чамце. Неколико секунди раније чуо се ударац по води и крик. Џо је препознао глас.
ао и сваки шестогодишњак, Џои се играо на обали, убацивао каменчиће у воду, а онда се оклизнуо на мокру траву и пао наглавачке у мочвару. Истог тренутка ту се створио и алигатор који је, вероватно ко зна колико дуго, из блата плићака вребао неки плен. И увребао га је, само што тај плен није била нека омања животиња, већ Џоов син. Тати Велчу учинило се да време стоји док је јурио у помоћ сину који је све време вриштао из воде. Имао је утисак да је тих неколико метара прелетео у два корака. Алигатор је ухватио дечакову руку у чељусти, и почео да га вуче у дубину.
Док је Џо стигао, алигатор који му је шчепао сина већ је био на око метар дубине. Оцу су у тренутку кроз главу прошла сва она упутства која је прочитао пре излета, али, на несрећу, нигде ништа није писало шта радити ако ниси у чамцу, а немаш ни весло при руци. Где ће, шта ће, урадио је једино што му је деловало смислено. Зграбио је Џоија преко груди и почео да га вуче на супротну страну од алигатора, ка обали. Дечак је вриштао, што од бола, што од страха, а ни алигатор није хтео тако лако да остави плен.
о је онда, вероватно нагонски, урадио једино шта је могао. Слободном руком почео је из све снаге да удара алигатора, и то у њушку. Биће да му је однекуд испливао податак да је то најосетљивије место ове животиње. Ипак, имао је осећај као да удара у зид од цигала. Алигатор, дугачак око 2,5 метра и тежак сигурно више од 100 килограма, није се ни помакао када га је човек од 75 килограма ударао. 
Тада се на обали створио неки младић. Почео је на лошем енглеском језику да вришти да Џо под хитно сина извлачи из воде. Овај је управо то и покушавао да уради, али се плашио шта ће се десити са Џоијевом руком ако повуче исувише јако. Животиња је могла да скрцка дечакову руку као суву гранчицу, а он никако не би волео да јој помогне у томе. Видевши да несрећни човек полако губи битку с алигатором, и тај пролазник је ускочио у воду. Покушао је да помогне Џоу да привуче дечака ка обали, а како им то никако није полазило за руком, и он је почео да удара алигатора. Док је Џо бештији задавао ударце у главу, колико год је могао, овај други почео је да је шутира у стомак из све снаге. Велчу се чинило да борба траје сатима, а радило се о свега два-три минута. Коначно, после мноштва истовремених удараца, алигатор је мало олабавио чељусти, па су двојица мушкараца успела да ослободе дечакову руку. Још један ударац, и животиња се изгубила у мочвари, а њих двојица су скроз блатњави изнели дечака на обалу.
Џо је унезверено прегледао сина. Зачуђено је установио да, осим више огреботина, нагњечења и модрица, нема неких већих повреда. Бар не на први поглед. На брзину се захвалио странцу који му је помогао, стрпао дечака у аутомобил и пожурио ка оближњој болници. Тамо су и лекари утрврдили да је Џои готово неповређен, очистили су му огреботине и послали га на кућно лечење.
међувремену, чувари у Еверглејдсу дали су се у потрагу за алигатором. Убрзо су га нашли, недалеко од места напада, и у складу с прописима, убили. Кад се све завршило, колико-толико добро, Џо се дао у потрагу за човеком који му је помогао да спасе сина. Преко управе Националног парка добио је неке штуре податке, једино су могли да му кажу да се ради о посетиоцу из Шпаније који је дошао на Флориду да посети породицу. Да, и да је човек професионални кикбоксер. Та чињеница објаснила је вештину и снагу удараца ногом у трбух алигатора. Џо и данас верује да би он могао алигатора да удара у њушку до сутра, ништа се не би десило, као што се није дешавало док се није појавио Шпанац. А да се није појавио, као анђео чувар, ко зна шта би било, и како би се драма завршила.
пак, Џоа Велча највише је задивила снага његовог рођеног сина. Недељу дана после догађаја, Џои је са школом отишао на излет у зоолошки врт. За сваки случај, наставник је био уз њега кад су пришли алигаторима. Ипак је дечак недавно преживео напад и могло се очекивати да је то оставило последице. Ништа од свега. Кад се нашао очи у очи с алигаторима, Џои се понашао као и ваки други дечак. Објаснио је да се он више не плаши алигатора, и то све због његовог тате и непознатог Шпанца. Они су му дали пример како се бори.
Аутор:
Н. Баћковић
Илустровао:
Горан Глиговић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
