3320 25. 9. 2015.
Берза рада у старом веку: тражи се...
ТЕЛО ЧИСТИ,
Иако је постојала недоумица да ли се купати у топлој или хладној води, извесно је да су свим слојевима друштва у старом Риму на располагању била јавна купатила у којима су их сачекивали људи задужени да их што боље окупају и намиришу
сваком иоле већем граду широм Римског царства постојало је макар једно јавно купатило, у коме је улаз, захваљујући прилозима, углавном био бесплатан или толико јефтин да је свакоме био доступан, чак и робовима. Пошто у то време још није било сапуна или шампона, посетиоцима су прљавштину с тела запослени скидали користећи најфиније маслиново уље, често намирисано цветом јасмина или шафрана.Мушкарци и жене, такозвани „unctores”, у сваком купатилу (thermae) на располагању су имали задужење да посетиоцима помогну да се што боље окупају. И не само то, пружали су и друге услуге. Купање би, на пример, окончали ручном масажом уљем с додатком лековитих биља. На захтев муштерије, давали су јој и савете о правилној исхрани а, ако је требало, упућивали су је и објашњавали које би јој вежбе биле најделотворније. Наиме, Римљани су од старих Грка прихватили значај превентивне медицине и држали се пословице да је важније спречити него (касније) лечити. Човек који се правилно хранио, вежбао и бринуо о личној хигијени, био је мање подложан болестима.
Није било никакве недоумице о изузетном значају свакодневног купања, у томе су сви били једнодушни, једино су постојале размирице да ли то треба чинити у топлој или хладној води. Различите ставове исказивали су, рецимо, Ауло Корнелије Целзо (око 25. п. н. е–50), римски енциклопедиста, познат по делу „О медицини”, или Антоније Муса, лични лекар Гаја Јулија Цезара Октавијана Августа (63. п. н. е–14), првог римског цара.
Још од најранијих времена у Грчкој су рваче, пре борбе, трљали и мазали уљем. У уље се додавао песак, по могућности онај из Африке, најфинијег квалитета, чиме су се, између осталог, затварале поре на кожи, да се спортиста не би претерано ознојио. По окончању борбе, спортисту би за то задужена особа поново трљала уљем с песком, прашином с борилишта, понекад и знојем, а потом га уронила у воду скидајући му прљавштину посебном алатком познатом као стригил, закривљена метална шипка.
Грађани у свим земљама под капом Римског царства углавном су поштовали савет и одржавали свакодневну хигијену. У јавним купатилима, слично као у данашњим спортским центрима у којима постоје базени, сауне, сале за фискултуру, запослени су посетиоцима нудили прилику да прво вежбају (трче, лоптају се), оду на масажу, а потом се окупају. У већим термама постојале су и различито загрејане просторије, с пријатном температуром до оних у којима се човек презнојавао од врелине.
Није јасно колика је армија људи била запослена у тим многобројним купатилима широм Царства. Верује се да је била трећа по бројности, у поређењу с другим пословима који су постојали у Риму. Нејасно је и колико се дневно користило уља да би се задовољиле све муштерије. Да ли је од тог силног уља вода била запрљана, а ако јесте, што је највероватније, на који начин су је запослени у купатилима мењали?
Аутор:
В. С.
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
