3320 25. 9. 2015.
Непознато из живота нашег генија
ТАЈНА
Како се догодило да Никола Тесла 18. августа 1939. године тражи од Ивана Мештровића да му изради бисту, поготово када се зна се да је сличну врсту сарадње с уметницима доследно одбијао
лашинг Медоуз – Корона парк данас је планетарно познат по томе што се на тамошњим теренима Националног центра Били Џин Кинг одржава Отворено првенство САД, последњи грен слем сезоне, на коме је ове године Новак Ђоковић поклекао у полуфиналном мечу против јапанског играча Кеија Нишикорија.Живот Флашинг Медоуза не своди се, међутим, само на тенис – у том другом по величини јавном парку у Њујорку, уређеном у Квинсу, налази се један од првих музеја науке у свету, потом Квинс музеј уметности, Квинс театар, велики Квинс зоолошки врт и здање Павиљона државе Њујорк изграђено за потребе Светске изложбе одржане у Флашинг Медоузу 1964. године.
Група пословних људи, финансијера и политичара, предвођена њујоршким градоначелником Фјорелом Хенријем Ла Гвардијом (1882–1947) и великим америчким урбанистом Робертом Мозесом (1888–1981) одлучила је да на тој површини од готово 500 хектара, удаљеној од средишта Њујорка четрдесетак километара, подигне јавни парк у коме ће бити приређена нова Светска изложба.
Рузвелт и хиљаду људи
На отварању изложбе Рузвелт је одржао кратак говор пред више од 100.000 званица окупљених на сајамском Тргу мира, а његово иступање пратиле су и хиљаде гледалаца посредством телевизијских апарата, пошто је то ново чудо технике било размештено на око 2.000 места у Њујорку, у складу са слоганом „Свет сутрашњице” под којим је изложба одржана.
Многи од тих посетилаца били су и у павиљону Краљевине Југославије, која није пропустила прилику да се појави на овом сајму. Тим поводом Никола Тесла је упутио 18. августа 1939. године телеграм Ивану Мештровићу, затраживши да му уради бисту. За Теслу је то било крајње необично пошто је он доследно одбијао понуде уметника да на платно пренесу његов лик, или да га представе у некој другој уметничкој техници. Једини изузетак била је фотографија.
У поменутом телеграму Тесла је написао:
„Ради нашег потомства и свег славенског рода желим да послије моје смрти остане моја биста од чудотворне руке Мештровића. Очекивам да ћете посјетити изложбу. Ако не, би ли се могло наредити, још немам готовине али сам приправан све на други начин израдити, за ваше и моје задовољство. Лице ми је још глатко, очи бистре и нисам оћелавио. Сви желе да се ваше неумрло дјело изложи овдје. Молим вас брзојавите ваше расположење и намјеру.
Ваш обожаватељ Никола Тесла.”
Телеграм Николе Тесле упућен Ивану Мештровићу 18. маја 1939. године
Новинар „Политике” Момчило Јојић (1914–1968) у то време налазио се у Америци. Изузетан новинар, проницљив посматрач и извештач високо однегованог стила, Јојић је током 1939. откривао читаоцима свог листа „непознату Америку”, посветивши десетак репортажа и Светској изложби. У тим текстовима Јојић је описао настанак замисли о светској изложби, велики оптимизам и типично амерички начин на који је све спроведено. Идеја да се 1939. проговори кроз призму оптимистичког, на новим технологијама заснованог погледа у будућност, била је на неки начин слична својевременој Колумбовској изложби одржаној у Чикагу 1893. године, на којој је учествовао и Тесла. Његови изуми тада су неповратно трасирали пут који је омогућио да 45 година касније изложба у Њујорку сва буде у знаку ничим ограничених могућности, нових техничких достигнућа и смелих футуристичких конструкција.
Заборављени Тесла
У њиховом темељу стајали су управо Теслини изуми, али се он није појавио на њујоршком сајму, као раније у Чикагу, када је изложба била осветљена његовим системом наизменичне струје, а он приказивао своје изуме на штанду Џорџа Вестигхауса (1846–1914).
Тесла се у Чикагу појавио „главом и брадом” и као некакав врач одушевљавао, али и саблажњавао публику, која је посматрала како раде његови најважнији изуми и како пропушта струје високе фреквенције кроз своје тело. Нарочиту забуну изазивало је „Теслино Колумбово јаје”, апаратура коју је направио 1888. године, да би показао шта значи његово откриће обртног магнетног поља.
На светској изложби у Њујорку све је било другачије. Теслини доприноси развоју електротехнике и модерне индустријске цивилизације, одавно гурани под тепих, увелико су били заборављени, свесно и несвесно приписани другим проналазачима. Једна од највећих сензација сајма био је електроробот који је знатиженицима чак „знао” да припали цигарету, али су посетиоци били прикраћени за сазнање да је Тесла још 1898. године у Медисон сквер гардену приказао свој телеаутоматикон. Тај робот-брод био је навођен на даљину, без жица, и испуњавао Теслине наредбе, што је била највећа сензација оног времена о којој је писала сва штампа.
Званични плакат Светске изложбе
Четрдесет година касније Теслу су сада, у Њујорку, по свему судећи заборавили и у предузећу „Вестингхаус”, које је стекло огромну моћ и углед захваљујући његовим моторима наизменичне струје и другим изумима. У павиљону овог предузећа његово име није било ни поменуто.
Отуда не чуди што су приређивачи наступа Краљевине Југославије на њујоршком сајму замолили Теслу да се појави на отварању павиљона 28. маја 1939. године, у 20.00 сати.
На дан отварања падала је киша, због чега је свечаност приређена у самом павиљону, у коме је домаћин био југословенски посланик у Вашингтону Константин Фотић (1891–1959). Павиљон је отворио градоначелник Њујорка Ла Гвардија, што је значило указивање велике почасти. Дочекан је громовитим аплаузом, између осталог и зато што је најављено да ће се присутнима обратити на српскохрватском језику, који је научио док је почетком 20. века службовао као амерички дипломата у Ријеци.
Вештачки створене мржње
„Па зар је чудо што је свет, после тако вештачки створене мржње, добио погрешно мишљење о ситуацији на Балкану. Да, погрешно мишљење, јер је народ Југославије добар, јер је народ Југославије племенит и мирољубив. Кадгод је неки немир на Балкану, тражите узрок, и наћи ћете да тај узрок лежи изван граница земље, а не у њој самој. Нека моћне и велике нације оставе Балкан на миру, па ће у њему владати – мир.
Хоћу да упутим поруку народу ваше земље, хоћу да поручим Србима, Хрватима и Словенцима: љубите се међу собом као браћа – и цео свет ће вас љубити.”
Фјорело Хенри Ла Гвардија, 28. маја 1939. године
„Настало је неописиво одушевљење, и не зна се ко више аплаудира. Југословени, који су разумели искреност опробаног демократе, или Американци, који су осетили да њихов Ла Гвардија говори нешто важно на српскохрватском језику” – написао је Јојић, износећи и нама занимљив детаљ: „Затим г. Фотић чита писмо болесног Николе Тесле, и преводи га истовремено на енглески језик”.
Јојић на задатку
„Ето, дошао је и тај тако важан дан за све нас, који смо с нестрпљењем очекивали, јер нам је стало да покажемо пријатељима Американцима да имамо дивну земљу, и да они и не слуте колико у нашим горама има вредности, величине и старе славе” – навео је Јојић почетак Теслине поруке чији је садржај потом сажео у репортерском маниру:
„Даље у писму г. Никола Тесла говори о томе како је наш најпречи задатак да успоставимо што тешње везе са великом Америком, а на крају писма поздравља Краља, председника Рузвелта и Америку.”
У причи о југословенском павиљону Јојић наводи да је здање подигнуто „на лепом месту, јер је на углу, и има се утисак да је донекле одвојено од, иначе типизираних, павиљона”. Заузимао је 750 квадратних метара, а фасада је била украшена „фигуром мајке са дететом, која представља Југославију, и за коју су рекли да је најуспелија на целом Тргу мира”. Вајар фигуре био је Војта Браниш (1893–1983), Чех пореклом настањен у Загребу, који ће касније, 1948. године, у Београду основати Академију за примењену уметност.
Југословенски павиљон на Светској изложби
Украсне радове у унутрашљости павиљона извели су професори и мајстори Обртне уметничке школе из Загреба, према нацртима загребачког архитекте Ернеста Вајсмана (1903–1985), типичног представника модернистичке архитектуре, иначе јавно делкларисаног левичара, који је крајем двадесетих у Паризу радио у атељеима славних архитеката Адолфа Франца Карла Лоса (1870–1933) и Ле Корбизјеа (1887–1965).
У павиљону су биле изложене фотографске репродукције „старих повеља, фресака и детаља из Мирослављевог јеванђеља”, а велики пано димензија 9 пута 7,5 метара делио је простор на два дела. Овај рад сликара Љубе Бабића (1890–1974) којим је представио Југославију, био је састављен од 700 комада дрвета и за неколико дана, „како је изложба отворена, привукао је огромну пажњу Американаца и странаца који се диве оригиналној идеји и, заиста, уметничком делу”.
Поред паноа, „на западном зиду, постављен је 'стуб културе', са старим славним фрескама из српских манастира, затим рељефи из приморских и хрватских крајева, а са друге стране су репродукована врата цркве Св. Дује у Сплиту”. Испред паноа налазио се „један веома стари богумилски споменик а позадина на зиду назначена је са три богомоље, три вероисповести у Југославији”.
Приказана је и мапа Америке и „допринос Југословена, исељеника, за развитак и напредак Америке”.
„Испод мапе је кратак извод из живота Николе Тесле, Михајла Пупина и Ивана Мештровића, најпознатијих Југословена у Америци” – известио је Јојић, уз нагласак да су Американци „заиста, одушевљни нашом изложбом”.
Касније, током трајања изложбе, у павиљону су приказана и дела југословенских уметника, за шта је заслужан сликар и пијаниста Борислав Богдановић (1899–1970), иначе отац редитеља Питера Богдановића, који се иселио у Америку управо 1939. године.
Мештровић
Мештровић је, на жалост, одговорио Тесли негативно 25. августа 1939. године:
„Са великим задовољством желим испунити вашу жељу, средства непотребна. Везан уговорима за Европу не могу тамо. Можете ли доћи у госте у Сплит, ако не, пошаљете фотографије, памтим вас ванредно. Поздравља вас Мештровић.”
Предлог великог кипара био је, дабоме, неостварљив, а пошто се више никада нису срели, Мештровић је, сећајући се њихових сусрета у Њујорку и на основу фотографија, урадио Теслину бронзану бисту 1952. године. Дело се чува у Музеју Николе Тесле у Београду.
''Политика'', 11. јун 1939. године
Потом је Мештровић 1956. године завршио и споменик, седећу фигуру Тесле у бронзи која се налазила у парку Института „Руђер Бошковић” у Загребу, а од 2006. године је постављена у центру тог града, у Масариковој улици.
Неуобичајено Теслино тражење да Мештровић уради његову бисту наслућује се као израз настојања да у само предвечерје Другог светског рата, управо они, као тада највећи синови српског и хрватског народа, кроз стваралачку сарадњу, потврде личну, интимну привржаност Југославији и југословенству, али и да искажу и везаност за ширу идеју свесловенства, којој је Тесла био предан од ране младости.
Никола Тесла умро је 7. јануара 1943. године, а жеља да после његове смрти остане биста коју би урадио Иван Мештровић ипак је остварена 1952. године.
Аутор:
Слободан Кљакић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
