Петковдан / 13. фебруар 2015.
СВЕТЛОСТ




На данашњи дан 1199. године умро је калуђер Симеона, некада Стефан Немања, родоначелник најзнаменитије српске владарске династије

Половином 12. века српска властела покушавала је да се ослободи власти Византије, склапајући савезе с угарским и бугарским владарима.
Између 1166. и 1168. године Стефан Немања збацио је с власти свог најстаријег брата Тихомира, као и власт Византије над Рашком, и прогласио се за великог жупана. Потом је византијског цара Манојла Комнина признао за суверена. Комнину је то било важно јер су се Немањини поседи налазили у Моравској долини. Његовим уздизањем надао се да ће себи обезбедити леђа од сталних напада Угара. После Комнинове смрти, 1180. године, проширио је власт на околне српске области: Косово, Зету, Травунију, Захумље и Неретвљанску област. Поразом на Морави 1190. године, Рашка је поново постала вазал Византије, али уз признавање раније освојених области.

Византија и Угарска склопиле су у међувремену мир, те је Немања остао незаштићен. На истоку се рађала нова сила: Саладин је 1187. године освојио Јерусалим и крсташи су кренули у Свету земљу, под барјаком Фридриха Барбаросе. Немања је понудио помоћ светом римском цару, који је у Ниш дошао 27. јула 1189. године: понуђено му је вазалство и 20.000 војника за рат с Византијом. Немања је, пак, тражио да му се признају сва дотадашња и будућа освајања. Бугари су понудили 40.000 војника. Барбароса није прихватио ни једну од ове две понуде.

С власти се повукао 1196. године на државном сабору и предао власт свом сину Стефану. Замонашио се, са супругом Аном, у Цркви Светог Петра и Павла у Расу. Прву годину монаштва као Симеон провео је у Студеници, а 1197. године придружио се свом најмлађем сину, Сави, на Светој гори. Обновивши манастир Хиландар, умро је 1199. године. Те ноћи, према хришћанском предњу, Симеонову келију обасјала је необична светлост. Већ следеће године канонизован је као Свети Симеон Мироточиви. Сава је 1208. године пренео његове мошти у Студеницу, манастир посвећен Богородици Добротворки Евергетиди, у којој се и данас налазе.


Аутор:
Н. М. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре