3320 25. 9. 2015.
Чудновате научне истине
СУСТАНАРИ, ГДЕ СТЕ?
Да ли сте икада помислили да...
ПРЕ 6000 ГОДИНА САХАРА ЈЕ БИЛА ЗЕЛЕНА
Са својих девет милиона квадратних километара површине, Сахара је данас највећа топла пустиња на планети. Међутим, током више од 10.000 година, захваљујући климатском загревању које је донело обилне монсуне – била је огромна тропска савана. Пресечена, ту и тамо, језерима, била је препуна разних животиња: слонова, газела, лавова...
Међутим, пре око 6000 година, једна нова климатска промена довела је до великог смањења падавина, кише. Стручњаци још нагађају да ли је песак прекрио све за неколико векова или хиљада година. Данас, док се планета поново загрева, неке мртве области ове велике пустиње постају поново делимично зелене.
ЧАСОВНИКУ ПОРАСТЕ МАСА
КАДА СЕ ПОДИГНЕ
Према једначини ограничене релативности Е = mc2, енергија и материја су иста ствар. Када се сат подигне, у затегнутост његове опруге угради се енергија од неколико десетих делова џула. Преокрећући Ајнштајнову једначину (и знајући да је брзина светлости око 300 милиона метара у секунди), може да се израчуна да се маса часовника повећала за неколико милијардитих милијардитих делова килограма. Ради се о маси коју има неколико милијарди протона, али ниједна вага неће моћи да је забележи. То је (још један) доказ да се релативност и њене чудне особине не јављају (или се јављају врло мало) у догађајима из свакодневног живота. Међутим, иста појава има велике последице у микроскопском свету. Тако је један протон око сто пута тежи од масе три кварка који га сачињавају – разлика долази од енергије која везује кваркове. А један атом водоника, због енергије која везује његов протон и електрон, мало је тежи од две честице из којих је састављен.
НА НАШОЈ КОЖИ ИМА 100 ПУТА ВИШЕ ЖИВИХ БИЋА
НЕГО ЉУДИ НА ЗЕМЉИ
Исто као и систем за варење хране и кожу нам настањују милијарде микроскопских бића. На једном квадратном центиметру коже може да живи и до 50 милиона бактерија! Пазух, нос, пубична и анална област држе рекорде. А суве области, попут превоја лакта или трбуха, „најпустије” су (100 до 1000 бактерија по квадратном центиметру). Све у свему, наша два квадратна метра коже могу да буду дом за 1000 милијарди сићушних становника! Ипак, ова „настањена флора” није опасна – заправо, она нас штити од напада страних и шкодљивих бактерија. Овде се убраја врло променљива „пролазна флора” која често садржи заразне бактерије и углавном се задржава на нашим рукама. Једно истраживање из 2008. године открило је чак 4700 бактеријских врста – на рукама само 51 особе.
У ствари, људско тело садржи више бактерија него властитих ћелија! Ако се гледају само бројке, ми смо 90 одсто састављени од бактерија. Тело одрасле особе има око 75 милијарди ћелија, али десетоструко више бактерија. Њихов број и разноврсност мањи су код деце, а расту како тело стари – због додира с околином, исхране... На тај начин више хиљада врста одомаћи се у нашем телу и у њему постају прави екосистем – неопходан за варење, нашу отпорност или развој црева. Неки стручњаци чак сматрају да би требало да се посматрају као посебан орган.ЛАСЕР МОЖЕ И ДА ХЛАДИ
Иако се често користе да топлотом своје светлости секу метале, ласери могу и да хладе! Усмеравајући шест ласерских зрака на атоме, физичари су успели да их охладе до температуре мање од хиљадитог дела степена изнад апсолутне нуле (-273,15 степени Целзијуса). У природи, атоми се крећу у свим правцима, а брзина њиховог комешања расте с температуром.
Нападнути светлошћу шест ласера, атоми престају да се крећу и хладе се.
Када атом наиђе на фотон који долази из супротног смера од смера његовог кретања, он га упије и устукне од јачине ударца – пре него што га отпусти и настави своје покрете. Ово узмицање смањује брзину атома, а смањење укупног комешања атома значи да се они хладе. Зато, када су окружени светлошћу ласера која их удара из три правца простора – нападнути фотонима са свих страна – атоми ће постати готово непокретни, односно савршено хладни.
ПЕЋИНСКИ ЧОВЕК ЈЕ ЖИВЕО НА ОТВОРЕНОМ
Свима нам је добро позната слика: група дугокосих жена и косматих мушкараца чучи око ватре, пече месо или обрађује камено оруђе – док неки чланови ове примитивне заједнице исликавају зидове пећине ликовима мамута, бикова и других животиња. Слика позната, али обмањујућа.
Иако су наши далеки преци цртежима украшавали зидове пећина, у њима никада нису стварно живели.
Јер, у палеолиту (од три милиона година до 12.000 година пре наше ере), пећински човек (било да је био неандерталац или архаични сапијенс) никада није стварно живео по пећинама. Погрешан закључак настао је из чињенице да су крајем 19. века и током више деценија, једине настамбе које су нађене из доба палеолита – биле оне у пећинама. Али, за то је постојао добар разлог. Лакше је било наћи осетљиве остатке по пећинама – где су били боље заштићени, него на отвореном простору – где, такође, нису постојали јасни знаци где би могли да се крију. Нађени остаци били су на улазима у пећине, а не по њиховим мрачним и влажним дубинама, које су често биле дом медведа.
У другој половини 20. века, захваљујући изградњи многих аутопутева и железничких пруга, најзад су почели да се множе докази о логоровању праисторијског човека на отвореном простору. Наши далеки преци имали су обичај да се задржавају на стратешким местима подручја и да на њима подижу заклоне од ветра, колибе, чадоре... За њих су користили оно што им је природа нудила: коже животиња, дрво, кости, камен. Стручњаци су успели да одгонетну и какав је био облик живота у тим колибама. На пример, у праисторијском налазишту Тера Амата, старом око 400.000 година (откривеном на обали Средоземног мора у близини Нице), ватра је била постављена у средини колибе која је имала облик пасуља.
Аутор:
Г. Војиновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
