Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

ПЕТКОВДАН / 17. октобар 2014


СУПЕРНОВА



На данашњи дан 1604. године Јохан Кеплер угледао је на ноћном небу Прага ново небеско тело у сазвежђу Офијукс

емачки астроном Јохан Кеплер (1571–1630) живео је у доба када је основни посао дворског астронома био да саставља хороскопе за племиће и владара, а језик науке још био латински те је захтевао добро образовање. Тако и из личног хороскопа великог научника знамо да је рођен 27. децембра; отац му је био војник који је отишао у рат у Холандију, када је Јохану било три године. После ратовања уз војводу од Албе отац 1588. године напушта породицу са седморо деце.   Богословску школу Кеплер је завршио са 17 година и наставио студије филозофије, а потом теологије у Тибингену. Непосредно пред завршни испит понуђено му је место професора Протестантске школе у Грацу, на које су га препоручили професори. Било им је јасно да ће од њега бити бољи наставник него свештеник јер је већ отворено подржавао Коперника.
   Испоставило се да је био очајан наставник – студенти га нису ни волели ни разумели. Међутим, пристојно је зарађивао од „примењене астрономије” – 20 форинти по хороскопу. Осим тога, био је успешан – предвидео је два важна догађаја: једну оштру зиму која је оковала Алпе и многима донела смрт од хладноће и, нешто касније, напад Турака на Беч.

ада је завршио спис „Космичке тајне” добио је два месеца одмора те одлази у Виртемберг, да одштампа дело. У овом рукопису покушава да помири хелиоцентрични систем Коперника са одломцима из Библије који, по мишљењу тадашњих учењака, подржавају геоцентричну теорију. Његово верско убеђење да постоји чврста веза између физичког и духовног света била је у основи његове подршке Копернику. Сама васиона за њега је била слика божја – Сунце је у тој слици било Отац, звездана сфера Син а међупростор Свети дух.

ошто је уочио да Коперник другачије рачуна кретање Земље од кретања осталих планета Кеплер се отиснуо у утврђивање тачне путање Земље. За такву рачуницу била су му потребна најтачнија посматрања те је замолио за помоћ данског астронома Тиха Брахеа (1546–1601). Брахе је већ начео Аристотелову тврдњу да се небески свод не мења. Пошто му није падало на памет да уступи Кеплеру своја мерења, предложио је овоме да раде заједно. Кеплер је добио задатак – срећом – да се бави путањом Марса. Када је утврдио елиптично кретање Марса проширио је закон о његовом кретању и на друге планете. Брахе и Кеплер провели су у Прагу 18 месеци, током којих је Брахе предложио Рудолфу II од Хабзбурга да узме Кеплера у службу. Таблице које су израдили заједно Кеплер је после нагле Брахеове смрти сам издао, као „Рудолфове таблице”, у част цара. Потом су уследили и списи „Хармонија света” и „Нова астрономија”.
   Осим Кеплерових закона о кретању планета, зачетка научне оптике такође засноване на посматрањима неба, супернова SN 1604 била је још један ексер у ковчегу аристотеловске непокретне астрономије. Кеплер је уочио светлост овог тела која је бледела, питао се о његовом пореклу и о томе зашто се ово ново, дотад невиђено небеско тело налази у области у којој обитавају звезде „некретнице”. Ново небеско тело на ноћном небу Прага указало је на променљивост неба. И човековог знања о њему.  Наравно, ова нова појава на небу изазвала је и верски жар: многи су тада тврдили да је то Витлејемска звезда, она иста која се на небу појавила у време Христовог рођења, али и успона Карла Великог.

ада је Галилеј 1610. године открио четири Јупитерова месеца накратко су се дописивали, али се сарадња завршила на томе. Следеће године позабавио се грађом телескопа и направио бољи уређај, са два конвексна сочива, који је стварао веће увећање посматраних тела него Галилејева комбинација конвексног и конкавног сочива. Од 1615. до 1621. године написао је своје најутицајније дело, у три књиге, замишљено као уџбеник астрономије „Отелотворење Коперникове астрономије” где је изнео три закона кретања планета и покушао да објасни кретање небеских тела физичким узроцима.
Рудолф II Хабзбург (1552–1612), Свети римски цар, краљ Мађарске и Хрватске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, коме је хороскоп на рођењу урадио нико друго до Нострадамус. Био је велики заштитник уметника, али и окултних знања и науке који су се преплитали још и у Њутново време, читаво столеће касније. Био је изузетно попустљив према протестантима и Јеврејима; скупљао је дела Дирера и Петера Бројгела Старијег, а на његовом двору уточиште и посао нашли су сликар Ђузепе Арчимболдо, лекар Анселм Боеције де Бот, који је на основу Рудолфове збирке и сопствених проучавања, направио најутицајнији приручник из минералогије 17. века. На двор је довео и чувене британске алхемичаре Едварда Келија и Џона Дија, астрологе краљице Елизабете I. С престола га је свргао рођени брат Матија.
ниверзитет у Болоњи понудио му је место, Френсис Бекон звао га је у Енглеску, али је Кеплер остао у тадашњем Немачком царству. Приликом последњег путовања добија грозницу и за неколико дана умире, 15. новембра 1630. године. Гробно место овог великог мислиоца прегазиле су војске сукобљене у Тридесетогодишњем рату који је почео још 1618, а остао је само епитаф који је сам саставио:
    Измерио сам небо, сад сенке снивам
   Ум ми међ звездама, у земљи почивам.



Аутор: 
Н. М.
број: