Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Коста Милетић, наш први аеронаут


СРБИЈА НАД СРБИЈОМ

Земљу више није било довољно бранити само на земљи. Небо је чекало нове ратнике...

 
 Коста Милетић
    У фебруару 1901. године српско Министарство војно послало је инжењеријског капетана Косту Милетића на школовање у Ваздухопловно-техничку школу крај Петрограда, у Русију, где је до новембра 1902. године савладао управљање слободним и везаним балонима. Школовање је крунисао учешћем на великим маневрима руске војске, септембра 1902. године, кад је у балону прелетео сто осамдесет километара, постигавши висину од 1100 метара.
    Милетић се вратио у Србију, али је прошло још доста времена док се нису стекли услови да војска набави прве балоне. Било је то након избијања такозване Анексионе кризе, 1908–1909. године, која је избила због припајања Босне и Херцеговине Аустроугарској монархији. Тада је донета одлука да Србија што пре ојача и модернизује војску како би могла што успешније да се одупре претњама са севера.    Поред осталог, у Аугзбургу, у Немачкој, у фабрици Аугуста Ридингера, наручена су два балона и кола с боцама за чување и превоз водоника којим су пуњени балони. У Швајцарској је наручена станица за производњу водоника, а у Русији пољски чекрк за подизање и спуштање везаног балона.

Ништа без водоника

    У припремама за куповину и, касније, формирање балонског одељења учествовао је капетан Коста Милетић. Приликом куповине, 19. априла 1909. године, летео је на балону „Србија”.
    О првом лету првог српског балона остало је веома мало података. Један од ретких трагова је кратка цртица објављена у београдском дневном листу „Политика”, 11. априла 1909. године, под називом:   „Српски балон – Једна карта са првог српског балона ’Србија’”. У тексту пише:
    „Јуче је наше уредништво добило једну врло занимљиву поштанску карту из Немачке: прву карту са првог српског балона.
    Та карта бачена је из балона свакако над Аугзбургом: прва страна јој је као и код обичних карата одређена само за адресу, али при дну стоји крупним словима наштампана, на немачком и француском језику, ова примедба:
    НЗ. Онај, ко нађе ову карту, најучтивије се моли да је преда на пошту.   Поштарина се надокнађује.”
Балони и станица за производњу водоника испоручени су крајем 1909. године, а следеће године пристигла су гасна кола и чекрк.
    Балон за слободни лет назван је „Србија”, а други балон, типа „парсифал”, који је приликом извиђања био везан уз земљу, добио је име „Босна и Херцеговина”. Балони и остали материјал смештени су у магацине Министарства војног у Београду.
    Кад је почео Први балкански рат, 1912. године, Србија је имала балонско одељење и две станице голубије поште. Коста Милетић добровољно се јавио да иде на фронт. За успешно командовање батаљоном и показану храброст у Кумановској бици унапређен је у чин мајора. Одмах после тога позван је у генералштаб ради припрема за оснивање српског ваздухопловства.
    Са школовања у Француској вратило се шест пилота, набављено је дванаест авиона, ту су били и страни инструктори и механичари. Одређено је место за први аеродром на Трупалском пољу код Ниша. Обављени су први летови српских авиона над српском територијом
    Наређењем министра војног, војводе Радомира Путника, од 24. децембра 1912. године, установљена је Ваздухопловна команда српске војске у чијем су саставу били: аеропланско одељење (ескадра), балонско одељење, водонична централа и голубија пошта. За команданта је постављен мајор Коста Милетић који је одмах спровео обуку и тренажу пилота, уређење аеродрома и других објеката инфраструктуре, набавку резервних делова и потрошног материјала, рад на промишљању тактике употребе балона и авиона. Српско ваздухопловство било је међу првих петнаест у свету, а четврто по употреби у борбеним дејствима.


Ко је наљутио Љутовца?


    Ватрено крштење наше ваздухопловство доживело је марта 1913. године, кад су се авиони са српским тробојкама на крилима појавили у заједничкој борби српске и црногорске војске против Турака у заузимању опседнутог Скадра. Врховна команда српске војске у ту сврху основала је један комбиновани корпус у чијој је ваздухопловној подршци учествовао  Приморски аероплански одред. У току дејстава овог одреда над Скадром, 20. марта 1913. године, погинуо је наредник Михајло Петровић, прва жртва у историји српског војног ваздухопловства.
    С искуством из балканских ратова српски ваздухопловци су током 1914. и 1915. године, у првим годинама Првог светског рата, успевали да с малим бројем авиона и балона Врховној команди и другим јединицама достављају драгоцене податке о броју, распореду и покретима непријатељских трупа. Почетком 1915. године наши авиони већ су били наоружани митраљезима и бомбама што им је омогућило равноправну борбу с непријатељем, нападали су противничке авионе и бомбардовали циљеве у позадини. Заједно с противавионском одбраном успели су да униште неколико непријатељских авиона: први је оборен 30. септембра 1915. године изнад Крагујевца, захваљујући и тачности чувеног тобџије Радоја Раке Љутовца.
    После повлачења српске војске на Крф, извршена је реорганизација ваздухопловства. Основана је Аеропланска ескадра, Аероплански депо и Аеропланска радионица. На челу Аеропланске ескадре поново је био мајор Коста Милетић.
    Аеропланска ескадра, с око 500 људи и 40 модерних авиона под командом мајора Бранка Вукосављевића, учествовала је у пробоју Солунског фронта и ослобођењу Србије. Извршено је више од 3000 летова. Школовано је 75 пилота, 50 ваздухопловних извиђача, већи број авио-механичара и других стручњака разних специјалности.
    Почетком 1919. године у Новом Саду је основана Ваздухопловна команда војске Краљевине Југославије, ваздухопловни арсенал и прва пилотска школа.

Разгледница из Београда с краја 19. и почетка 20. века





































БЕДЕ ИЗНАД БЕОГРАДА
    Према недовољно поузданим подацима, први балон с људском посадом полетео је изнад Београда у октобру 1873. године. Приредбу је приредио француски балониста Никола Беде. Балон је полетео с Теразија, надлетео град и, на опште одушевљење грађана који су коначно имали прилику да виде ту летећу справу, спустио се у предграђе Сењак. Према другом извору, балониста је летео изнад Калемегдана и испод балона вежбао на циркуском трапезу. Према листу „Одјек”, из августа 1885. године, Беде је опет свратио у Београд на путу с пештанске изложбе, па је 18. августа летео код Вајфертове пиваре.



ГДЕ ЈЕ НАЈТЕЖЕ
    Коста Милетић рођен је 21. септембра 1874. године у Аранђеловцу. После завршених седам разреда гимназије, 1892. године ступио је у 25. класу војне академије коју је завршио 1895. године, као пети у рангу. Две године провео је у пешадији, а затим распоређен у инжињерију. Одатле је послат на школовање за ваздухопловца. Био је први школовани пилот балона у Србији, односно први српски аеронаут, како га је назвао један војни писац с почетка прошлог века. Био је на челу српског војног ваздухопловства у балканским ратовима и у најтежем раздобљу Првог светског рата.
    После завршетка Првог светског рата пензионисан је у чину пуковника. Умро је 1953. године у Београду.



Аутор: 
Јовo Симишић
број: