3320 25. 9. 2015.
Загонетни Аркаим
СПОЈ НЕБА
Откако је откривен, овај тајанствени град настао у време градње египатских пирамиде престаје да привлачи горљиву пажњу и руске и светске јавности која чека одговор на важна питања настанка наше цивилизације
пролеће 1987. године тим руских археолога кренуо је у рутински обилазак локације у Чељабинској области на месту где река Караганка утиче Утјаганку. Власти су планирале да ту саграде хидроелектрану и да потопе целу долину. Пре тога било је потребно извршити уобичајена археолошка истраживања. Поготово у области Чељабинска у којој је нађено много остатака старих култура које су се од Азије кретале ка Европи. Када су археолози схватили до каквог су открића дошли, одмах су почели да убеђују власти да одустану од изградње хидроцентрале јер би вештачко језеро потопило једно од најважнијих открића у историји руске археологије. Реч је о граду Аркаиму и Земљи градова која га окружује. Шта је то толико узбудило истраживаче у вези с Аркаимом?
РЕЗЕРВАТ КУЛТУРЕ
Откако је откривен, Аркаим привлачи велику пажњу руске и светске јавности као најзагонетније археолошо откриће на територији најпространије земље на свету. Због тога је постао привлачан за многе псеудонаучне групе. Године 1991, Аркаим је проглашен за резерват културе.
-----------
Као што смо рекли, у тој области до тада је већ био откривен велики број споменика старих култура. Све оне биле су номадског карактера, али Аркаим је био нешто сасвим друго. Био је то град, веома стар, најстарији икада откопан на тлу Русије. Стручњаци га смештају у време градње египатских пирамида и критско-микенске културе у Грчкој. Начин на који је изгрђен неодољиво је подсећао на начин на који је настала древна Троја, неколико векова млађа, и на описе легенди које су нам старогрчки филозофи и историчари и оставили о Атлантиди и Хипербореји.
Улица на крову
Аркаим је плански изграђено насеље, у облику круга. Изграђен је око главног трга, с два круга бедема. У оквиру унутрашњег бедема налази се шездесет кућа за становање и јавне зграде. Обим спољашњег бедема износио је 160 метара, његова висина пет. Испод бедема налазио се дубок канал испуњен водом. Бедеми су грађени од камена, земље и опеке, а у град се улазило кроз четири капије. Улази су били кривудави, готово као лавиринти, што је непријатељу правило додатне сметње приликом могућег продора.
Према ономе што се у Аркаиму да видети, може да се закључи да, по начину градње, више подсећа на неки средњовековни тоскански замак него на насеобину из средњег бронзаног доба. За разлику од других насеља из истог периода, где је сваки објекат грађен независно један од другог, овде је постојао јасан план градње према коме су сви објекти били међусобно повезани. Искоришћен је целокупан градски простор. Између двоструких зидина пролазио је пут, док су уз унутрашњи зид изграђене просторије различите величине и намене. Иако је грађен према јединственом плану, стамбени објекти рађени су засебно, чак су приметни покушаји да се прошире на уштрб улица. Кровови кућа чинили су још једну улицу, довољно широку да њоме може да прође двоколица.
У граду је постојао систем уличне канализације, и је најстарији познати на свету. Све куће унутар зидина биле су повезане улицама поплочаним дрвеним коцкама. Свака кућа имала је огњиште, подрум, пећ и хладно место за складиштење кварљиве хране. Пећи су биле тако направљене да је у њима могла да се топи бронза и пече керамика. На основу остатака животињских костију, научници су дошли до закључка да су становници узгајали коње и ситну и крупну рогату стоку.
Међутим, још не знамо које су биле основне делатности становника. О томе се још воде жучне расправе.
Станица за ванземаљце?
После овог узбудљивог открића, у долини Аркаима ископано је још двадесетак утврђених насеља и некропола, од којих су неке изграђене од камена, велелепније од самог Аркаима. С Аркаимом као могућом престоницом, овај скуп назван је Долина градова и, представљен научној јавности. Био је то први материјални доказ о постојању изгубљене древне цивилизације на простору јужне Русије. Доказ онога што је претходних миленијума била само легенда, веровање, да је простор јужног Урала и северног Казахстана, простор који спаја Европу и Азију имао кључну улогу настанку индоевропске цивилизације. Ново светло бачено је на теорије о развоју, природи и сеобама првих Индоевропљана, као и на теорије о пореклу Словена.
Аркаим и Долина градова, откривени усред равнице, где нико није могао да претпостави да је могла да се развије нека напредна култура, постао је симбол и место окупљања свих мистика новог доба. Обавијен тајном, као Стоунхеџ или пирамиде Маја, привлачи оне који верују у духове. Руски писац Алексеј Спарки као да им је дао за праву, објашњава порекло имена Аркаим: Ар–ка значи небо, а Им – Земља.
Представљајући, дакле, место где се спајају небо и Земља и где се границе између духовног и материјалног бришу. Аркаим је тако постао симбол мира и хармоније која је некада владала на земљи и која ће поново завладати уколико се различите и, наизглед непомирљиве културе уједине. У суштини, ово гледиште лако може да се доведе у сумњу, с обзиром на то да археолошки налази показују да су Аркаим и остала насеља била добро утврђена и опремљена за рат или, барем, за одбрану од непријатељског окружења.
Археолози који су радили на ископавањима у Долини градова описују невероватан изглед Аркаима из ваздуха: сав у правилним, концентричним круговима чија је сврха до данас остала непозната. А да ли су ти кругови имали одбрамбену, верску, научну или неку другу намену? Неки од данашњих ходочасника уверени су да су кругови остаци рампи за слетање свемирских бродова.
Надживео катастрофу
Оно што је битно јесте да је Аркаим изграђен по истом, кружном принципу као и хомеровска Троја, с тим што је неколико векова (неки научници тврде чак и више од пола миленијума) старији од ње. Стављање Аркаима у исти временски оквир с египатским пирамидама и критском културом распалило је машту различитих аутора који су почели да траже сличности с легендарном Атлантидом, коју Платон описује као град изграђен у три концентрична круга или Асгардом, митским нордијским градом, чији је оснивач био врховни бог Один, и који је опеван у исландским сагама.
ВОЂА ИСТРАЖИВАЊА
Генадиј Борисович Зданович (Чељабинск, 1938), руски је археолог и историчар био је вођа истраживачког тима који је открио Аркаим и Долину градова. Поред тога што је заменик директора културног резервата „Аркаим”, шеф је катедре за историју и археологију Чељабинског државног универзитета. Аутор је пет монографија, 150 чланака и редактор 15 научних зборника посвећених Аркаиму и Долини градова.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Сви ови градови били су истог облика као и Аркаим и сви су нестали у вртлозима историје, али су остали у памћењу људи као митска седишта богова – краљева из којих се мудрост ширила светом. Аркаим је послужио као надахнуће британском аутору Џону Мичелу да у свом делу „Поглед преко Атлантиде” напише:
„Читава површина наше планете обележена је гигантским радовима праисторијских инжењера, остацима универзалног система природне магије, укључујући и употребу магнетизма заједно са другом позитивном силом повезаном са сунчевом енергијом. Од разних људских и надљудских раса које су живеле на Земљи у прошлости остали су само митови. Једино што можемо да претпоставимо јесте да је нешто ипак надживело катастрофу...”
Наставак радова на локалитету ће можда одгонетнути неку од мноштва тајни
У круговима руских мистичара на Аркаим гледа се као на стари град–храм који је изградио владар Јама, митски аријански краљ из „златног доба” које ће једног дана поново завладати, а Аркаим ће постати центар света. Откриће Долине градова отворило је нове погледе на историју која се сада посматрана само као продор Индоевропљана у Евроазију и где су њихова борна кола нарушиле мир старе Европе. Оно што је откриће Долине градова заиста донело јесте откриће ране културе уралско-алтајских народа, културе која је била зачуђујуће напредна.
Изграђен по јединственом архитектонском принципу, као помињане Троја или Асгард, Аркаим је можда био светилиште посвећено старом аријанском култу Сунца или можда још старијем култу звезде Северњаче. У основи, била је то религија шамана, чаробњака, врачева – људи у додиру с духовима природе. Тако су научници дошли до открића да је свастика, симбол познат и као „кукасти крст”, аријански симбол сунчевог циклуса, грубо злоупотребљен од стране нациста, а налази се осликан на бројним посудама откопаним у Аркаиму, заправо симбол чији корени леже у тотемском шаманизму.
Познати француски езотерист Рене Генон наглашава да је свастика, симбол вечитог кретања око непокретног центра, пре поларни него соларни симбол и да је посвећена пре звезди Северњачи него Сунцу.
С коњима у гроб
Иако је више миленијума лежао под земљом, легенде о Аркаиму, за дивно чудо, остале су у памћењу локалног становништва. Аркаим и Долина градова остала су места многих који верују у онострано окупљања. Ходочасници су долазили и долазе на обале Караганке током летњих месеци и мажу се блатом које, верују, има лековита својства. Брдима која окружују Долину градова такође се придаје тајновит значај. Најпознатије је Шаманка или Голо брдо на које су се људи пели да би се напунили позитивном енергијом, молили се или медитирали. Људи са озбиљним обољењима пели би се у нади да ће бити излечени. На Брдо покајања ходочасници су се пели у нади за опростом грехова. Молитве на Планини љубави доносиле би личну срећу и успех у љубави. Такође, се веровало да шетња по брезовој шуми у близини Благословеног брда може да буде веома опасна, људи који би се тамо задржали превише дуго губили би разум.
АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА
Када се гледа из ваздуха Аркаим се недвосмислено упоређује са Стоунхеџом у Енглеској. Чињеница да су оба објекта изграђена на истој географској ширини, у приближно истом периоду и по сличном обрасцу, навела је неке астрономе да утврде да је Аркаим заправо био астрономска опсерваторија. Према тврдњи руског астронома Биструшкина, са опсерваторије у Стоунхеџу могло је да се посматра петнаест астрономских појава, уз помоћ двадесет два елемента, док је из Аркаима било могуће посматрати осамнаест астрономских појава уз коришћење тридесет елемената.
----------------------------------------
На крају остаје питање ко су били људи који су насељавали Аркаим и Долину градова? Иако на самим Вратима народа, њихови становници сигурно нису били номади. Не може са сигурношћу да се каже ни да су били припадници неке прарасе од које су настали сви други индоевропски народи, како занесењаци желе да верују. Међутим, постоје одређена поклапања с другим културама која не могу да се заобиђу и све говори да се ради о прецима Аријанаца, народа који је населио Индију. Наиме, неколико старих индијских текстова и химни, за које се верује да су аријанског порекла, до детаља описују ритуал жртвовања коња и њихово сахрањивање заједно са господарем. У Аркаиму су нађене гробнице у којима су људи сахрањени са коњима и које се и до најситнијег детаља поклапају са описима у древним индијским химнама.
У случају да археолози потврде да се ради о прецима Аријанаца (за шта им је потребно још доказа), то би значило да је Аркаим колевка цивилизације која се проширила на Азију и Европу. Њихов би језик тада могао да буде препознат као индоевропски, језик за који се претпоставља да је постојао и да су се њиме служили преци свих народа који живе у Европи, Средњој Азији и Блиском истоку. До тог тренутка, тих неопходних доказа порекла становника Аркаима остаће заогрнуто велом тајне.
Аутор:
Никола Јоксимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
