Сто година укрштенице

убилеј се везује за 21. децембар 1913, када је у Њујорку, у недељном листу „World” (Свет), у забавном додатку „Fun” (Разонода), објављена загонетка под називом „FUN’S Word-Cross Puzzle” (Разонодина загонетка од укрштених речи). У наредним бројевима листа преименована је у „FUN’S cross-word Puzzle” и тај назив задржао се до данашњих дана. Аутор новог енигматског изума био је новинар поменутог листа Артур Вин. О њему се зна да је пореклом Енглез, рођен 1871. године у Ливерпулу, где је и почео новинарску каријеру. Године 1905. одселио се у САД, у Пенсилванију и, после више неуспелих покушаја, запослио се као новинар у Питсбургу. Касније је прешао у Њујорк, радио у недељном листу „World” и ту објавио историјску прву модерну укрштеницу.
    Мада су Винове укрштене речи биле значајан проналазак, у листу су збијене на два ступца и стешњене између других радова и огласа.  Остало је забележено да су словослагачи имали примедби, јер им је „идиотски квадрат” ове укрштенице, због несавршених штампарских машина, задавао много посла код припреме за штампу. Међутим, на радост издавача, реакција читалаца била је сасвим другачија. Артур Вин је саставио првих седам укрштеница, а након тога аутори су били његови бројни сарадници.

                         Краљица загонетки осваја читаоце

   Сасвим неочекивано, за кратко време Винова загонетачка новотарија постала је веома омиљена. Захваљујући поменутом листу, укрштенице су до 1920. године освојиле САД. Уочивши њихову омиљеност код читалаца, Ричард Сајмон и Макс Шустер, власници малог издавачког предузећа, објавили су књигу са укрштеним речима, штампану у скромном тиражу од свега 3600 примерака. Цео тираж убрзо је разграбљен, а следећих девет издања распродато је у пола милиона примерака, што је за оно време био невероватан издавачки успех.
   Неколико година касније укрштене речи почели су да објављују и листови с наше стране Океана. Прва модерна укрштеница у Енглеској објављена је фебруара 1922. године у листу „Pearsons Magazine” и врло брзо је придобила наклоност читалаца. Успех новог загонетачког изума приморао је чак и уреднике конзервативног лондонског листа „Тhe Times” да подлегну општем таласу одушевљења, тако да је 1. фебруара 1930. прва укрштеница осванула и у том угледном листу.
   У модерном облику прва укрштеница у Француској објављена је 9. новембра 1924. у часопису „Dimanche Illustre” (Недељна илустрација) под називом „La mosaique mysterieuse” (Мистериозни мозаик), али је већ после месец дана добила назив „Mots croises” (укрштене речи).
   Италијани су први енигматски састав у стилу Артура Вина објавили у листу „La domenica del Corriere” 8. фебруара 1925. године.  Насловљен је као „Indovinello” (загонетка), а тек каснији састави носе назив „cruciverba” (укрштеница). Из ових земаља укрштеницу су преузели листови других европских држава (Данска, Шведска, Норвешка, Мађарска, Пољска, Италија и Совјетски Савез), а убрзо је прихваћена и на просторима Југославије.

                                     Јесу ли Американци први?

   Између Американаца, Енглеза и Италијана постојало је велико супарништво и дуготрајно спорење око тога ко је аутор прве укрштенице и где је она објављена. Истраживачи су навели више примера укрштеница које су у листовима европских земаља објављене пре 1913. године. По италијанској причи, изумитељ укрштенице је Ђузепе Аиролди који је мрежну загонетку објавио 14. септембра 1890. године у часопису „Il Secolo Illustrato della Domenica”. Неки енглески извори наводе да је аутор прве укрштенице Мајкл Дејвис, новинар листа „Times”, али примерак листа с тим његовим саставом није нађен и о њему се не зна ништа детаљније.
   Уз образложење да је Артур Вин први саставио укрштеницу модерног облика, а да оне раније објављене имају карактер праукрштеница, Американци су окончали овај спор, уврстивши Винов састав у познате енциклопедије и лексиконе, чиме су светској јавности коначно наметнули став да је најстарија укрштеница у свету настала код њих.   Такав податак садржи и Гинисова књига рекорда. Европљанима за утеху остаје једино чињеница да је аутор прве укрштенице Артур Вин европског порекла, будући да је у Америку „увезен” из Енглеске.

            

   Мада је допринео разоноди милиона људи широм света, Винов изум није патентиран, тако да креатор прве модерне укрштенице није добио ниједан долар за свој изум. Ништа необично, ако се зна да и нека за човечанство много значајнија открића (попут Теслиних) нису донела посебна материјална признања.
    Мада су загонетке с мрежним ликовима објављиване и пре 1913. године, Винов енигматски састав проглашен је за прву модерну укрштеницу уз образложење да садржи три битне новине. Прво, у његовој укрштеници укрштају се различите а не исте речи, што у раније објављеним саставима (магичним квадратима) није био случај. Друго, Вин је у дијаграм укрштенице убацио пречаге, односно црна поља као границе између речи, чиме је омогућио да се у водоравним редовима и усправним колонама уписује више речи, па укрштеница може да буде већа. Најзад, увео је нов начин обележавања, тако што је у дијаграму бројевима одредио где треба уписивати решења, а одговарајућим бројевима обележио је и описе тражених појмова и то одвојено за водоравне, а одвојено за усправне речи.

      

   Крајем прошлог века истраживачи су открили бројне примере енигматских састава с мрежним дијаграмима, који имају неке особине укрштених речи и који се зато сматрају претечама модерног облика ове загонетке. Бранећи предност Винове укрштенице, амерички енигматски писци су тим старијим мрежним загонеткама дали назив „праукрштенице”. Мада је тај став превладао, поједини европски истраживачи (међу њима и наши истакнути енигмати и енигматски писци Јован Вуковић из Нове Пазове и Радослав Маринковић из Сомбора) открили су неколико енигматских састава сличних модерним укрштеницама, доводећи тиме (попут Енглеза и Италијана) у сумњу званичну верзију да је ова загонетка настала на америчком континенту.

                                                 Сатор квадрат

   Прве за сада познате мрежне загонетке биле су претежно на ликовима квадратног облика, најчешће димензија 3 х 3, 4 х 4 и 5 х 5 поља. Најстарији, најпознатији и најомиљенији састав ове врсте је такозвани сатор квадрат. Назив је добио по чувеној палиндромној реченици на латинском језику „Sator Arepo tenet opera rotas” (Сејач Арепо с муком држи кола).
   Приликом откопавања старог града Помпеје, који је 79. године био затрпан ерупцијом вулкана Везува, на зиду једне куће откривена је квадратна плоча димензија 5 х 5 поља са исписаним речима SATOR, AREPO, TENET, OPERA и ROTAS, које су у ствари делови једне коректне палиндромне реченице. Ова реченица, сачињена од пет петословних речи, једнако се чита и слева удесно и здесна улево, али уписана у квадрат 5 х 5 постаје магична и непоновљива, јер тада има исто значење када се чита у четири смера: слева удесно, здесна улево, одозго надоле и одоздо нагоре.
   Мада је ова бисерна творевина занимљива превасходно као палиндромна реченица, она је истовремено укрштеница са четворосмерним укрштањем унетих речи и у том смислу у историји енигматике заузима посебно место као најстарија праукрштеница. И у свету и код нас било је безброј покушаја да се сачини састав попут овог сатор квадрата, али до сада није било одговарајућег резултата.

                                   Праукрштенице из 19. века

   Листови европских земаља, пре свега у Енглеској и Италији, али и у нашем региону, током 19. века објављивали су више врста мрежних загонетки. Међу њима су истраживачи открили прве праукрштенице, претежно с дијаграмима квадратног облика, као претече данашњих укрштених речи. У почетку су то били магични квадрати са истим речима уписаним и водоравно и усправно, а касније су се водоравне речи укрштале с другим усправним речима. Енглески енигмолози истичу да су се у њиховој земљи овакве мрежне загонетке најпре појавиле у дечијим књигама загонетки и другим периодичним листовима. Сличне тврдње изнете су у Америци, Италији, Француској, Пољској, Чешкој и другим земљама. Поменимо само два примера.
   Пре 180 година, тачније 31. августа 1833, у љубљанском листу на немачком језику „Illyrisches Blatt” („Илирски лист”) објављен је квадрат с четири речи уписане водоравно и четири усправно, прилог доле.

                     

   Сличан састав појавио се 14. септембра 1890. године у италијанском илустрованом листу „Secolo illustrato della Domenica”, илустрација доле.

                     

   Према резултатима истраживања енигмолога Славка Пелеха из Загреба и српских енигматских писаца Јована Вуковића и Радислава Маринковића, у нашим крајевима следила се „енигматска мода” Западне Европе, па су се мрежне загонетке убрзо појавиле и у листовима на српском и хрватском језику.
   У „Српској зори”, илустрованом листу за забаву и поуку, који је у Бечу излазио од 1876. до 1881. године, у другом броју, фебруара 1876. године, објављен је наш први магични квадрат 4 х 4:

                     

   Овај састав сличан је сатор квадрату из старог века, јер може да се чита „на све четири стране”, како је говорио Вук Врчевић, „било с направа, било с наопака, или узбрдо, или низбрдо”. Та мрежна загонетка није била потписана, па је неизвесно ко је њен стваралац. Претпоставља се да је дело Косте Мандровића који се касније у „Српској зори” помиње као састављач загонетака.

                                               Почиње зараза

   За историју српске енигматике занимљива је слоговна мини укрштеница, коју је у илустрованом дечјем листу „Српче” (излазио у Београду 1882–1887), у броју 5 из 1883. године, објавио ученик првог разреда (!) Коста Николић. Занимљива је по томе што у њој, поред два основна, можемо да нађемо још четири помоћна решења.

                      

   У броју 10 „Невена” из 1889. године Јован Вуковић открио је непотписану малу „дашталицу” – мини укрштеницу, која може да се припише власнику и издавачу Јовану Јовановићу Змају, аутору и других „дашталица” у том листу. Описи су јој необични, дати само за две двословне и две усправне речи, док двослови нису описани. Мада необичног дијаграма и скромне величине, овај састав треба сматрати претечом наших укрштеница.
   Радислав Маринковић наводи да је прву укрштеницу на нашем језику под називом „загонетка у лествици” објавио Фехим Спахић 15. децембра 1895. године у сарајевском листу „Нада”. О њеном аутору зна се само да је у то време био питомац шеријатске судачке школе у Сарајеву. С обзиром на изглед и особине његовог састава, Маринковић је смело закључио да је та укрштеница најстарија у свету, старија од Винове укрштенице из 1913. године.

                        

   У Хрватској су се праукрштенице појавиле под називом „хомограми”. Први од укупно седам оваквих састава, објављен у „Илустрованом листу” 24. јануара 1914. године, приписује се Мирославу Вукелићу. Неколико праукрштеница под називом „магичне четворине” касније је објавио Никола Фалер, а с насловом „унакрштаљка” Владимир Базала.  Међутим, у „Опћој енциклопедији ЈЛЗ” уз одредницу „крижаљка” стоји напомена да је први састав под тим називом објављен у загребачком листу „Побратим” 15. марта 1891. године и да је његов аутор Иван Цох.
    Према Славку Пелеху, прва модерна крижаљка у Хрватској појавила се у Загребу 1. марта 1925. године у модном часопису „Паришка мода” уз наслов „Наградна унакрштаљка”. Њен аутор је Никола Фалер, са псеудонимом „Rafael Kollin iz Ivanca”.

                

   У „Енциклопедији српске енигматике” наводи се да је прва модерна укрштеница у Србији објављена у „Дечијим новинама” број 2 од октобра 1925. године и да је њен аутор Ч. Алексијевић Браца, који је тај свој састав назвао „ребус укрштених речи”. Међутим, претражујући у Народној библиотеци Србије, београдски енигмата Драган Лојаница нашао је да је једна непотписана укрштеница с насловом „Наградни ребус I” објављена седам месеци раније – у „Илустрованом листу” број 11 од 18. марта 1925. године. Занимљиво је да је уз тај састав одштампана следећа напомена: „Овакви ребуси су сада поплавили Европу: права зараза! Зато идемо и ми за духом времена.” Дакле, ево најстарије српске модерне укрштенице:
   И Словенци су међу првима прихватили ову омиљену загонетку. Прва модерна „крижаница” уз потпис Петера Бутковича Домена објављена је у Љубљани 1925. године у петом броју листа „Mladike”.
   Црногорци су мало „окаснили”. У цетињском „Ловћенском одјелку” број 2 од 13. априла 1934. године објављене су прве „укрштене ријечи”, чији је аутор за сада непознат. Занимљиво је да се код описа речи користе појмови „положено” и „усправно”.