3320 25. 9. 2015.
Задаци за 21. век
САМОИЗЛЕЧИВО
Наде да би оштећено срце могло да се излечи, убацивањем матичних ћелија из коштане сржи, све су блеђе. Међутим, можда постоји још бољи начин?
ад је, после срчаног удара, снабдевање крвљу неког дела људског срца онемогућено, на том месту мишићне ћелије изумиру. И док се оне временом замењују ткивом ожиљка, неоштећене ћелије трпе све веће оптерећење. Постепено, срце се увећава и слаби, што је судбина милиона људи широм света. Када би умртвљене области у оболелом срцу могле да се оживе заменом новим мишићним ткивом, животи многих људи могли би да се побољшају.Не тако давно, већина стручњака је веровала да је код човека немогућ било какав самоопоравак срца. Док су неке рибе и водоземци показали способност да на месту оштећења изроде ново мишићно ткиво сисари нису. Када се то код нас догоди, мишићне ћелије тврдоглаво одбијају да поново израсту. Онда је дошло до преокрета. Пре десетак година откривено је да матичне ћелије из наше коштане сржи могу да се преобразе у мишићне ћелије срца. Мислило се: ако се овакве матичне ћелије издвоје и размноже, а потом убаце у срце претвориће се у мишићне ћелије и излечити оштећење.
И док су неки почетни огледи са животињама показали охрабрујуће резултате, код човека су били прилично разочаравајући. Побољшање срчаног рада углавном је било незнатно, а код неких пацијената јавили су се и неправилни откуцаји. Ипак, то није утицало да стручњаци одустану од матичних ћелија. Неки су наставили огледе, само са другим врстама, као што су ембрионалне матичне ћелије. Други мисле да можда није добро да се било какве ћелије убацују у срце. Уместо тога, сматрају да је боље пронаћи хемијске супстанце које постојеће матичне ћелије у телу могу да наведу да се размноже, да отпутују до срца и „оправе” га.
Ћелије ће наћи пут током неколико дана или недеља, што је повољније од масовног и једнократног убацивања матичних ћелија у срце. Ако буде радио, овај нови поступак имао би и неке друге предности. На пример, избегло би се болно и непријатно вађења коштане сржи пацијента. Не би било ни опасности да се матичне ћелије заразе или доживе опасне мутације док се налазе ван тела. Такође, било би много лакше да се овај поступак примени на много већи број људи.
ако би се то постигло? Лекари одавно користе неке лекове, који у коштаној сржи поспешују производњу матичних ћелија крви. Огледи с мишевима показали су да одређене комбинације хемијских чинилаца могу да утичу да се ове матичне ћелије преобразе у мишићне ћелије срца. Стручњаци су намеравали да појачају ову ту. Поступак подразумева ослобађање бујице матичних ћелија током неколико часова. Али, покренуте матичне ћелије неће знати куда би тачно требало да иду. Зато је важно открити и како да се усмере ка срцу где су најпотребније.
ознато је да се матичне ћелије из мождине везују за беланчевину SDF-1, која постоји на површини неких других ћелија. Јавила се нада да би та беланчевина могла да се искористи за навођење матичних ћелија на циљ. Ћелије које имају SDF-1 довеле би се у област са оштећењем ткива, па би матичне ћелије могле да се ту задрже и оправе оштећено ткиво. Другим речима, у оштећено срце требало би убацити делове ДНК који садрже ген за производњу SDF-1 беланчевине. Према овој замисли најбоље би било удружити два приступа: натерати коштану срж да производи што више матичних ћелија и омогућити да их што више доспе у срцу и ту се задржи.Али, десио се преокрет и у овој причи. Цела замисао – да би матичне ћелије из мождине могле да направе нове мишићне ћелије срца – изгледа да је заблуда. Срце је сложено и високо организовано ткиво. И, мада су стручњаци успели да направе мишићне ћелије срца у лабораторијским условима, матичне ћелије нису се преобразиле у такво срчано ткиво које је куцало у правилном ритму. Без обзира на то, оне помажу. Како?
атичне ћелије из мождине помажу опоравак срчаног ткива после срчаног удара, али, не тако што ће саме постати део тог ткива. Сада се сматра да играју посредничку улогу – ослобађајући посебне сигналне чиниоце. Они повезују оне матичне ћелије, које већ живе у срцу, да крену у „оправку”. И мада ово благотворно дејство матичних ћелија пореклом из мождине није довољно снажно да надокнади милијарде мишићних ћелија изгубљених у јаком срчаном удару, ради се о значајном открићу. Јер, донедавно се сматрало да је присуство локалних, „резиденцијалних” матичних ћелија у срцу, врло ретко – ако оне уопште постоје. Сада је јасно да нисмо рођени са свим ћелијама срца, које ћемо имати током целог живота. Постоји текућа, додуше, спора замена тих ћелија новим!
овом тренутку сматра се да се за годину дана, код особе старе око 25 година, 1 одсто срчаних ћелија замени новим. Тај постотак опада док старимо. Значи да људско срце није толико непроменљиво као што се мислило. Током последње деценије истраживачи су почели да откривају матичне ћелије у срцу, одговорне за овај опоравак. Зато се надају да би у будућности пацијенти могли да се лече на следећи начин: те ћелије би се вадиле из срца, да се у лабораторији размноже у великом броју, а потом би се враћале у срце да га опораве. Почетни резултати охрабрују. Док се може показати да су матичне ћелије из самог срца делотворније од оних из коштане сржи, њихово узимање је опасније. Међутим, ни то можда неће бити неопходно. Ипак, најважније је што је уклоњена велика препрека – веровање да срце сисара не може да се обнавља. Овај кључни помак вероватно ће донети резултат, иако је још дуг пут пред стручњацима. А срце би могло да буде само почетак. Ако би оно могло да се самооправља, зашто не би могли и остали органи?
Аутор:
Г. В.
Илустровао:
Растко Ћирић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
