Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Песници, наши џепни подстанари


СА СТИХОМ


Да ли знате ко станује у вашем новчанику? Ко су људи на новчаницама које свакодневно или понекад налазите у њему? Како се зову, шта су радили, шта су и кога волели? Ништа страшно ако не знате, ретко ко уопште размишља о томе.



едан од таквих је Поп Д. Ђурђев, сатиричар и песник, познат по књигама поезије за децу. Он је написао велику и лепу књигу „Аверси и верси”. То је прича о новцу, о европским новчаницама које красе ликови књижевних стваралаца. То је мала антологија ликова несумњиве литературе из Европе, употпуњена биографијама, стиховима и одломцима из њихових дела, а Нела Таталовић све то је маштовито илустровала. Књигу су објавиле Змајеве дечје игре из Новог Сада. Укратко, „Аверси и верси” су јединствена књига.

аписати једну овакву књигу није лако. Требало је прикупити материјал, изабрати најбоље, све то уобличити. Зашто се Поп Д. Ђурђев латио овог посла? За све су, каже, „криви” Кинези. У 17. и 18. веку у Кини су били на цени различити амулети, кованице које су на себи имале исписане делове песме. Кад се те новчанице споје, добила би се цела песма. Он је покушао нешто слично. Направио је антологију, ризницу лепих речи које су нам сваког дана у руци, а ми их не примећујемо.



    Прикупљајући податке и приче о песницима са новчаница, аутор ове књиге је наилазио и на разне занимљивости о њима. Ево неких.
Пред крај 1993. године Народна банка Југославије штампала је новчаницу од 500 милијарди динара са ликом Јована Јовановића Змаја на њеном аверсу. Било је то баш на Змајев, да је тада био жив, 160. рођендан. Да је знао да је у том тренутку та новчаница светски рекордер по броју нула и да ће тај рекорд држати до 2008. године кад су нас претекли становници Зимбабвеа, Змај се вероватно не би обрадовао поклону.
   Стрмоглави пад економије након Мугабеових реформи од 2000. до 2008. године довео је до такве хиперинфлације да се у платном промету појавила новчаница од 100 билиона зимбабвеанских долара. На новчаници, доиста, пише „сто трилиона”, али то је зато што енглески језик не познаје милијарде, билијарде и тако даље, него само милионе, билионе, трилионе... Тако нешто није могло да прође незапажено.  Математичар Гидеон Гоно, тадашњи гувернер банке Зимбабвеа, нашао је начин како да се људи свакодневно срећу и сналазе са широким опсегом бројева, од веома малих до огромних и за тај проналазак 2009. године добио „Иг Нобелову награду”. То је пародија на Нобелову награду, која се додељује сваке године, од 1991, на Универзитету Харвард за најбесмисленија „научна” и друга достигнућа „која не могу или не треба да се понове” и то у десет области. Тако је награду за ветерину добио рад који доказује да „краве које имају име дају више млека од оних које га немају, а за физику „аналитичко утврђивање зашто се трудне жене не претуре унапред”.



ли, да се вратимо у наше крајеве. На новчаницама Народне банке Србије нема људи који су искључиво били песници, али има троје који су утицали на нашу литературу. Тако је на новчаници од 10 динара лик Вука Караџића. Ко је он и колико је важан за српски народ овом приликом не треба подсећати, а у књизи је његов рад илустрован чувеном лирском народном песмом „Српска девојка”. На следећој новчаници по номиналној вредности (120 динара) је лик Петра Петровића Његоша, црногорског владике али и књижевника. Да је његов рад био надахнут народном поезијом, доказује и песма „Задовољство” цитирана у књизи. Трећи је Слободан Јовановић, теоретичар права, историчар књижевности и књижевни критичар.



    Аутор ове антологије прича да су „многи писци нашој читалачкој публици познати само као прозаисти. Пошто сам се трудио да све буде у складу са насловом књиге ‘Аверси и верси’, а знајући да је већина од њих у младости, на почетку каријере, писала стихове, трагао сам, налазио па онда преводио и препевавао Свифта, Валтера Скота, Игоа, Андерсена, Ибзена, Божену Њемцову, Готфрида Келера... И наш Петар Кочић није био песник, али сам у његовим сабраним делима пронашао песме које је писао и објавио као средњошколац у неком школском листу, али и као заљубљени младић слао у писмима својој девојци, потоњој супрузи.”
    Претпостављате: Џонатан Свифт, аутор чувених „Гуливерових путовања” налази се на ирској новчаници, Валтер Скот, познат по историјским романима на шкотској је; Виктор Иго, поменимо само „Јаднике”, на француској; Ханс Кристијан Андерсон, аутор чувених бајки, на данској је новчаници; Хенрик Ибзен драмски писац на норвешкој; Божена Њемецова на чешкој; и Готфрид Келер на швајцарској новчаници.



етар Кочић, српски приповедач, налази се на новчаници Централне банке Босне и Херцеговине од 100 конвертибилних марака. Иначе, од свих европских земаља највише књижевника је на новчаницама Босне и Херцеговине: Скендер Куленовић, Иван Франко Јукић, Меша Селимовић, Мак Диздар, Антун Бранко Шимић, Муса Ћазим Ћатић, Никола Шоп, Иво Андрић, Бранко Ћопић, Алекса Шантић, Филип Вишњић, Јован Дучић и већ поменути Петар Кочић. Укупно – 13!
    Осим Иве Андрића, који је на југословенском динару и на босанско-херцеговачкој конвертибилној марки, на аверсима европских новчаница је још доста Нобеловаца. На пример, на пољском злоту су Хенрик Сјенкјевич и Владислав Станислав Рајмонт, а на норвешкој круни је Бјернстјерне Бјернсон. Швеђанка Селма Лагерфелд је на новчаници од 20 шведских круна, као прва жена која је добила Нобелову награду за књижевност, 1909. године. Селма Лагерфелд живела је у 19. веку, а њен најпознатији роман је „Чудновато путовање Нилса Холгерсона кроз Шведску” о дечаку који је путовао на леђима гуске.
-----------------------
ЗА ПОНОС
Сматра се да су Кинези први на свету употребили новац као средство универзалне вредности које служи у размени материјалних добара и услуга. У грчкој провинцији Лидији (данас је у Турској) 680 године пре наше ере почео је да се кује новац налик данашњем. Рељефни ликови божанстава и хероја први пут су се појавили на европским новчићима. Папирни новац се први пут појавио у Кини, били су то благајнички записи из времена Хан Вутија 118. године пре наше ере. Папирни новац се у Европи појавио тек 1601. године у Шведској. Монетарна традиција европских народа налагала је пажљив одабир личности или мотива који ће се налазити на еверсу и реверсу новчанице, зато што је то репрезентовало економску моћ, природне лепоте или културу те земље, дакле њен национални понос. То су били критеријуми по којима су изабрани и литерате који живе у нашем новчанику, а да ми то ни не примећујемо.
------------------------
   Поводом Нобелове награде, Поп Д. Ђурђев прича и следећу занимљивост. На новчаници од 1000 аустријских шилинга из 1970. године, налази се портрет Берте фон Зутнер, лихтејнштанске грофице рођене у Прагу. У њу је био заљубљен Алфред Нобел, и она је најзаслужнија што је он, између осталог, одлучио да додељује и награду за мир. Грофица Зутнер објавила је 1889. године роман „Доле оружје” којим је стекла углед у пацифистичком покрету, а потом основала Аустријско друштво пријатеља мира. Због тог свог ангажовања прва ће добити Нобелову награду за мир, 1905. године. На њену срећу није доживела да види крах идеје којој је посветила добар део живота, јер непуних шест недеља након њене смрти Аустроугарска ће објавити рат Србији који ће прерасти у светски.
    „Можда бисмо могли да поменемо још једног добитника Нобелове награде за књижевност, о чијем делу ни његови земљаци немају баш високо мишљење”, каже Ђурђев. „То је Шпанац Хозе Ечегерај, који је ту награду 1904. године поделио са Французом Фредериком Мистралом. Ечегерај је без сумње био свестран човек. Многи га сматрају највећим шпанским математичаром 19. века, изузетним политичаром који је развио неколико пројеката веома важних за ресор министарства финансија, али га као драмског писца углавном оспоравају.”



књизи се налази и неколико фантомских новчаница. То су банкноте које су штампане из различитих побуда, наравно нелегално, па зато никада нису биле званично средство плаћања. Таква је новчаница од 1 липе коју су штампале, 29. новембра 1989. године, присталице осамостаљења Словеније са ликом песника Франца Прешерна.
    Као пародија на липу, присталице живота у заједничкој држави, Југославији, 1990. године штампали су 1 хлапец (што значи слуга). На тој „новчаници”, на аверсу, налази се цртеж лика писца Ивана Цанкара, а на реверсу лик слуге из његове приче „Слуга Јернеј и његово право”.



Аутор: 
Соња Ћирић
број: