3320 25. 9. 2015.
Једнима дика, другима срамота
РОГОЊЕ НАПРЕД,
Уколико некоме у Путињану крај Барија кажу: „Баш си прави рогоња!”, то значи да му је изречен највећи могући комплимент, а не да га жена вара...
тара изрека каже: „Сто људи, двеста обичаја!” Ова кратка прича о роговима прати траг управо поменуте изреке.
Наиме, рог је од давнина симбол снаге. Везује се за Аполона и Диониса. Рог је носио и Александар Велики када је узео Амонов амблем. Рогови се појављују и у кинеским легендама. Ратници многих земаља, посебно галски, носили су кациге с роговима. На чувеном Микеланђеловом кипу и Мојсије има те древне ознаке снаге и моћи. Келтски јунаци који су имали рогове били су нерањиви. Карл Густав Јунг, славни швајцарски лекар и психоаналитичар, сматрао је да рогови означавају и активни, мушки принцип, али и пасивни, женски. Спајајући та два начела у обликовању личности, људско биће постиже зрелост, равнотежу и унутрашњи склад.
Рогови са шеширом – знак да се у Путињану прославља „Четвртак рогоња”, који нису преварени мужеви као петао из стрипа
То су само нека веровања и мишљења. А она важе само за неке људе и обичаје које поштују сходно веровању и знању. Не за све! Јер, уколико данас некоме кажете да је рогоња, онда то не значи да је тај снажан, моћан и нерањив. Напротив! Рогоњом се сматра преварени муж или, пак, вереник.
„Видите ли оног рогоњу у другом реду?”, често би волео да прошапуће времешни музички критичар својој колегиници за време досадних оперских представа и концерата. „Ма он је прави индустријалац! Жена га је до сада толико пута преварила да би до сада могао да има фабрику рогова!” Према његовом мишљењу, Београд је врвео од рогоња.
Дакле, о симболици рогова могло би да се расправља, чак и жучно.
Догађај који се сваког пролећа збива у једном малом граду недалеко од Барија, на југу Италије, сведочи о сучељеним мишљењима о рогоњама и благотворним последицама које то сучељавање доноси.
аиме, у пролеће, после карневала, у градићу Путињано одржава се необична свечаност – „Четвртак рогоња”. Прослава почиње врло рано. У шест сати и четрдесет пет минута, испред здања општине, окупљају се рогоње, затим крећу центром вароши, а потом и другим, околним улицама, позивајући друге рогоње. Прослави рогоња, која је стекла велику наклоност грађана, прикључују се десетине мушкараца у црним пелеринама и са шлемовима, односно капама за које су закачени рогови. За разлику од ранијих година, овог пролећа учествовале су и жене рогоње! Није било потребно да се даме преоблаче у мушкарце и навлаче капе с роговима. Путињанске фризерке потрудиле су се да припадницама лепшег пола направе фризуре које подражавају рогове. Њихов изглед био је прича за себе. На крају шетње кроз град рогоње се увек заустављају пред кућом Великог Рогоње, кога неколико дана раније проглашава „Академија рогоња” у Путињану.
Док их остатак сународника исмева, мислећи да је реч о некој врсти литије преварених мужева (а сада, ето, и жена), само грађани Путињана знају да њихови рогови немају никакве везе с браком, а још мање с верношћу. Наиме, у Барију и околини рогоњом се сматра онај за кога се верује да је најуспешнији у свом послу. Уколико некоме кажу: „Е па, баш си велики рогоња!”, то значи да му је изречен највећи комплимент! Другим речима, у Путињану се на свечаности „Четвртак рогоња” окупљају најуспешнији из различитих области: рогоња лекар, рогоња учитељ, рогоња трговац, рогоња рибар, рогоња банкар, рогоња фризер... и тако редом.
Веселе рогоње на окупу, смеју се својој успешности
амера Академије рогоња јесте управо да се кроз смех прослави нечије достигнуће, али да се истовремено стави до знања како је сваки успех само релативан. За неке ствар за дику, за друге разлог због кога ће му се смејати. Било како било, славље се наставља уз песму, свирку и игру и траје све до вечери. Тачно у деветнаест часова, на градском тргу, Велики Рогоња скида рогове које му онда исеку. Чека се следеће пролеће, када ће бити изабран нови Велики Рогоња и његови уважени следбеници.
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
