Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Карађорђевићи на небу


ПРВИ ВЛАДАР У АВИОНУ

Боравећи у Француској, од 5. до 27. априла 1910. године, тада принц, а касније краљ Александар летео је у авиону „флајер 1” чију је лиценцу за производњу француска влада откупила од браће Рајт
Престолонаследник Александар Карађорђевић у обиласку француске ескадриле на Бањици, у јулу 1915. године
   Принц Александар Карађорђевић, током боравка у Француској, од 5. до 27. априла 1910. године, прихватио је понуду једног од најпознатијих авијатичара тог времена, грофа Де Ламбера, да на летелишту Вилакубле код Париза, лети авионом „флајер 1”. Значајно је да је то био један од авиона који су направила браћа Рајт. Лиценцу за производњу „флајера 1” француска влада откупила је од браће Рајт, приликом њиховог боравка у Француској 1908. и 1909. године, и на њима су ускоро летели француски пилоти, међу којима и гроф Де Ламбер.
    Грофа Де Ламбера, који се прочуо првим летом око Ајфеловог торња и који је јула 1909. године био један од учесника надметања за прелет преко канала Ламанша, принц Александар познавао је одраније.   Петнаестог или шеснаестог априла 1910. године, тачан датум још није утврђен, њих двојица одвезли су се на летелиште три километра од Версаја где их је чекао најпознатији авион у историји ваздухопловства – двокрилац који није имао точкове него је полетао са скијама уз помоћ катапулта. Гроф и принц седели су један поред другог а команде лета биле су удвојене. Мада је круг око летелишта који су направили износио само неколико километара, то је било довољно да принц осети драж летења.

Двобој изнад Борче

    Овај догађај побудио је велику пажњу тадашње европске штампе. Поред осталих, бечки часопис „Винер билдер”, у броју 19 од 11. маја 1910. године, писао је о томе овако:
    „Крунски принц Србије Александар, који тренутно борави у Паризу, може се подичити да је први будући владар који је предузео лет аеропланом. У ваздушне бродове (цепелин) већ је ушло доста моћника као што се сећамо краља од Виртемберга, високог војводе од Бадена и многи други. Али нестабилном и несигурном аероплану није још ниједан члан неке краљевске породице поверио свој живот. Престолонаследник Србије, кога већ дуго занима авијација, обратио се у Паризу грофу Де Ламберу с молбом да га овај узме са собом на један лет. Познато је да је гроф Де Ламбер авијатичар који је пре неколико месеци обавио онај сензационални лет преко Ајфеловог торња. Гроф је с радошћу прихватио молбу младог принца и обавио је с њим један леп лет. Овде видимо грофа и његовог краљевског госта у тренутку кад се њихов аероплан диже у ваздух.”

Принц Александар Карађорђевић с грофом Де Ламбером у авиону „флајер 1”
    Престолонаследник Александар имао је још један историјски лет авионом, и то у другој години Првог светског рата – 27. јула 1915. године, кад је као врховни командант српске војске посетио аеродром на Бањици с ког је од априла те године дејствовала француска аеропланска ескадрила. Ова јединица од дванаест авиона „морис фарман МФ 11” упућена је у Србију као савезничка помоћ после великих победа српске војске у биткама на Церу и Колубари. Добро обучена и опремљена ескадрила брзо је, после неколико ваздушних победа над непријатељевом авијацијом, освојила превласт у ваздуху, а остварила је велике успехе и у извиђањима преко Саве и Дунава.
    Тог 27. јула, престолонаследник је прво извршио смотру ескадриле, а затим је, на сопствени захтев, авионом „фарман” летео као извиђач с капетаном Лујом Поланом. Овај искусни пилот успео је да са стрелцем Ластардеом 10. јула обори један аустроугарски авион северно од Београда, изнад села Борче, и тако оствари другу савезничку ваздушну победу на српском фронту. После кратке припреме „новог” извиђача, Полан је на висини од 1500 метара надлетео северни део Београда и линију фронта изнад Ратног острва, одакле су се јасно виделе аустроугарске утврде и осматрачи на обали Дунава. Лет је трајао 30 минута.

Принц у рату

    Историчар Чедомир Јанић прикупио је податке о испреплетеним везама и других чланова краљевске породице Карађорђевић с авијацијом. Прилику да се упозна с авионом и летењем најпре је имао краљевић Ђорђе. Током боравка руског авијатичара Бориса Масленикова у Београду, 25. децембра 1910. године, у авиону „фарман”, поред пилота, летео је и млади принц. Неколико дана касније, 2. јануара 1911. године, с Маслениковим је летео и принц Павле Карађорђевић. Краљ Петар Први тога дана такође је присуствовао летењу на Бањици, али није летео због великог снега на стази за полетање.
    Поновни сусрет с авијатичарима краљ Петар имао је током званичне посете Француској, у новембру 1911. године. Посету је искористио да се упозна с могућностима војне авијације коју су Италијани већ од октобра 1911. године успешно користили у Либији у рату против турске војске.
    И принц Павле Карађорђевић је у току Првог светског рата, у марту 1915. године, летео у Лондону авионом којим је управљао енглески пилот Хемел.
    И следећа генерација династије Карађорђевића показивала је велико занимање за авијацију. Петар Карађорђевић, син краља Александра, током Другог светског рата завршио је пилотску обуку у Енглеској и Египту. Томислав, други Александров син, био је на обуци за падобранца у америчкој бази близу Кембриџа у Енглеској, где је имао неколико скокова из балона и авиона.
Гроф Де Ламбер и макета авиона „флајер 1”
   Син принца Павла, Александар Карађорђевић, завршио је током 1942. године пилотску обуку у Јужној Африци и у саставу јединица Енглеског краљевског ваздухопловства, Рафа, летео је авионом „спитфајер”. Овим познатим ловцем извршио је око 1000 сати борбених летова на задацима над Тихим океаном. После рата летео је за једну енглеску ваздухопловну авио-компанију, а учествовао је и у познатој операцији названој Берлински мост, кад су западни савезници авионима снабдевали становништво Берлина.


Аутор: 
Јово Симишић
број: