3320 25. 9. 2015.
„Забавникова” школа живота
ПРИСКОЧИ
Ово нису тек пука упутства за понашање у саобраћају, ово су тек неки примери како да младост дочека старост...
рудница ударила три жене аутомобилом на пешачком прелазу у улици Омладинских бригада. Једна од њих животно угрожена.” „Погинуо бициклиста на Овчанском путу.” „Дечак погинуо док је прелазио улицу на Звездари.” Сви ови наслови из новина поручују нам да нема дана без жртава на улицама. Како учествовати у саобраћају, а не настрадати?
Следећих неколико примера из свакодневног живота можда могу да нам дају одговор на претходно питање.
Старији човек стоји на тротоару пред пешачким прелазом на Новом Београду и чека да пређе улицу. У најспоријој траци нема промета а предусретљиви возачи у средњој и крајњој левој траци лагано се заустављају. Наш пешак креће преко улице, али га неки младић снажно хвата за надлактицу и повлачи уназад. Истовремено испред њих двојице пролеће тамноплави „фиат пунто” скренувши претходно у пуној брзини из средње у спору траку. Жена у возилу телефонира и држи једном руком волан. „Анђео чувар” у лику непознатог младића створио се ту у правом тренутку, али његово занимање није спасавање туђих живота. Најпоузданије је да свако брине о себи.
а раскрсници код „Жагубице”, у старом делу града, возач црвеног „југа” чека укључење семафора за скретање десно према Карабурми. Пошто нема пешака које би морао да пропусти, његова пажња усредсређена је на зелену стрелицу. Истовремено тротоаром поред заустављених аутомобила иде пролазник. На семафору се укључује зелено за пешаке и пролазник, без било каквог наговештаја, нагло скреће на пешачки прелаз према Вуковом парку, сигуран у своје првенство пролаза. Тада чује шкрипу кочница, нагонски одскаче у страну и суочава се са згранутим возачем који излази из заустављеног аута: „Човече, откуд сад ти?”
„Мени је зелено,” одговара уплашени пешак показујући руком на семафор.
Возач одмахује руком, враћа се назад у ауто и одлази. Да је пешак неким покретом тела показао намеру осталим учесницима у саобраћају, возач би га сигурно пропустио и ничији живот не би био у опасности.
Јунак следеће београдске приче је пешак који се ван пешачког прелаза код „Лиона” спрема да пређе преко Булевара краља Александра. Он гледа лево и пошто од Цветкове пијаце нема ниједног возила, опуштено прелази преко коловоза. Све је мирно, јер су због неког застоја заустављена сва возила која долазе из супротног смера. А онда, у тренутку, скоком из места „за длаку” избегава црни „ауди” са затамњеним стаклима који се неочекивано појављује са десне стране претичући преко пуне линије колону заустављених возила.
лучајеви слични претходном дешавају се и кад се паркирани аутомобил изненада укључује у саобраћај, као и када џип брзо вози уназад да му не „побегне” слободно место за паркирање. Ако процене да неће бити кажњени, многи возачи сматрају да се не треба држати закона „као пијан плота”. Зато је најбезбедније да пешак улицу прелази на обележеном пешачком прелазу без уздања у своје првенство пролаза и уз претходну проверу на обе стране да је „ваздух чист”. Посетиоци „Јутјуба” сигурно памте разносача пица који пре преласка једносмерне улице пропушта једно возило, прати га погледом, а затим опуштено ступа на коловоз док на њега налеће следећи ауто. А пошто ови редови нису намењени потајним самоубицама, вратимо се онима који више воле живот.
колико пешак сматра да је на тротоару безбедан, не значи да је у праву. Све више је „хероја на бициклима” који, избегавајући аутомобиле и аутобусе, кривудају између пешака. Пре десетак година у Београду код „Београђанке” средњошколац на маунтинбајку ударио је једну пролазницу и повредио јој раме, а само неколико корака даље „просуо” је једног декицу по бетону. Бахати дечак није добио батине од супруга повређене жене само зато што се у сукоб умешао поменути декица. Он је пришао тихо дечаку, рекао му да је те године имао операцију на срцу, да се тренутно осећа добро и, на крају, замолио га љубазно да не вози бицикл по тротоару. Међутим, није свако те среће као декица с бајпасом. Последњих година прошлог века при сличном судару у Јагодини ђак пешак добио је такве повреде да лекари нису могли да му помогну.
А да бициклиста на тротоару није заштићенији него на коловозу, јер свака батина има два краја, одлично зна једна дама која је ове године у Ваљеву платила за све грехе својих „тротоарских колега”. На њу је из унутрашњег дворишта, кроз пролаз између две стамбене зграде, изненада налетео ауто. Срећом, њене повреде биле су лакше природе.
Ко вози бицикл коловозом, завређује улогу доброг момка, али и њега вребају разне опасности. Поштовање саобраћајних прописа не јамчи ником да ће дочекати старост.
осматрамо једног бициклисту који вози поред Ташмајданског парка према Пашићевом тргу. На безбедном растојању и сличном брзином он прати колону возила испред себе, јер хоће да искористи зелени талас. Извори јаког звука путују испред њега док он код трамвајске окретнице пази да безбедно пређе преко шина. Одједном испред себе види неколико пешака на зебри између пешачког острва и тротоара, иако је семафор за њих и даље затворен. Они нису слабовиди, али прелазе преко улице као да јесу, јер верују да им је оштар слух сасвим довољан. Пролаз за нечујног бициклисту закрчен је целом ширином и немајући другог избора, он снажно стеже ручке кочница. На шкрипу његових гума по асфалту једна жена се, попут уплашеног зеца, „укопава” у месту. Бициклиста успева да се заустави само на корак испред престрављене жене. Један други бициклиста, о коме је „Забавник” већ писао у рубрици „Живот пише драме”, за сличне околности имао је спремну јаку механичку сирену, сличну оној коју је користио Максимилијан Топаловић, лик из незаборавних „Маратонаца”. Њен звук подсећао је на рику лавова и у пролазницима је будио исконске страхове, па су се зато сви спонтано склањали са пута.
Неприлика настаје и кад се возило са неисправним стоп светлима нагло заустави, па се неопрезни бициклиста „закуца” у њега. Пре десетак година писац ових редова приредио је случајним сведоцима огромно задовољство кад је из једне такве згоде успео да изађе неповређен, али са поломљеним рамом бицикла.
ини се да је аутобус најбезбедније саобраћајно средство, посебно за оне који на време заузму седишта. Ипак, они који стоје не треба да буду опуштени. Услед изненадног кочења градског аутобуса на Новом Београду, пре неколико месеци, путници који се нису добро држали за рукохвате „откачили” су се и попадали напред. Две девојке повредиле су главе због ударања о разне тврде препреке.На крају, „Забавник” и не треба да Вам да сва упутства за понашање у саобраћају. Најбоље је да се свако сам пази. „Ко се чува и Бог га чува,” рекао би наш народ.
Аутор:
Милан Анђелковић
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
