Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Удварање или додворавање


Познајем те по... поруци
Да ли флертовању више прибегавају жене или је ова врста кокетовања примеренија мушкарцима?


Ако се завири у речник, под одредницом „флертовати” пише да се ради о „удварању, кокетовању, забављању без озбиљних намера”, али и да тај појам значи „чинити уступке у настојању да се човек приближи некоме ко има утицаја, снагу или важност политичке или друге природе”. Да ли је ова вештина примеренија мушкарцима или женама?
Најновија истраживања сведоче да у удварању подједнако уживају и жене и мушкарци и да су и једни и други често немилосрдни у томе. Ако желе да се домогну карте за неку утакмицу или концерт до кога им је стало, једанаест одсто мушкараца неће презати да се улагују особи која ради на благајни, док ће то учинити само осам одсто жена. Зато ће двадесет шест одсто припадница лепшег пола до бесвести „флертовати” с особом која стоји на вратима клуба или дискотеке, само да их пусте унутра, ако је у том клубу позната личност коју желе да виде уживо. Тако нешто мушкарци ће урадити само у шест одсто случајева.

Ниски старт

Сасвим је јасно да ће се, у зависности од околности, удварању препустити и жене и мушкарци. Занимљиво је да ова врста завођења добија на квалитету с годинама. Истраживања показују да ће у просеку особе које су прешле тридесету то чинити вештије и с већом лакоћом. Иначе, иако је кокетовање нека врста уметности која се преноси генима, она се стиче и развија и у одређеним друштвеним околностима, као и у зависности од културе у којој се човек рађа и одгаја.
Тако је, рецимо, Маргарет Мид (1901–1978), амерички антрополог културе, која је за време Другог светског рата радила за Министарство информисања САД, покушала да истражи разлике у поимању „флертовања” између америчких војника и британских девојака и жена. Намера је била да се војницима и припадницама лепшег пола Уједињеног Краљевства омогући лакше упознавање и успостављање могућих другарских или емотивних веза. Мид је дошла до закључка да је у почетку долазило до основног неразумевања. Наиме, опуштеност и срдачност Американаца Британке су (погрешно) тумачиле као жељу за знатно блискијим односима него што су ови то у суштини желели.
Иако је изведен закључак да се, и у једној и другој култури, то необавезно удварање своди на тридесет основних корака, невоља је била што је распоред тих корака био различит за Американце и Енглескиње. Јер, на пример, пољубац је за Американце нешто сасвим уобичајено и природно већ у првим фазама „стартовања”, док Британке сматрају да је тај чин предвиђен тек кад се пар већ доста добро познаје.

Прича отворене лепезе

Наравно, кад се говори о удварању сад и некад, постоје велике разлике, без обзира на то што су неки поступци остали исти, вероватно откако је света и века. Женско „оружје” је дубок и значајан поглед, често пропраћен неопходним трептањем, док ће мушкарци, често несвесни тога, удахом да повећају грудни кош и да се благо „надују” или ће знатно да смање удаљеност и што је могуће ближе стану покрај девојке или жене с којом флертују.
Иначе, данас, кад постоји електронска пошта, друштвене мреже, мобилни телефони, „четови” на Интернету, удварање је много једноставније него кад се сматрало непристојним да жена отворено кокетује с припадником јачег пола. У прошлим вековима постојала је читава стратегија како се то ради, на пример, уз помоћ лепезе. Зато не чуди да је 1797. године Вилијам Кок у Лондону издао приручник у коме, између осталог, објашњава да, ако се лепеза приљуби уз груди, близу срца, тиме девојка младићу поручује „волим те”, а да је широм отворена лепеза шифра за „чекај ме!”
Данашњим генерацијама та врста старинског удварања можда би деловала, благо речено, чудно. О томе најбоље сведочи следећи пример.
Тетка у годинама и њена десетогодишња унука „нашле” су се на чету једне од друштвених мрежа. Кад је тетки стигла порука: „Шта радиш?”, она куца одговор: „Управо читам мејл једног друга и мислим се да ли ми се удвара”. Од унуке брзометно стиже нова порука: „А зашто га не питаш?”
Да ли је удварање данас заиста много једноставније? Кад то неко ради користећи рачунар, не гледајући у очи дечака или младића с ким се „мува”, да ли је њој (или њему) стварно једноставније да постави и наизглед неугодно питање типа „да ли ти се свиђам?”


ДА Л’ ДА ТРЕПНЕМ?
На које све начине с неким може да се флертује?
• Загледати се у некога, значајно, за шерете је дозвољено и да намигну. Поглед може да буде пропраћен и благим, ситним трептањем.
• Говор тела: жене несвесно њишу куковима, забацују косу, мушкарци заузимају позу, испрсе се и надују грудни кош, као „ћурани”.
• Смешкање, кикотање које, наравно, на „четовима” и на СМС има одређене графичке ознаке.
• Слање писама (она старинска, руком исписана, која стижу у поштанско сандуче, већ су реткост), односно мејлова, порука преко друштвених мрежа или мобилним телефоном.
• Поклони, неке ситнице које имају одређено значење, а „крупнице” су за људе одређених година и одговарајућег имовног стања.
• Смишљање досетки, пошалица, фазона. Смех је одлично „оружје” за флерт.
• И данас понекад „пролази” пренемагање, играње на карту наивности типа „падам с Марса”.
• Слање виртуелних пољубаца, може уживо, још више преко Интернета.
• Многи падају на некога ко свира, рецимо, гитару или зна лепо да пева.

Аутор: 
Весна Софреновић
Илустровао: 
Добросав Боб Живковић
број: