Једно лице

ПОЛИЦИЈСКЕ СТАНИЦЕ

Док су продавци на пијачним тезгама, намерни и случајни пролазници били заокупљени својим послом, нико од њих вероватно није слутио да се нешто важно одвија иза врата зграде на тргу... сусрет малишана стваралаца и плаваца

ироким степеништем, чије одмориште краси препознатљив грб, ужурбано се пењу позвани гости и уметници. Све званице, уз осмех, дочекује начелник и упућује их у салу украшену балонима. Стижу и представници различитих новинских и телевизијских кућа. Домаћини, обучени у плаво, с одложеним шапкама и шеширима на столу, стоје у дну сале и нестрпљиво чекају почетак свечаности. Није мала ствар, очекује се да седамнаест уметника прими заслужене награде.
   Кад се умирио жагор, начелник поздравља окупљене и наглашава да већ другу годину имају част да, од радова пристиглих на ликовни конкурс, одаберу најбоље. Посебну захвалност исказује председнику жирија, а потом се ствараоцима обраћа с „даме и господо уметници”.

                                              Против ала и баука

    А даме и господа уметници, широм отворених очију, седе на столицама ногама углавном не успевајући да додирну под. У Полицијској станици Земун, био је 15. мај ове године, окупило се седамнаест малишана из вртића и основних школа, девојчице и дечаци не старији од десет, једанаест година. Врло озбиљно, како их прозивају, устају Софија, Страхиња, Петар, Зорана, Ива, Никола, Сара, Матеја. Шест младих мушкараца и жена полицајаца деци уручују захвалнице, украсне кесе с играчкама и слаткишима и обавезан плави балон с грбом полицијске станице, исти онај који краси одмориште на степеништу. Девојчице и дечаци, озбиљношћу истинских уметника, позирају док блицеви само севају.
    И сунце је тог јутра решило да се умеша и једном дану, који се нећкао да ли да остане тмуран, дода неопходан свечарски сјај и пробије се кроз отворене прозоре. Кад су подељене све награде, опет је уследило сликање, овог пута заједничко. Сви су пожелели да буду овековечени уз начелника Жељка Буру, Исидору Радовановић, полетну даму у плавом, једну од „криваца” за читав догађај, Добросава Боба Живковића, председника жирија и „пријатеља куће”.

    Како је Жељко Бура нагласио, ово је (већ) друга година по реду да Полицијска станица Земун приређује ликовни конкурс за тридесет осам вртића и тридесет три основне школе на свом подручју. Прошле године мало ко је очекивао да ће васпитачи, наставници и деца тако здушно и с великим жаром прихватити замисао „плаваца” да пошаљу радове на њихов ликовни конкурс. Читаву замисао од почетка је, углавном се договарајући с Исидором Радовановић, са своје стране подржавао и гурао наш познати илустратор Боб Живковић.
    У Полицијску станицу Земун, а прошлогодишња тема конкурса била је „полиција против ала и баука”, слило се преко осамсто радова. Занимљиво је да је деци, изгледа боље него одраслима који често пате од различитих предрасуда, јасна разлика између добра и зла, добрих и лоших „момака”, светла и таме. На свим цртежима, гледано дечјим очима, чике у униформи на правој су страни и на разне начине заиста савладавају але и бауке. Петнаест прошлогодишњих цртежа, уредно урамљених, краси хол на првом спрату.

                                                     Зид славних

Ове године тема је била „Много ми значи Земун”. У сали за мониторинг, како је уобичајено да се каже за просторију у којој се, захваљујући постављеним камерама, двадесет четири сата непрекидно посматрају све школе и вртићи у Земуну, било је уприличено славље. Из станице су се потрудили да седамнаест одабраних радова већ буде урамљено и окачено на зид. Јесте да је ове године стигло око триста радова, мање него лане, али полета и жара није мањкало. Ништа мање узбуђени од малишана нису били ни полицајци. Јасно им је да су почели причу која поставља неке сасвим нове норме и једну наизглед недодирљиву установу учинили приступачнијом и „опипљивијом”.
Иначе, стицајем околности које намећу природни закони, Полицијска станица у Земуну последњих десет година знатно је подмлађена тако да су запослени махом људи тридесетих година. Од двеста деведесет полицајаца у униформи, тридесет четири су жене, а међу педесет инспектора (без униформе) за сада су само две даме. Да ли су ти нови ветрови, по којима се младост често препознаје, заслужни за успостављање нове врсте сагледавања света и промају која дува кроз брижљиво сређену зграду на тргу, код Земунске пијаце?
Било како било, земунски полицајци с правом су поносни што су успели да у свом граду (Земунци увек истичу месну припадност), на ненаметљив начин, али с дугорочним „последицама”, створе о себи сасвим нову слику. У томе им, наравно, помажу многобројни малишани који су, преко васпитачица и учитељица, ове године практично захтевали нови ликовни конкурс. Од силних послова чике и тете у плавом пренебрегле су мајску светковину, али деца су их на време подсетила да рачунају на њих. Наредне године, свечано обећавају, поново ће приредити ликовни конкурс с надом да ће стићи бар хиљаду радова. Чекамо наредни мај и нови позив из Полицијске станице у Земуну.

Док је свечаност још трајала, чуо се јак звук, допирао је из саме сале. Био је то само један плави балон, који је случајно пукао. Добро би било да деца одрастају само уз такву врсту праска.

Аутор:

Весна Софреновић

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту