3320 25. 9. 2015.
Бајка у служби науке
ПИНОКИОВ
Уколико чувени дрвени лутак изговори реченицу: „Мој нос сада расте” – настаје гомила невоља!
олико људи би дало потврдан одговор на питање: „Знате ли ко је Карло Колоди?”? Сигурно много мање него на: „Знате ли ко је Пинокио?”. Творца надалеко и нашироко познате бајке о дрвеном лутку који је по жељи оца Ђепета оживео, његов јунак престигао је у слави и чувењу. Можда је томе допринела и чињеница да данашњи нараштаји за Пинокија знају због гледања истоименог „Дизнијевог” цртаног филма, а не због читања књиге овог италијанског писца.Колоди (негде на оном свету), у сваком случају може да буде задовољан, пошто велики број деце широм планете данас зна за причу о италијанском дрвеном дечаку и његову особину да му, кад год лаже, расте нос! А Пинокио то ради често, из разних разлога. Колико пута су нас у детињству старији упозоравали да не смемо никад да лажемо јер ће нам порасти нос као Пинокију? Неко, ко би се, ипак, одлучио да каже неистину, покривао би нос да се не виде како „расте”... И тако се разоткривао у лажи.
Међу мноштвом деце која су слушала причу о Пинокију или је гледала као цртани филм је и Вероника Елдриџ Смит, девојка из Аустралије. Она је 2001. године, тада као једанаестогодишња девојчица, смислила један логички проблем, познат као Пинокиов парадокс.
Вероникеин отац Питер Елдриџ Смит, иначе професор логике на Аустралијском државном универзитету у Канбери, објашњавао је кћерки и сину такозвани парадокс лажљивца. Реч је о проблему у филозофији или логици који се тиче изјава као што су: „Ја сад лажем”, или „Овај исказ је лажан”. Покушај да се такви искази прогласе истинитим или не доводи до парадокса. Питер, очигледно страствени љубитељ логичких проблема, тражио је од деце да покушају да смисле нови пример за овај парадокс. После неколико минута Вероника је одговорила: „Пинокио каже: ‘Мој нос сад расте’.”
Млада логичарка данас: Вероника Елдриџ Смит (лево), док у слободно време игра сквош
У смишљању парадокса Вероника је пошла од једноставне и широм света познате чињенице: Пинокију расте нос кад лаже. Уколико говори истину, нос би требало да остане исте дужине. Али, он каже да му нос сада расте. Уколико говори истину, то значи да нос расте, а добро знамо да се то Пинокију не дешава осим ако лаже... Које год објашњење да примените – не пије воду! Замршено, зар не?
Поносни отац убрзо је објавио текст о новом логичком проблему у једном аустралијском научном часопису и Пинокиов парадокс постао је светски познат. Да би с логичке стране објаснио овај проблем, професор Елдриџ Смит је рекао: „Пинокију нос расте ако и само ако не расте”, што је парадоксално! Нема логике.
Међутим, овај проблем чисто је теоретски и постоји само у филозофским и логичким расправама. Које могу да трају унедоглед. Изван њих може да буде тек једна заврзлама или, како би то старији рекли, главоломка. Начин да прекратимо време и развијамо моћ решавања логичких загонетки.
Током претходних четрнаест година јављали су се гласови из научних кругова који су покушавали да реше овај парадокс или да различитим објашњењима укажу да исти заправо и не постоји, односно да за њега постоји (логично) решење. Нису још успели у тој намери. Покушајте и ви. Ништа вас не кошта, а можда успете у нечему у чему су многи поклекли.
Што се тиче Пинокија, добро је да њему никад није пало на памет да изговори ову реченицу. Већ има довољно невоља са честим лагањем и носем који расте. Како би се тек снашао с логичким парадоксом? Ипак, он је једини који би тачно могао да одговори шта би се десило када изговори „Мој нос сада расте”.
Аутор:
М. Јеринић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
