3320 25. 9. 2015.
Од љубави до мржње
ПАЗИ
Пре него што изађе у град, госпођа Една из малог места у Мичигену пажљиво проверава да ли је „ваздух чист” око куће, јер је већ извесно време прати прогонитељ кога се плаши...
Свакога јутра Една Гајзлер, госпођа која живи у близини Окланда у Мичигену (САД), у исто време излази из куће. То чини врло журно. Закључава врата и одмах почиње да трчи. Зашто?
Да би избегла свог прогонитеља! Јер, чим је види (а стално је посматра из прикрајка), он почиње да је прати у стопу... Његове намере недвосмислено подразумевају физички напад. Укратко, он је насилник. Една га се зато страшно плаши. Осим тога, почела је жестоко и да га мрзи. У њој изазива најгоре пориве.
Не, не... Није реч о бившем љубоморном веренику, како сте можда помислили, већ о дивљем ћурану, тешком нешто више од једанаест килограма. Он је тај упорни и неустрашиви прогонитељ даме која живи сама и нема никога ко би могао да је одбрани.
Една Гајзлер је житељка Комерс Тауншипа, месташца у Мичигену. Њен живот је донедавно био управо онакав какав је она мислила да ће бити. Миран. Помало усамљенички, додуше. Међутим, она није дама која је спремна на компромисе. Свакако, није јој ни на крај памети било да ће се појавити неко ко ће све покварити и будућност учинити готово неизвесном. Ни у сну не би јој пало на памет да ће се у њен живот умешати дивљи ћуран.
Прогонитеља је назвала Годзила. Пернати пратилац који је свакодневно уходи покушавајући да је кљуцне, огребе, удари главом и томе слично, толико је досадан, али и опасан, да се Една напослетку обратила новинарима „Детроит фри преса” за помоћ. Пре него што одлучи да изађе из куће, пажљиво гледа кроз прозор проверавајући да ли је „ваздух чист”.
Онда истрчава напоље, једва чекајући да се умеша у градску вреву, која и није нарочита будући да је град у коме живи врло мали. Ипак, довољна је да Годзила ту застане. У последње време, у стању је да сатима чека ову шездесетдеветогодишњу госпођу испред њене куће. Када се већ нађе у граду, не мили јој се да се враћа кући! Јер, зна кога ће затећи на кућном трему! Новинари поменутог дневног листа снимили су Годзилу како нервозно шетка испред Едниних врата чекајући је да дође, и снимак поставили на свом интернет издању! Али, у месној шинтерској служби кажу да нису задужени за ћуране-луталице!
Ћуран Годзила живи у оближњој шуми и сва је прилика да је некако уобразио да се кућа госпође Гајзлер налази на његовом поседу. Дивље ћурке познате су по томе да бране своје станиште! Вероватно је Годзила нешто побркао, јер се кућа госпође Гајзлер одавно налази на истом месту.
Едни до сада није помогло што га је терала машући кишобраном. Није се уплашио. Напротив, као да је побеснео. Тако је снажно кљуцнуо за лакат да је морала да иде у амбуланту на превијање! У сваком случају, Годзила се стално враћа. Комшије госпођу Гајзлер не схватају озбиљно. Чак јој се подсмевају. Тврде да се Годзила у њу заљубио и сада бесни јер га она тако бездушно тера! Као у изреци која говори о томе да ко се бије, тај се воли!
Осим страха, дивљи ћуран је у времешној дами изазвао и дивља осећања. Госпођа Гајзлер изјавила је новинарима да је почела чешће да једе ћуретину. Признала је како стално замишља да једе насртљивог Годзилу.
Аутор:
М. Огњановић
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
