За читање и уживање
ПАТИ СМИТ
ада ми је било десет година, живела сам са својом породицом у једној малој ранчерској кући, на селу, у Јужном Џерзију. Често сам правила друштво мајци када је одлазила уA&P по намирнице. Нисмо имали ауто, па смо ишле пешице, а ја сам јој помагала око кеса.
Мајка је морала брижљиво да бира шта ће да купи, пошто је отац учествовао у штрајку. Она је била конобарица, и њен коверат са платом и напојнице једва да су нас издржавали. Једног дана, док је упоређивала цене, за око ми је запао промотивни штанд са Енциклопедијом Светске књиге. Њени томови били су крем боје, а хрбати зелени као шума, са златним словима. Први том коштао је деведесет девет центи, уз куповину од десет долара.
Једино о чему сам могла да мислим – док смо обилазиле рафове у потрази за пиреом од кукуруза, млеком у праху, конзервама месног нареска и житним пахуљицама – била је та књига, коју сам желела свим својим бићем. Стајала сам поред касе с мајком, задржавајући дах док је касирка откуцавала ствари. Изашло је више од једанаест долара. Мајка је дала новчаницу од пет долара, неколико од по један, и шаку пуну ситниша. Док је бројала новац, некако сам сакупила снаге да је питам за енциклопедију. „Је л’ бисмо могли да узмемо једну?”, питала сам, показујући јој штанд. „То је само деведесет девет центи.”
исам могла да разумем зашто је мајка била све узнемиренија; није имала довољно ситниша и морала је да жртвује једну велику конзерву грашка да би платила рачун. „Немој сада, Патриша”, строго је рекла. „Нећемо моћи данас.” Спаковала сам намирнице и пратила је до куће, погнуте главе.
Следеће суботе, мајка ми је дала један долар и послала ме саму у A&P . Два тетрапака млека и векна хлеба: то је оно што сте за долар могли да купите 1957. године. Отишла сам право до штанда Светске књиге. Остао је само још један први том, који сам сместила у колица. Колица ми нису била потребна, али сам узела једна да бих могла да читам док сам ишла низ рафове. Прошло је много времена, али о времену сам имала слабу представу, што ме је често доводило у невољу. Знала сам да морам да кренем, али нисам могла да поднесем да се одвојим од књиге. Нагонски сам је ставила под кошуљу и закопчала своју карирану ветровку. Била сам високо, жгољаво дерле, и сигурна сам да су се назирали сви обриси књиге.
Крстарила сам низ рафове још неколико минута, онда отишла до касе, платила долар, стрпала три намирнице у кесу и упутила се кући, док ми је срце ударало у грудима.
зненада сам осетила како ме је неко снажно куцнуо по рамену, и, окренувши се, угледала највећег човека кога сам икада срела. Био је то детектив из оне радње, и рекао ми је да му предам то што имам. Стајала сам ћутећи. „Знамо да си украла нешто – бићеш претресена.” Престравила сам се и извукла тешку књигу испод кошуље.
Подругљиво ју је погледао.
„Ово си украла, енциклопедију?”
„Да”, прошапутала сам, дрхтећи.
„Зашто ниси тражила од родитеља да ти је купе?”
„Јесам”, рекла сам, „али нису имали пара.”
„Знаш да то није лепо?”
„Да.”
„Идеш ли у цркву?”
„Да, два пута недељно.”
„Мораћеш онда да кажеш својим родитељима шта си урадила.”
„Не, молим Вас.”
„Онда ћу ја то да учиним. Која је ваша адреса?”
Ћутала сам.
„Мораћу онда да те отпратим до куће.”
„Немојте, молим Вас, рећи ћу им.”
„Кунеш се?”
„Да, да, господине.”
Мајка је била узрујана када сам стигла кући.
„Где си досад? Требало ми је хлеба да твом оцу направим сендвиче. Рекла сам ти да дођеш право кући.”
Онда је изненада све позеленело, као пред торнадо. Звонило ми је у ушима, вртело ми се у глави, и повратила сам.
Мајка се одмах побринула за мене, као што је то увек чинила. Сместила ме је на кревет и донела хладан пешкир за моју главу, те села до мене с узнемиреним изразом на лицу.
„О чему се ради, Патриша?”, питала је. „Да ли се нешто лоше догодило?”
„Да”, прошапутала сам. „Украла сам нешто.”
спричала сам јој како сам жудела за књигом, како сам починила грех и како се појавио велики детектив. Моја мајка је била добра мајка, али могла је да буде напрасита, па сам се згрчила, чекајући да распали вербални рафал, казну која је увек изгледала тежа од злочина. Но, она ништа није рекла. Казала ми је да ће назвати радњу и рећи детективу да сам признала, и да треба да спавам.
Кад сам се нешто касније пробудила, кућом је владала тишина. Мајка је одвела моју браћу и сестре напоље да се играју. Придигла сам се у кревету и приметила смеђу папирну кесу на којој је стајало моје име. Отворила сам је, а унутра је била Енциклопедија Светске књиге, први том.
Пати Смит (рођена 1946) америчка певачица, текстописац, песникиња и ликовна уметница. Својим првим албумом „Коњи” из 1975. године снажно је утицала на њујоршки панк-рок покрет.
(Наслов приче на енглеском
гласи„Off the Shelf”,
што значи купити нешто директно,
а не поузећем.)
гласи„Off the Shelf”,
што значи купити нешто директно,
а не поузећем.)
Аутор:
С енглеског превела Ирена Илић
Илустровао:
Драган Максимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре