3320 25. 9. 2015.
ПЕТКОВДАН / 13. јун 2014.
ОСАМ
На данашњи дан 1900. године на северу Кине почео је народни устанак против домаћих и страних израбљивача
ровинцију Шандунг погодила је 1897. страшна суша, а следеће године и поплаве, уз осиромашење сеоског становништва које је храну потражило у градовима. Истовремено су империјалистичке силе повећавале утицај у унутрашњости Кине, нарочито на североистоку. После Другог опијумског рата (1856–1860), страни мисионари добили су дозволу да проповедају на читавој територији Кине, као и да купују земљу на којој ће градити цркве. Народ је био незадовољан владавином туђинске, манџурске династије Ћинг. Државом је владала царева удовица Циси, коју народ такође није волео: Кина је 1895. године била поражена у рату с Јапаном и изгубила власт над Корејом.
|
91. рођендан Београдске филхармоније
Београдска филхармонија рођена је 13. јуна 1923. године, у знаку Близанаца. Као прави представник свог хороскопског знака – Филхармонија је ведра, комуникативна, радознала и креативна!
Између два светска рата, Београд се угледао на европске метрополе. Из тог разлога музичари су настојали да обогате и унапреде уметнички живот престонице. Тако је створен оркестар који је 13. јуна 1923. године одржао свој први концерт под званичним именом Београдска филхармонија. Њен оснивач, уметнички директор и шеф-диригент био је Стеван Христић (1885–1958), један од најзначајнијих српских композитора и диригената. Београдска филхармонија је угостила велике уметнике међу којима су Зубин Мехта, Џон Барбироли, Јехуди Мењухин, Давид Ојстрах, Мстислав Ростропович, Артур Рубинштајн, Маурицио Полини, Свјатослав Рихтер, Алдо Чиколини, Емил Гиљелс, Ивон Лорио. Од 2010. године, шеф-диригент је реномирани диригент Мухаи Танг, а на месту резиденцијалног диригента млади Владимир Куленовић, чија се каријера успешно развија и у САД. Београдска филхармонија данас је велика, сложна породица од 98 музичара, просечне старости од 39 година. Најмлађи члан ове оркестарске породице има 25, а најстарији 63 годинe. |
Краљица Викторија, кајзер Вилхелм II, цар Николај II, Маријана (Француска) и самурај
Царица-удова наредила је 19. јуна да дипломате и странци у року од 24 сата напусте Пекинг, уз пратњу Царске војске. Следећег јутра убијен је немачки дипломата фон Кетелер, а остали су се утврдили у својим амбасадама, не послушавши царицу. Рат против страних сила царица-удова одобрила је 21. јуна. Царска војска придружила се „боксерима”. Хришћани и странци склонили су се у четврт са амбасадама страних држава. Опсада је трајала 55 дана. Савез су чинили Велика Британија, Русија, Јапан, Француска, САД, Немачка, Италија и Аустроугарска. Око 4.000 људи бранило се личним наоружањем, са три машинске пушке и једним старим топом који су звали Међународни топ (цев је била британска, каре италијански, гранате руске, а посада америчка). Један од странаца у опсади био је и млади рударски инжењер, Американац Херберт Хувер, будући председник САД.
| Откуд „Боксерски” устанак? Тајно друштво „Песница правде и склада” настало је у унутрашњости провинције Шандунг. Његови припадници били су атлетски грађени младићи, добро увежбани у борилачким вештинама, следбеници таоизма и будизма. Они су веровали да вежбом, одговарајућом исхраном, вештином у борби и молитвама могу да изведу невероватне подвиге тела и духа. Веровали су и да ће у одлучујућој бици с неба сићи духови мртвих војника и помоћи им да ослободе Кину од страних утицаја. Амерички мисионари први су их прозвали „боксери”, због изгледа. |
Такозваним „Боксерским протоколом” од 7. септембра 1901. године договорено је погубљење владиних службеника који су подржавали устанике, смештање страних трупа у Пекингу, као и исплата ратне штете од 450 милиона таела (сребрњак од 40 гр сребра, укупно 17.000 тона), у наредних 39 година, с каматом од 4 одсто годишње.
Аутор:
Н. М. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
