3320 25. 9. 2015.
Писци се поверавају Забавнику – Марко Видојковић / Десет књига које су ми промениле свет
ОД КУНИЋА ДО САТАНЕ
Марко Видојковић(рођен 1975), писац, певач панк састава „On the Run”, уредник часописа „Максим” и „Плејбој”, прву причу објавио је 2000. године, а први роман – „Плес ситних демона” – годину дана касније. Уследила је књига „Пикавци на плажи” (2003). Марков роман „Канџе”, од октобра 2004. до маја 2005. године доживео је пет издања, освојивши „Кочићево перо” и награду „Златни бестселер”. После тог успеха, објављује романе „Све црвенкапе су исте”, „Бог ти помого”, „Хоћу да ми се нешто лепо деси одмах”. Књиге Марка Видојковића преведене су на немачки, енглески и словеначки језик. Живи у Београду.
1. „БРЕЖУЉАК ВОТЕРШИП” – Ричард Адамс
Група дивљих кунића, предвођених даровитим будућим политичким вођом Лескаром, отискује се пут слободе. Пустоловине не би било да Лескаров млађи брат Петуљак није имао страшно сновиђење у коме сви у њиховом дотадашњем станишту бивају измасакрирани (кривац је, наравно, људско биће). А све не би било толико занимљиво да није зачињено аутентичним кунићким именима, изразима, веровањима и легендама, а нарочито је занимљиво што једна књига за децу обилује толиким кошмарима и смрћу. Поклонила ми ју је тетка за Нову годину, не сећам се тачно да ли 1981. или 1982, а прочитао сам је више од десет пута, последњи пут пре годину дана.
2. „БЛУДНИ СИН” – Чарлс Буковски
Прва књига коју сам прочитао, а да је говорила о животу какав заиста јесте. О школовању пуном бубуљица, пораза, мучења, грозног комшилука, моронских родитеља, недостижних риба и опасности да ће те све то прегазити. Буковски је мајстор, узвикивао сам читајући једну од две књиге колико сам прочитао током средње школе (било ми је шеснаест година и имао сам бубуљице). И после читања свих његових збирки песама, збирки прича и романа, што на српском, што на енглеском, остајем при том закључку од пре деветнаест година.
3. „БЕСНИЛО” – Борислав Пекић
Генијални хорор-трилер иза кога се крије библијска прича о неизбежном армагедону. Ово је уједно и друга од две књиге које сам прочитао током средње школе, и то се десило кад нам је професорка, очајна зато што нећемо ништа да читамо, оставила могућност да прочитамо било шта и да о томе разговарамо на часу како не бисмо пали на поправни. Одабрао сам „Беснило”, које сам први пут прочитао крајем основне школе, а отад сам га прочитао још два или три пута. Причати о Пекићевом генију је бесмислено, а „Беснило” су сјајна улазна врата ка свету овог бесмртног писца.
4. „ХАЈДУК У БЕОГРАДУ” – Градимир Стојковић
Ево књиге која је говорила о животу какав је био у социјалистичкој Југославији, где је најстрашнија ствар која је могла да ти се деси у школском дворишту неко старији ко ти лупа чврге. Идилично обојена, ова књига у ствари описује једно заиста идилично време, а онда су кренули наставци, такође описујући исто то идилично време, а онда, кад су кренуле деведесете, један Хајдук у Београду више није имао никаквог смисла. Нама, који смо имали срећу да ту књигу читамо у правом тренутку, остаје само да се надамо како ће исто тако лепо одшљакати неку будућу децу у нека будућа времена.
5. „ЛОВАЦ У РАЖИ” – Џ. Д. Селинџер
Велики Селинџер написао је ово дело и ушао у историју. У „Ловцу” се светска књижевност први пут сусрела с лузером двадесетог века, напаћеним, бесним клинцем који не зна шта би са својим животом. Ово дело се и данас продаје у милионима примерака, а на читаоце је умело да делује како конструктивно, тако и деструктивно (убица Џона Ленона Марк Дејвид Чепмен је и овај роман, између осталог, навео као окидач за свој сулуди подухват). Селинџер је у међувремену умро, а за собом је оставио прегршт необјављених књига. Држим палчеве да су бар две добре као „Ловац у ражи”.
6. „ПРЕЖИВЕЛИ” – Чак Палахњук
Које год Палахњукове књиге да се дохватите, нисте оманули. Овај Амер украјинског порекла најпознатији је по хиту „Борилачки клуб”, а код нас је, осим „Преживелог” објављен и роман „Загрцнут”. Одличан смисао за хумор, суров однос према свету, систему и људима у њему, проверено ишчашени јунаци и непрестано кокетирање с натприродним, овог мајстора писане речи (према мени, макар) сврстава међу највеће тренутно живе ауторе на планети.
7. „ПАРАНОЈА У ЛАС ВЕГАСУ” – Хантер С. Томпсон
Ево књиге коју је појела екранизација Терија Гилијама. Уколико сте прво гледали филм, а тек онда стигли до књиге (мој случај) запањићете се колико је Гилијам одмакао у адаптацији уметничког дела. Уколико на тренутак заборавите филм и упустите се у дивљи свет разјареног Хантера Томпсона и његовог „адвоката”, видећете да не вреди, и да ће вам се кроз главу стално мотати изопачени ликови Џонија Депа и Бенисија дел Тора. Да није пуцао себи у главу, сад бих написао: Ма, само нека је Хантер Томпсон жив и здрав.
8. „399” – Фредерик Бегбеде
Шта се деси кад будеш штребер па постанеш јапи? Навучеш се на кокаин и прснеш с мозгом. Један од најпопуларнијих француских писаца данас светску славу стекао је управо „потказивањем” онога што се дешава у корпоративним и адвертајзинг круговима на највишем нивоу. Иако многи веле да је Бегбеде блеђа копија Мишела Уелбека, мене ипак његово писање јаче гађа. Одличан смисао за хумор и сурово поигравање с радом, демократијом и капитализмом дају јасну слику у којој је мери данашњи запад заиста труо.
 |
| Зечеви на брежуљку Вотершип - како стварност преписује књиге |
Један од наших највећих писаца написао је прегршт књига, а његов највећи квалитет је што је распон дела која су његовим читаоцима „е ова му је најбоља” скоро подједнак броју објављених. Пошто сам слаб на теме о одрастању, Београду и рибама, издвојио бих „Фолиранте” као шмекерску причу о обожавању жене, ни издалека толико бруталну како то уме да се омакне неким модерним писцима, већ тако сјајно нијансирану да ће вас, док сте сами с књигом, онако подмукло, из зидова почети да убадају Аморове стреле.
10. „МАЈСТОР И МАРГАРИТА” – Михаил Булгаков
Кад треба да се пише о политици, најбоље је роман претворити у хорор. То је до савршенства довео Михаил Булгаков овом књигом, коју можете читати вишеслојно: као сложену и узбудљиву хорор бајку са Сатаном у главној роли, али и као сјајну стилску фигуру стања у Москви у то доба. Свим овим мајсторским триковима из ове књиге посветио сам и свој роман „Канџе”. Било би лепо да је Булгаков написао више романа, али и овај може да се прочита бар десет пута, што му некако дође на исто.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
