3320 25. 9. 2015.
Забавников ЗОО
НОСИ МИ
С неким животињама, као да жели да их издвоји из масе, природа се поиграла и обукла их у необично, разнобојно рухо
ад су љубитељи Спајдермена, омиљеног стрипског јунака, открили да у природи постоји створ налик на Човека Паука, настала је помама за овим кућним љубимцем. Иако личе само по боји одела, љубитељима необичних представника фауне то нимало не смета да малог гуштера прогласе личним Спајдерменом. Ради се о агами, врсти гуштера латинског имена Agama mwanzae. У дивљини, станиште ових гуштера је у Танзанији, Руанди и Кенији. Глава, врат и рамена агаме су црвене или јаркољубичасте боје, док им је остатак тела тамноплав. Баш као код Спајдермена. И, како је то природа подесила, искључиво мужјаци могу да се похвале тим јарким бојама, женке су смеђе и ни по чему се не истичу од других гуштера.
Питер Паркер наизглед је сасвим обичан средњошколац, све док се у њему не пробуде посебне моћи и претворе га у моћног Спајдермена. Слично Питеру Паркеру, и црвено-плаве агаме веома су стидљиве и у природном станишту тешко је на њих набасати. Ретку срећу имао је фотограф Рој Дејнс, кад је пре неколико година боравио у Кенији.
Док се излежавао покрај базена у хотелу, Дејнсу је привукао пажњу необичан створ који као да се намерно ушуњао и дошао до њега, решен да га фотограф овековечи. Наравно, Дејнс је пажљиво дохватио фото-апарат и шкљоцнуо. Кад су ове фотографије објављене у новинама, многи су се одједном заинтересовали за ту врсту Спајдермен гуштера, како га иначе зову.
Сличност гуштера с Марвеловим јунаком одмах су искористили власници продавница с кућним љубимцима и понудили их заинтересованима. Испоставило се да се ова двобојна агама лако прилагођава нечијем дому, питома је и послушна ако се власник њом бави и омогућава јој услове које захтева. То, између осталог, значи да овом гуштеру треба одговарајућа температура и исхрана састављена од живих скакаваца, цврчака и одређених црва. Спајдермен агама може да поживи петнаест година и нарасте до тридесет центиметара.
По чему, осим по разнобојном руху, овај гуштер још подсећа на Човека Паука? Не може да баца мрежу, подразумева се, али зато се вешто успиње уз зидове и друге усправне површине, као Спајдермен.
Постоји нешто што гуштер ипак боље ради него Спајдермен – има могућност да мења боју. Кад је уплашен или кад је мрак и сва су светла погашена, мужјаку се кожа „пресвуче” у нимало изазовну смеђу и одједном личи на женку. У зависности од расположења, мужјак веома брзо поново навлачи раскошно рухо и смеђу замењује црвено-плавим нијансама.
убитељи птица тешко да могу да издвоје неку и прогласе је најлепшом, али кад би по лепоти перја морали да се определе за одређену врсту, у врху листе сигурно би се нашла патка мандаринка (Aix galericulata). Ова патка, необично обојеног перја, потиче из Кине.Као и у случају црвено-плавог гуштера, и у свету мандаринки само је мужјак раскошног перја, женка по лепоти знатно заостаје и онако сивкасто-белу нико је поред партнера не би ни приметио.
Круна? мужјака мандаринке спушта се до дугачке перјанице и кестењастих образа. Прса су му такође топле, смеђе боје с усправним црно-белим пругама. Трбух и доњи део тела бели су, с црним и златним пругама. Леђа и реп су маслинастосмеђи. Горњи део репа обојен је у плаво-зеленкасте тонове, а лопатицом се прелива плава боја. Горња површина крила је маслинастосмеђа, док је кљун црвен. Ноге мужјака ове патке су беличасте са жутим стопалима.
Мужјак је по раскоши перја знатно уочљивији и лепши од женке, али он за то не хаје и веран је само једној пернатој драгој, целог живота.
Мандаринке лове тако што главу уроне у плитку воду. Не праве питање кад треба обедовати, то раде и дању и ноћу, мада кад огреје Сунце уживају углавном у хладовини и не пада им напамет да иду у потрагу за рибама, семенкама, жиром, инсектима, пужевима.Кад дође време парења, мужјаци „полуде” и прилично се ратоборно удварају женкама изводећи бравуре у ваздуху. У свету птица мужјаци мандаринки убрајају се у ретке који се брину о пачићима.
Иначе, удварање траје током јесени. Ма колико се перната господа трудила и силовито махала крилима, они се не питају која ће им дама припасти, женка одабире партнера. Кад једном постану пар, а ништа им се страшно не деси до наредног парења, патак и патка остају верни једно другом до краја живота. Баш због те узајамне оданости у Кини и Јапану мандаринке се сматрају симболом љубави, среће и брачне верности.
Кад се виде како пливају по води, чини се као да је неко расуо пуну кутију украсних гумених патака, којима деца воле да се играју док се купају у кади.
Иначе, иако потиче из Кине, патка мандаринка може да се нађе свуда где постоји одговарајуће станиште. Мандаринка је у Европу донета у 18. веку и потом се распршила широм југоисточне Русије, југом Енглеске, а има их и у Сибиру. Наравно, уколико је нема у дивљини, многи зоолошки вртови посебно је гаје, да би привукли заинтересоване посетиоце.Мандаринке живе у шумовитим подручјима, покрај воде, где им је на располагању дрвеће згодно да могу да се гнезде. Воле планинске пределе, с потоцима, мочварама и шумама.
Аутор:
В. Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
