3320 25. 9. 2015.
Необични Григ
НЕ ВОЛИ ШКОЛУ,
Неколико необичних појединости из живота Едварда Грига славног норвешког композитора 
ада је говорио о музици норвешког композитора Едварда Грига (1843–1907), Клод Дебиси, волео је често да истакне:„То је ружичаста бомбона испуњена снегом”.
Можда је Дебиси желео да буде заједљив према колеги, али, погодио је тачно у мету. Григ је углавном стварао лирске минијатуре које су биле романтичарски милозвучне. Али, ипак... нордијске! Могло би да се каже да је он био први скандинавски писац музике кога је прихватила широка европска публика. И данас, Григов Клавирски концерт у а-молу готово је обавезан програм сваког пијанисте када је реч о музици епохе романтизма.
Занимљив је да је током студија у Лајпцигу млади музичар толико учио и радио без мере, да је добио упалу поребрице. Едвардово лево плућно крило остало је заувек оштећено. Требало би имати у виду да је Норвешка од 1814. до 1905. године била под влашћу Шведске и млади Григ је писао музику вођен националним музичким избором. Написао је низ песама које је посветио будућој супрузи Нини (иначе, сестри, рођаци у првом колену), давао концерте на којима се изводила искључиво норвешка музика, планирао отварање норвешке високе школе за музику, радио као диригент Филхармоније у Кристијанији (данашњем Ослу)... Тако је настало и једно од најомиљенијих Григових дела – Клавирски концерт у а-молу. Када је први пут видео партитуру, Франц Лист упутио је Григу речи одушевљења и подршке. Норвешки композитор написао је и многобројне песме на стихове песника сународника. Али сценска музика за драму „Пер Гинт”, славног земљака, писца Хенрика Ибсена донела му је не европску, већ светску славу. А посебно став – „У палати горског краља”.
Остатак композиторовог живота био је испуњен концертним турнејама. Ништа необично, рекло би се. Међутим, у свачијем животу, па и у случају композитора Едварда Грига, може се наћи читав низ занимљивости од којих издвајамо само неке.
Без кишобрана!
Као дечак, Григ је мрзео школу. Сматрао је да уобичајена школска дисциплина гуши жељу ученика за учењем и радом уопште. Зато је бежао с часова. То је чинио на врло особен начин. Никада није носио кишобран. У Бергену, његовом родном месту, киша пада током највећег дела године. Тако је млади Григ долазио у школу мокар до голе коже. Знајући да је нежног здравља, наставници су га слали кући.
Григ је компоновао сценску музику за драму Хенрика Ибсена „Пер Гинт” на позив самог писца, тада славног у Европи. Музика за целу представу траје око деведесет минута, али, видевши да је публика одушевљена музичком пратњом, Григ је одличио да склопи две мале оркестарске свите од петнаест минута. Оне су такође постале светски познате, а посебно ставови „У палати горског краља” и „Совејгина песма”.
Када смо већ код става „У палати горског краља”, изгледа да је овај оркестарски комад био право надахнуће за многе друге ствараоце. Бројни рокенрол састави (између осталих и група „The Who”) прерадили су ову Григову музику, а коришћена је и у филмовима – између осталог и „Рађање једне нације” (1915) Дејвида В. Грифита. Иста музика може да се чује данас и у видео-играма, у бројним телевизијским рекламама.
Жабица-срећица др Грига
У Кембриџу, 1894. године, Григу је додељена почасна диплома. Одмах после свечаности, композитор је потрчао на пошту и послао пријатељима телеграм, потписујући се као доктор Григ!
Григ је сакупљао играчке. Посебно лутке и жабе. Једна од њих је била његова „жабица срећица”, амајлија која му је служила као нека врста концертног друга. Пре него што би изашао на позорницу, ставио би камену жабицу у џеп. А чим би сео на столицу, завукао би руку у џеп и протрљао је – за срећу. Жабац иначе чини део изложбене поставке у Григовом музеју у Бергену.
Григ као дечак и његова жаба – амајлија
Григ је на концертима углавном изводио сопствене композиције. Међутим, једном приликом одлучио је да замени последњи комад и ненајављено, уместо своје сонате, одсвирао Бетовенову. Сутрадан је у новинама објављена критика у којој се писац чланка посебно окомио на последњу композицију са репертоара. Мислећи да је Григова, стицао је да је невешто написана и без икаквог смисла. Едвард Григ се потрудио да нађе адресу критичара и написао му текст следеће садржине:
„Обраћа вам се Бетовенов дух и узнемирава вас! Морам да вас обавестим, да сам ја написао последње дело са програма Григовог концерта, а не Григ!”
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
