3320 25. 9. 2015.
ИМХОТЕП – у друштву богова
НАЈВЕЋИ УМ СТАРОГ СВЕТА
Када је он живео, у Египту још нису постојале велике пирамиде. Заправо, он је направио прву од њих – степенасту пирамиду фараона Џосера
ме му је било Имхотеп или Онај Који Долази у Миру. Понекад је зван и Иммутеф, Им-хотеп и Ли-ем-Хотеп. Живео је пре 5000 година и, мада није био фараон, име му је остало забележено до данас. Податак да га се неко сећа после 5000 година а да при том није био ни краљ, ни освајач, сам за себе говори о величини овог човека. Све до краја 19. века египтолозима је Импхотеп био познат само као митска личност, бог медицине. Његово име увек се помињало уз имена најмоћнијих богова Египта као што су Изида и Тот и сматрало се да је само још једна у дугом низу легендарних верских фигура. Тек је 1926. године откривено да се у египатским списима име Имхотеп везује за стварну, историјску личност – врховног тесара, грађевинара и архитекту који је живео у време фараона Џосера. Све до те 1926. године нико није чак ни узимао у обзир чињеницу да би један обичан смртник могао да добије тако моћно небеско место међу египатским боговима.
Поред Египта, слављен је и међу другим народима: у античкој Грчкој и Риму сматран је за божанство, а рани хришћани клањали су му се називајући га Принц мира.
Ко је био?
Пре свега био је човек који је снагом ума и знања обезбедио бесмртност. О његовом стварном животу зна се веома мало јер је све што је радио преточено у легенде.
Остало је записано да је рођен у предграђу данашњег Мемфиса, 16. дана епифија, трећег месеца египатске жетве, што би одговарало данашњем 31. мају. Нажалост, није записана година његовог рођења. Једини податак у вези с годинама је чињеница да је живео у време фараона треће династије Џосера, познатог и под именом Нетеркхет. Време у коме је краљевао Џосер такође није тачно утврђено и креће се понекад и у распону од преко 300 година између 2980. и 2600. године пре наше ере.
У доњем делу статуе Џосера наведено је Имхотепово име и његове титуле
Његов отац Канофер или Ках-нох-фехр такође је био архитекта и сматра се да је био први у веома дугачкој линији грађевинара који су постојали хиљадама година, све до владавине краља Дарија Првог 522–486. године пре наше ере. Будући да је и самом Имхотепу додељен положај божанства, и његова мајка Кхредуонкх или Крај-ду-аункје проглашена је за полубожанство. Касније је Имхотеп даље напредовао у божанском пореклу у складу са захтевима верских правила.
 |
| Имхотеп на слици с храма који му је посвећен у доба Птоломеја IX |
За живота је уживао велике почасти на двору фараона Џосера и имао је велики број разних титула од којих су најпознатије биле врховни свештеник и маг бога Птаха, што је подразумевало одлично познавање (за време у коме је живео) хемије, физике, природних промена, математике, медицине, писања, па чак и поезије. Практично, реч свештеник није се ограничавала само на „божије и магичне послове” већ на свеколике промене у природи. Његова пуна титула гласила је: канцелар фараона Горњег Египта, доктор, први у низу после фараона, администратор велике палате, првосвештеник Хелиополиса, главни архитекта, главни тесар и главни скулптор.
Година његове смрти није позната али на неким каснијим преписима помиње се да је живео неколико година дуже од фараона Џосера. Упркос многобројним покушајима, током протеклих 5000 година, положај Имхотепове гробнице коју је сам пројектовао, непознат је од самог почетка. Претпоставља се да је гробница сакривена негде у Сакари.
Грађевинар
Најпознатије Имхотепово дело сачувано до данас јесте Степенаста пирамида у Сакари. Како неки аутори сматрају, то је једна од првих сложених грађевина насталих у свету. У време Имхотепа и Џосера, када је била завршена, Степенаста пирамида била је само део велелепног комплекса који је пројектовао Имхотеп. Он је обухватао храмове, павиљоне, разне просторије, холове и пролазе. Неки историчари сматрају да је изградњом ове пирамиде Имхотеп постао први човек (бар колико данашња наука зна) који је грађевину саградио у потпуности од камена.
До тада су постојале грађевине код којих су под, зидови или неки други делови били камени. Пре Џосера фараони су се сахрањивали у мастабама, ниским правоугаоним грађевинама. У ствари, код Степенасте пирамиде неколико мастаба поређано је једна на другу. За оно време када није било грађевинских машина подизање комплекса и саме пирамиде било је ремек-дело грађевинарства. У време када је саграђена била је највиша грађевина на свету.
Од вероватно многобројних дела која је Имхотеп написао остало је сачувано мало тога. Између осталог, сачувана је и расправа о архитектури која би била у рангу данашње енциклопедије, где се описују технике, оруђа и конструкције коришћене при зидарству. Ову енциклопедију користиле су египатске архитекте и неколико хиљада година после његове смрти. Забележено је да је „храм посвећен Имхотепу, богу медицине, на Едфу током владавине Птоломеја IX (107–88. п. н. е), саграђен на основу упутстава из ’Књиге о правилима за грађење храмова’, коју је написао врховни свештеник Имхотеп, син бога Птаха”.
Поред Степенасте пирамиде, зна се да је у Сакари градио и комплекс краља Нетеркхета, као и никада завршену пирамиду фараона Секхемкхета. За ову пирамиду претпоставља се да је остала незавршена због Имхотепове смрти, јер практично није било архитекте тог времена који је могао да прати његове замисли и да их спроведе у дело.
Лекар
У наше време, у коме наука галопира огромним корацима, Имхотеп је управо познат као архитекта Џосерове Степенасте пирамиде, међутим, некада је био познатији по медицинским знањима која су, чини се, превазилазила уобичајене људске могућности. Чак и неколико хиљада година после смрти, његови лекови, знања и начини лечења и даље су коришћени у античком свету. За време римских царева Тиберија и Клаудија, скоро 3000 година после Имхотепове смрти, и даље су се на египатским храмовима урезивале речи захвалности Имхотепу за његово знање у лечењу. Чињеница је да је Хипократ – кога славимо као зачетника медицине – заправо живео 2000 година након Импхотепа. Сер Вилијам Ослер (1849–1919), који се сматра оцем модерне медицине, често је наглашавао да је Импхотеп а не Хипократ први утемељивач медицине засноване на научним а не магијским поставкама лечења.
Имхотеп као грчки приказ Ескулапа, оца медицине,
и његово лекарско знамење
Импхотеп је за собом оставио већи број записа о медицинским истраживањима. У списима помиње око 200 болести за које може да постави дијагнозу и да их излечи (међу којима су туберкулоза, упала слепог црева и артритис). Примењивао је операције и вршио стоматолошке захвате. Знао је тачан положај и рад најважнијих органа и крвотока. Лекове је највише правио од лековитог биља и минерала. Вековима касније, његов храм у античкој Грчкој био је и даље једно од најпознатијих средишта за учење медицине. Грци су га називали Имоутхес или Асклепијус (Ескулап). Многи такође сматрају да је он „дизајнер” првог кадуцеуса, или Ескулаповог штапа с две змије, симбола лекара.
Заправо, он је највише и слављен као лекар и, захваљујући његовом медицинском умећу, име му се сачувало до данас. Проглашен је за Имхотепа, бога лекара, и претпоставља се да је за живота, између осталог, доста унапредио и поступак мумифицирања. Први је увео вађење органа и увијање тела у завоје приликом мумификације, на тај начин и сам се добро обавестио где се који орган у телу налази, са чиме је повезан и каква му је улога. Скоро пет хиљада година касније, током ренесансе лекари су на исти начин покушавали да науче о положају и раду органа у људском телу. Познато је да су крадом сецирали мртва тела учећи на њима. И сам Леонардо да Винчи користио је сличне поступке да би што боље изучио анатомију људског тела.
Претпоставља се да је управо Имхотеп аутор чувеног папируса Едвин Смит. То је заправо ролна папируса на којој су објашњени одређени хируршки захвати који се, за разлику од већине других египатских текстова сличне садржине, везују за научне а не за магијске поставке.
Утврђено је да је највећи део текста написао један писац, а да су само мање делове додале друге особе. Папирус се завршава нагло усред реченице без икаквог потписа аутора. Његова старост процењена је на 1600. годину пре наше ере, али се на основу реченица и описа сматра да је то препис много старијег документа.
Оставштина за будућност
Имхотеп је био један од малобројних обичних људи чија је статуа додата уз фараонову и један од ретких који је након смрти постао божанство. Заправо, постоји доста египатских статуа које приказују Имхотепа и готово сваки већи музеј у свету који држи до себе има једну или две. На некима је приказан као мудрац који седи на трону или столици држећи на коленима свитак папируса који чита задубљен у размишљања. Ако је, пак, приказан у божанском положају, онда је то у стојећем ставу са скиптром и анком (египатским крстом) у руци и с дугом танком брадом – типичном за божански сталеж (исту су носили и фараони будући да се веровало да су божанског порекла).
На острву Филе на Нилу, поред храма богиње Изиде, налази се и Имхотепов храм
Поред природних наука, Имхотеп се бавио и филозофијом живота – у коме је очигледно уживао. Управо њему приписује се и данас позната изрека хедониста и боема: „Једи, пиј и весели се, јер сутра ћеш можда бити мртав.” Поред архитектуре, медицине и филозофије велики допринос дао је и астрологији, јер је први поделио небо на дванаест делова од по 30 степени, у складу са зодијачким знаковима.
Очигледно је да је Импхотеп био несвакидашња појава у људској цивилизацији. Био је изузетно необична и способна личност чија се дела и дан-данас с пажњом проучавају. О његовим јединственим особинама сведочи и познати историчар – египтолог Џејмс Хенри Брестед (1865–1935) који је сматрао да је „Имхотеп био тако свестрана и импозантна личност да се његово име никада неће заборавити”.
Аутор:
Деса Ђорђевић-Милутиновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
