3320 25. 9. 2015.
Оперишеш једног, убијеш тројицу!
НАЈБРЖИ
Роберт Листон, пионир хирургије савременог доба, направио је много добрих ствари за ову грану медицине. Ипак, остао је упамћен по својим најгорим данима...
ирург није лако бити. Ни данас, у времену анестезије, модерних операционих сала и врхунског лекарског прибора, а камоли пре 200 година, када су околности за лекаре, али и болеснике, биле далеко теже. Увек је одлазак „под нож” носио већи или мањи ризик. Због тога ваља одати признање лекарима који су се почетком 19. века бавили хирургијом. Уз све недаће које су имали, често су успевали да спасу пацијента. Ипак, један лекар из тог времена остао је упамћен највише по трагичним и, помало, трагикомичним исходима својих операција. Шкотски хирург Роберт Листон (1794–1847) требало је током хируршке интервенције да оперише једну особу, а успео је да на крају исте убије – три!
време када је млади доктор Листон почињао каријеру хирурга, ова грана медицине разликовала се од онога што ми данас познајемо, између осталог, по чистоћи. Лекари су оперисали у мантилима натопљеним крвљу претходних пацијената, а важило је правило „што крвавији капут – то поноснији доктор”. Важна разлика била је и одсуство анестезије. Свака невоља решаван је сечењем „на живо”, па је брзина у раду била кључна! Што бржа операција, већа је могућност да болесник преживи и да га мање боли.
Такве околности донеле су Листону, с местом боравка у Лондону, надимак „Најбржи нож Вест Енда”. Могао је да одстрани уд за 28 секунди...
Операције у Листоново време рађене су без анестезије
Пионир модерне хирургије, Листон је имао велики број успешних операција. Као лекар је био цењен, а као особа избегаван, због тешке нарави коју су, тек понекад, знале да смене самилост према сиромашнима и готово очинска брига о болесницима током опоравка. Ипак, иза њега су остале четири чувене операције, од којих су три имале нежељене и крајње чудне завршетке.
етири минута било му је потребно да одстрани тумор на тестисима који је тежио 20,5 килограма! Пацијент је пре операције морао да користи колица с једним точком, да би могао да се креће...Кад је за пацијента имао дечака с израслином на врату, ушао је у расправу са својим кућним хирургом, око тога да ли је реч о проширењу вратне артерије или тек о гнојном чиру.
------------------------
ПРВИ У ЕВРОПИ
Не би било сасвим праведно да Роберта Листона упамтимо само као шепртљу или касапина. Ваља рећи да је оставио значајан траг у историји хирургије.
Сто на коме је урађена прва операција под анестезијом у Европи
Први је почео да користи посебну врсту провидног гипса, хватаљке за артерије током операција, као и удлагу за учвршћење бутне кости код прелома. Сви изуми у употреби су и данас.
---------------------
– Ко је још чуо за анеуризму код неког тако младог? – запитао се Листон гласно, из џепа прслука извукао нож и почео да сече. У белешци кућног хирурга записано је: „Крв је почела да шикља и дечак је пао. Артерија је преживела, али момак није.”
Следећем пацијенту успео је да одсече ногу за два и по минута, али у налету одушевљења није приметио да му је одстранио и – тестисе! Кад је схватио шта је урадио, било је касно...
Хируршки прибор из 19. века
перација која је по лошем прославила Роберта Листона требало је да буде тек једно сечење ноге, којих је претходно урадио мноштво. Успешно је одстранио ногу, и то за мање од два и по минута (што му је био претходни рекорд), али је човек у болници умро од гангрене. Током операције одсекао је, у брзини, све прсте на десној руци свог помоћника. Несрећни младић је умро, такође од гангрене, док је покушавао да се опорави. Док је оперисао, ножем је пробио капут једног од присутних посматрача који се приближио да би што боље видео шта се збива. У то време било је дозвољено да студенти и млађи лекари присуствују операцијама и да стоје тик до стола. Овај је платио И те какав данак својој претераној љубопитљивости. На месту је умро од шока, када га је Листон, ненамерно, пробо ножем. Тако је доктор Роберт Листон постао један од најпознатијих хирурга у историји медицине. Извео је једину операцију која је имала 300 одсто смртности! Тешко је тако нешто и замисливо, оствариво још теже, али њему је то пошло за руком, односно скалпелом. Листону је овај дан био сасвим довољан да вечно остане упамћен...
Аутор:
М. Јеринић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
