Будале су око нас

Сви знамо ко је Чарлс Дарвин. Отац модерне теорије еволуције, утемељивач поставке по којој се сви животни облици развијају путем природног одабира и тако даље... Јесте ли чули да је почео да дели награде?

Лондонско удружење зоолога додељује награду Чарлс Дарвин студентима који постигну изузетан истраживачки резултат у области зоологије. Може и тако. А Венди Норткат се побринула да буде и другачије. У својим књигама „Дарвинове награде” објашњава на који начин може да се постане добитник награде с именом чувеног научника и то уз најмање познавање биологије. Она пише: „Награду добијају они који обезбеђују дугорочни опстанак људске врсте тако што изузму себе из генетског пула човечанства на потпуно идиотски начин.” Другим речима, награда се добија за најглупљу смрт. А кандидата има и превише.
Уз достигнућа савремене медицине постали смо сведоци опадања последица опасности за човека из природе. Оне опасности које је човек сам себи у стању да донесе остале су нетакнуте, а неке чак заслужују и награду. Али, ипак, за то морају да буду испуњени одређени услови.
Венди Норткат, оснивач интернет адресе www.darwinawards.com, навела је пет захтева да би кандидатура за Дарвинову награду била прихваћена.
1. Немогућност размножавања
Колико год окрутно то звучало, овакав захтев неопходан је да би се закључило изузимање из генетског пула. Номиновани мора да буде или мртав или стерилан после несрећног случаја да би се уопште разматрала могућност додељивања награде.
2. Изврсност
Ово правило подразумева запањујуће глупо расуђивање. Само изузетно необични и јединствени начини смрти узимају се у обзир. Стога, особа која би се запалила док је пушила у кревету никако не улази међу кандидате, док је невероватни покушај једног господина да се убије тако што је прогутао пилуле нитроглицерина и покушао да их детонира залетањем у зид, упркос кршењу неких од наредних правила, успео да заслужи кандидатуру.
3. Самоодабир
Као вредни пажње разматрају се само они случајеви у којима особа изазове сплет околности које као резултат имају смрт те особе, никако неког другог лица.
4. Зрелост
Жртва трагичног случаја мора да буде пунолетна и духовно здрава.
5. Истинитост
Многи митови о људским смртима већ дуго круже усменим путем, а поготово се таква врста предања проширила развојем интернета. Будући да су те приче углавном измишљене, оне не испуњавају услов потребан за добијање Дарвинове награде. Прича мора да буде истинита и проверена, што се постиже обраћањем поузданим изворима као што су велике новинске куће, телевизијске репортаже или одговорни непосредни сведоци. Непотврђене приче се дисквалификују, а оне посебно занимљиве заслуже место у одељку „урбане легенде”.
Пре него што пређемо на ближе упознавање с добитницима награда, позабавићемо се чувеним Декартовим речима: „Мислим, дакле постојим.” Пре него што људи из Дарвинових награда почну да гледају у вашем правцу, запитајте се шта би било да та реченица почне с „не мислим”.
Мачји кашаљ
(18. децембар 2005. године, Јоханесбург, Јужноафричка Република)
Два муљатора „обрађивала” су људе на јавном тргу. Необично врућ децембарски дан као да је умртвио масу, чинећи их савршеним муштеријама. Таман кад је један од њих успео да извуче мобилни телефон из џепа неке непажљиве госпође, над вревом се разлегао врисак. То је био знак за лопове да петама дају ветра, па су се после неколико тренутака већ нашли далеко од запањене гомиле. Трчали су као помахнитали док су се за њима разлегали повици полицијске потере. Лопов који је у рукама носио украдени телефон убрзо је изгубио дах и могао је само да гледа у леђа свог одлазећег друга. Управо кад је помислио да ће бити ухваћен, поглед му је пао на металну ограду која је немо нудила спас. Без много размишљања залетео се и прескочио је.
Доскочио је сигурно. Потера је протрчала. Чак му је и украдени телефон још био у руци. И све би било баш како треба да то није била ограда зоолошког врта Блумфонтејн. И да није ускочио у кавез с бенгалским тигровима.
Полицијски званичници изјавили су да ће тек посмртни преглед установити узрок смрти. Као да то већ није било очигледно.
Пробна вожња
(26. август 2006. године, Лестер, Енглеска)
Тридесеттрогодишњи Дарен нађен је мртав у својој кући, избоден ловачким ножем који је купио неколико година раније на летовању у Шпанији. Телефонски позив који је упутио служби хитне помоћи уследио је одмах након позива најбољем другу, али та околност није пружала објашњење, јер је у току разговора звучао потпуно нормално. Будући да нису нађени никакви докази борбе, упркос сведоцима који су тврдили да Дарен никад не би дигао руку на себе, логичан закључак било је самоубиство.
Решење загонетке каснило је читаву годину. Тек тад се, уз сведочење Даренове жене, сазнало да је Енглеза занимало да ли је његов нови ловачки прслук отпоран на убоде ножа. И није му пало на памет да га скине, па тек онда да покуша.
Цакум-пакум
(28. новембар 2007. године, Тирол, Аустрија)
Нестанак дугогодишњег радника био је тајна достојна петпарачких детективских романа све док радници обезбеђења нису полицији уручили снимке сигурносних камера. Радећи трећу смену, сам у целокупном производном одељку, радник је имао муке с хидрауличном пресом за отпатке. Док је утоваривао празне кутије, машина се изненада заглавила. Обишао је неколико пута око камиона и угледао застој у делу за утовар. Упркос дугогодишњем искуству, покушао је да отпад погура ногом. И успело је. Ни људско тело више није могло да заустави машину.