Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Пут око света за 120 динара / ЈАМАЛ


МЕСТО НА КРАЈУ

                        



рви писани документи о јамалској земљи и народима који су од искона живели на њој потичу још из 11 века. Од најстаријих времена, новгородски трговци су у потрази за благом покушали да стигну до „краја земље”. Вођени невероватним причама о северној земљи и њеним чудима, упуштали су се у смела путовања по залеђеним и слабо насељеним пространствима Арктика, неретко остајући заувек заробљени у белом беспућу.   
    Ови рани истраживачи приповедали су да тамо ирваси и беле веверице драгоценог крзна „падају са неба као киша из облака”. Обиље скупоцене робе привлачило је многобројне пустолове који нису жалили труда да стекну богатство. Од 1187. године, област око реке Об припадала је под управу Великом Новгороду, а после његовог пада припала је московским кнежевима, који су све од 1502. године у својој титули, између осталих, носили и наслов „кнежева Обдорских, Удорских и Кондинских”.

               

    Полуострво Јамал налази се на северу Западног Сибира, на територији Јамало–њенецког аутономног округа који припада Руској Федерацији. Са запада га запљускује Карско море које је део Северног леденог океана, а на истоку га од копна одваја дубоки залив у кога се улива моћна делта реке Об. Околно море залеђено је десет месеци годишње. Јамал је прекривен тундром која је готово у равни нивоа мора. Највиши врх износи једва сто метара. Средња температура у јануару износи од минус 23 до минус 27 степени Целзијуса, а у јулу, када је и најтоплије, од плус 3 до плус 9 степени.

                                    Крзно лисице уместо новца

    У свом кратком путопису по полуострву Јамал 1909. године, Б. М. Житков наводи занимљиву етимологију имена овог полуострва. Наиме, кованица је народа Самоједа и значи : Ја – земља и мал– крај. Те новгороски трговци зато нису ни погрешили у настојању да у потрази за богатством стигну на сам „крај земље”.
   Данас је Јамал зачуђујуће лепа и издашна земља богата историјско-културним наслеђем, јединствени археолошким споменицима и споменицима народне културе. У 20. веку светску славу региону донели су нафта и гас, два неисцрпна богатства поларног Урала. Он је несумњиво један од најблиставијих драгуља у арктичкој огрлици Русије, чудесна земља ледене тишине и жустре, узбудљиве трке ирваса, те задивљујућих ритуала и традиције јединствене, номадске културе њених народа.

            
  
    Повест Јамала богата је догађајима. Цар Русије и велики московски књаз, Фјодор Иванович наредио је 1592. године поход и покоравање земље „великог Оба”, а већ три лета доцније један од козачких одреда основао је утврђење под називом Обдорск. Данас се на том месту налази Салехард, главни град Јамала–њенецког аутономног округа. Током 1601. на обалама реке Таз саграђен је и острог (утврђење опасано оградом од дрвених кочева) Мангазеја, главно полазиште разних истраживања предузиманих у притокама река Лене и Јенисеја.    
   Богатство Јамала било је толико да су приходи 1660. године износили 600 хиљада рубаља или око трећине укупног буџета царства. Трговало се свим и свачим: свежом и сушеном рибом, рибљом икром, месом ирваса, птичијим перјем, соколовима за лов, крзном, брезовом смолом, чамцима, одећом од коже, чак и костима од мамута. Најчувенија је била Обдорска пијаца. У јануару и фебруару, овде су долазили припадници номадских племена и купци из Русије – Тоболске, Јенисејске и Архангелске губерније. Уместо новцем, плаћало се крзнима поларне лисице. Обдорск је дуго био последње руско насеље на Обском северу. Почетком двадесетог века, одавде се извозило око 200 хиљада пудова (1 пуд – 16.3805 kg) разне рибе и 50 хиљада комада сирове коже и драгоцених крзна.
       

    Током владавине цара Петра I Великог, Јамал је постао део огромне Сибирске губерније, једне од првих осам губернија основаних 1708. године. Јамало–њенецки аутономни округ ушао је 1930. године у састав Уралске области, а од 1992. године постао је пуноправни део Руске Федерације.

                                            Сличност с хобитима

    Народи који насељавају Јамал од најстаријих времена заједничким именом зову се Самодијци (Самоједи). Њих чине : Њенци, Енци, Нганасани, Сељкупи и остали данас ишчезли народи Сајанских самодијаца. Сви они говоре језицима самодијске групе која заједно са групом угро-финских језика чини уралску језичку породицу. Најмногољуднији народ на овим просторима свакако су Њенци, по којима је округ и добио име. На територији округа налазе се две етнички различите групе Њенаца: једни су пореклом из сибирске тундре, а други из сибирских шума. За разлику од других народа крајњег севера, језик Њенаца је јединствен.
    У њему постоји загонетна реч „сихиртја” која се много векова употребљавала приликом преношења усмених предања, а последњих година појављује се у савременим публикацијама и књижевности. Ова реч, чије је право значење заувек изгубљено у лавиринту времена, описује давно ишчезли народ који је живео у тундрама Западног Сибира и Приураља. Били су ниског раста са „белим” (светлим) очи. На Јамал су дошли из неке далеке прекоморске земље.
    

    Према легенди, живели су у подземљу, а на површину земље су излазили само ноћу. Уместо ирваса, гајили су стада мамута (ја-хора). На улазним вратима сваког дома била је прибијена кост мамута која је служила као рукохват. Одећа Сихиртја била је богато украшена металним предметима, који су, при ходу, производили нарочит звук. Јамалски Њенци сачували су легенду да су од од овог народа добили наковањ, нож и напрстак, предмете исковане од необичних метала. У предањима Сихиртји се помињу као чувари сребра и злата или као ковачи, после којих на земљи остаје мноштво оштрих, ужарених опиљака. Памте их и као веште шамане у вечитој борби са силама зла и мрака. Смена владавине Сихиртја „владавином људи” односно Њенаца подробно је описана у легенди „Њахар Сихиртја”.
    У научној литератури превладава мишљење да је легенда о народу Сихиртја старп сећање Њенаца на досамоједско становништво тундре. Овај митски народ био је везан за симбол земље и по опису је веома сличан европским гномовима које је у ново време прославио Џ. Р. Толкин. У трилогији „Господар прстенова” гномови – хобити представљени су као необична бића, малог раста, која живе под земљом и одлични су инжењери и механичари. Њенци сматрају народ Сихитрја творцима својих богова и религије.

                                                   Одећа за духове

    Од прадавних времена, Њенци се првенствено баве ловом на ирвасе, али су савладали вештину стварање питомих крда. Користан улов су били и морски сисари којих је у стара времена било у изобиљу, као и многобројне врсте риба. Сакупљање плодова је било могуће само у току два кратка и шкрта летња месеца. Овај прастари начин преживљавања људи далеког севера сачувао се до данас. Основни начин превоза су дрвене санке у које су упрегнути ирваси или пси, а у току летњих месеци користе се и чамци направљени од вешто уштављене коже морских сисара.



    Њенци живе у шаторима, купасте израде чији су дрвени рамови покривени слојевима кожа ирваса. Савршено су прилагођени суровој северној клими и снажно одолевају налетима разорног ветра и снега. С обзиром на то да се савремени људи нису одрекли узгоја ирваса и номадског начина живота, и данас није реткост видети овакве грађевине у снежним тундрама Јамала.
    Остаци старе шаманске религије видљиви су на сваком кораку. Њенци су поштоваоци духова међу којима су најважнији дух неба –Нум, и дух подземља – Нга. Дневни живот сваког припадника племена одређивала је и воља духова земље, воде, река, језера и шума ( је-ерв, ид-ерв, јаха-ерв, педара-ерв). Култна места родовских и породичних заједница везивана су за култове гора, камења и дрвета. Сматрало се да се човек после смрти преображава у једну од светих животиња ( лабуд, медвед, кит...).
    Део посмртног ритуала Њенаца је и резбарење бисте умрлог од дрвета коју би породица кроз неколико поколења чувала у шатору, те се бринула о њој као о живом човеку. Важно место у односима људи и духова заузима и приношење жртава. Најчешћа жртвена животиња био је, наравно, свеприсутни ирвас. У северним деловима духовима се жртвовао пас и то нарочито када су у питању гневни, зли духови. Сачувало се и предање о приношењу људских жртава духовима воде. Домаћим духовима шила се нова одећа сваке године, а домаћин их је хранио крвљу ирваса. У свом дневнику чувени истраживач капетан Бароу 1556. године забележио је да је на свом походу по Јамалу нашао мноштво самоједских идола човеколиког изгледа којима су „уста била замазана крвљу”, очигледна последица недавних обреда приношења жртава. На Јамалу је описано чак 27 различитих музичких инструмената, чија је употреба била везана за одређене обреде, тотеме и свете животиње.

                                                         А данас...

    Данас је Јамало–њенецки аутономни округ представља значајну окосницу руске економије. У лето 1958. године овде су организована опсежна геолошка истраживања. Већ у априлу 1962. године у Тазовској тундри прорадила је прва станица за експлоатацију земног гаса. Након тога, нафтне и гасне бушотине ницале су по целом округу као печурке после кише. Називи некада мајушних насеља изгубљених у пространствима тундре и тајге: Надим, Нови Уренгој, Тарко-Сале, Нојабрск и тако даље – данас су позната у целом свету. Развоја ове области испланирана је све до 2020. године, а најзначајнији пројекат свакако чини даљи развој топлотно-енергетских система и будућа изградња нафтних и гасних станица у приобаљу Карског мора.  

           
   
   Предео поларног Урала, самим тим и Јамала, пребогат је рудама хрома, мангана, боксита и злата. По оцени стручњака укупна вредност руде процењена је на 220 милијарди долара. Убрзани развој индустрије довео је и до развоја савременог друмског, железничког и телекомуникационог саобраћаја који повезују Јамал са свим већим индустријским центрима Урала. Данас се у Јамало–њенецком округу налази осам градова (Салехард, Лабитнанги, Муравленко, Надим, Нови Уренгој, Нојабрск, Тарко-Сале и Гурбински) који имају сва обележја савремених насеља. Поред ових места постоје и 103 села са целокупном модерном инфраструктуром.
    Једна од особености Јамала свакако је и то да се на територији округа потпуно истовремено развијају савремена индустрија и традиционалне делатности људи крајњег севера које дају значајан приход. У овом региону узгој ирваса сматра се најразвијенијим на свету и данас га чине крда од преко 700 хиљада грла, а у Обском басену изловљава се трећина укупног светског улова рибе ледених мора.
    Савремени Јамал представља и даље место на „крају земље” које неисцрпним богатством мами људе из целог света.



Аутор: 
Татјана Марковић
број: