3320 25. 9. 2015.
Јутјуб божанство -
Maru the cat
Бити мачка у Јапану добро је за њу, а још боље за њеног власника који то може да претвори у веома уносно занимање
обио је место на Википедији у којој се наводи тачан датум његовог рођења, раса којој припада, слава коју ужива на Јутјубу. Зове се Мару, што на јапанском значи „круг” или „савршенство”. Интернет је преплављен његовим видео-снимцима: Мару у лавабоу, Мару јури свој одраз у огледалу, Мару с навученом кесом на глави обезнањен трчи по кући, али оно у чему изгледа сви ипак највише уживају, због чега је и постао омиљен, јесте ускакање у картонске кутије, од оних највећих, до сасвим малих, у које не може да стане.Кад је Мару дошао на свет, 24. маја 2007. године, да ли је његов власник могао да слути у какву ће се звезду претворити? Ради се о мачку необичне сребрнкастосиве шаре, белих шапа и груди.
Сви прилози о њему, постављени на Јутјубу, потписани су с „мугумогу” и, осим што је сасвим извесно да живи у Јапану, никакви даљи подаци нису доступни ни најупорнијим новинарима. Чак је и с најславнијим светским звездама, преко њихових агената, могуће ступити у везу, али не и с овом мачком. Ни човек који у Земљи излазећег сунца заступа Маруа никад није био у прилици уживо да види ни њега ни његовог власника.
Не, немој ми прићи!
Очигледно постоји велика разлика у поимању појављивања на Јутјубу, било да се ради о сликању аутора или неком прилогу за који му је стало да га види што је могуће више људи. У највећем броју случајева, чак и ако се ради о славним именима, број „кликова” на овој светској мрежи смишљеној да нуди најразноврсније видео-записе, сведочанство је о томе колико је неко у жижи јавности.
Јапанци имају другачији став и углавном не желе да буду под светлостима рефлектора, напротив. Опредељују се да на „мрежи” остану у сенци. Постоји и објашњење. Први разлог можда звучи необично, али Јапанци страхују да би, уколико би открили идентитет, можда били на мети злочиначких и болесних умова који би могли и да им науде. Клоне се разоткривања и зато што никако не би хтели да њихове колеге, шефови, људи с којима су у некој пословној вези, сазнају појединости из њиховог приватног живота. У овој земљи јединствене културе све што човек ради у слободно време лако може да се прогласи „тајним двоструким животом”.Пошто, осим Маруа, има још мачака које на интернету одушевљавају Јапанце, поставља се питање који би за то био могући разлог. Један стручњак за медије покушава да нађе одговор.
Јапанци су релативно касно приступили светској мрежи и, на неки начин, помало и даље каскају за најразвијенијим земљама кад је у питању интернет. Међутим, одувек су били главни у приказивању мачака, већина најпознатијих на Јутјубу и стижу из Земље излазећег сунца. Од почетка им је пошло за руком да у нечему на овој мрежи буду најбољи и труде се да тако и остане.
Божићна песма од мјаука
За разлику од власника мачка Маруа, један пословно-брачни пар пристао је да открије одређене појединости везане за живот и рад с мачкама. Хидео Саито и Манахо Мори, обоје запослени у музичкој индустрији, деле свакодневицу са шест мачака. Хидео објашњава како је до тога дошло.
Ни једно ни друго нису били мачкољупци, она је чак много више волела псе јер је с четири одрастала у предграђу Токија. Он је дуже време боравио у иностранству, без љубимаца. Кад су се венчали, објашњавају, „усвојиле су их две уличне мачке”, Џини (није више жива) и Сери. Све им се у животу окренуло кад су спасли једну црну, с улице, по имену Марбл, за коју се убрзо испоставило да има мјауке погодне као „инструментални део” за стварање музике.
Заљубивши се у мачке, Хидео и Манахо пожелели су и да купе неки примерак. Тад су открили расу норвешких шумских мачака, прво су набавили Луку, потом су им се у кућу уселили и Мусаши и Лео, а кад је Марбл угинула, стигао је и Каи.
Уместо да пише песме за људе, што му је у међувремену досадило, Хидео се окренуо композицијама у извођењу њихових љубимаца. Групу су назвали „Мусашиз” и за Божић прерадили песму „Џингл бел”. Иначе, мачке имају ограничену гласовну разноликост. Да би покрио једну октаву, објашњава Хидео, требало је да упосли њих пет.
Кад су измиксовали „Божићну песму” од мјаука, поставили су је на Јутјуб. Имајући на уму да је музичка индустрија у кризи, Хидео је веровао да ће овом песмом направити продор и стећи нове поклонике. Било је то 2007. године, убрзо пошто је Јутјуб добио и јапанску верзију.
Одговорни су се јавили брачном пару и питали их да ли би, наравно уз надокнаду, могли „Мусашиз” да ставе на њихову почетну страницу. Већ прве недеље видео-снимак је имао близу триста хиљада посетилаца. Остало је, како се каже, легенда.
Волим те колико хоћу
Лудило звано мачји видео-записи преплавило је Јапан, али и остатак света. Мачке су постале толико тражене да оне најпознатије и људима најсимпатичније имају хонораре и преко двадесет хиљада долара, што надмашује просечну плату у Јапану.
Стручњаци настоје да пруже разумно објашњење и докуче откуд су мачке толико омиљене на интернету. Једно од објашњења је да она не дозвољава да буде понижена и, због чега људи с њом воле да се поистовете, држи до себе. Осим порнографије, могло би се рећи да су видео-записи с мачкама у самом врху гледаности, често и најгледанији.
Мачку, кажу стручњаци, треба знати волети, јер она дозвољава да јој се приђе колико сама то одреди. Додају да, што се више неко око ње труди, она ће бити на већој удаљености, опрезна да се не претера с исказивањем нежности. Човек зна да цени ту њену самосвојност и, гледајући је, често пожели да буде у њеној охолој кожи.
Схвативши да им мачје песме доносе зараду, Хидео и Манахо остали су у тим водама. Музику групе „Мусашиз” уступају рекламним агенцијама и сваком ко је заинтересован за композиције њихових мјаукала. Уживају у друштву љубимаца, још им за то неко и добро плати.
Аутор:
В. С. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
