3320 25. 9. 2015.
Забавников ЗОО
МАЧКА НАЛИК
Да није било шкотског сељака Вилијама Роса и једне дугодлаке беле мачке с необичним ушима, свет би остао ускраћен за још једну мачју врсту
котски фолд је мачка о којој се последњих година много прича и која буди посебну пажњу не само љубитеља четвороножаца већ и природњака. А како и не би када се разликује од других мачака. Има једну озбиљну ману, премале уши које – преклопљене – падају напред.У ствари, прича о овој мачки почела је пре нешто више од пола века, 1961. године, и одмах је подигла велику прашину. Разлог је био неуобичајен повод за настанак ове животињске врсте, јер шкотски фолд нема ни отмено порекло нити славну прошлост. Наиме, ова мачја врста настала је вештачким одабиром баш због „мане” с ушима захваљујући Вилијаму Росу. Сељак из области Тејсајд у Шкотској једног дана уочио је на комшијином имању белу дугодлаку мацу с необичним ушима. Као опчињен гледао је у мајушне, округле уши које су се, попут латице руже, савијале на половини и падале ка челу. Знао је да су преклопљене уши честа појава код неких врста паса, али не и код мачака. Ова јединственост давала је њеном лицу нестваран изглед. Подсећала је на сову.
осподин Рос и његова супруга Мери одмах су пожелели да створе нову врсту. Али, жеља није могла одмах да им се оствари. Младунци које је дугодлака бела лепотица названа Сузи доносила на свет у наредним окотима нису били с „маном”. Тек после две године у леглу су се најзад нашла таква два младунчета. Једно од њих била је краткодлака бела женка коју су узели Росови и назвали је Снукс. Своје жеље за стварањем нове врсте одмах су поделили с генетичарем Петом Тарнером и групом његових сарадника и кренули у занимљиве и неизвесне огледе. Вилијам Рос званично је регистровао узгој нове мачје врсте шкотски фолд 1966. године. | Праве мане Код неких мачака врсте шкотски фолд уочена су озбиљнија обољења костију, попут остеодистрофије (животињи се проширују и искривљују кости) што постаје видљиво тек када наврши четири до шест месеци, ако је маца потомак родитеља који имају преклопљене уши. Због тога се обично паре једна мачка с преклопљеним и једна с усправљеним ушима. Мада стручњаци који се баве узгојем о томе веома воде рачуна, узрок ових појава помало је загонетан јер их има само одређени број мачака, укључујући и примерке добијене парењем мачака с преклопљеним ушима и онима друге пасмине. |
узгајивачници је убрзо утврђено да младунци на свет долазе с усправљеним ушима. Тек после 21 дан уши мачића почела су да се преклапају, али не свима већ само онима који имају генетску предодређеност да им се хрскавица у ушној шкољки „преломи” и падне напред. Да би се то догодило, сви шкотски фолдови морају да имају једног родитеља с преклопљеним ушима. За три године на свет је дошло 76 мачића од којих је њих 42 имало преклопљене уши, а 34 уобичајене, усправљене. Утврђено је и да је Сузи носилац доминантног гена за дугу длаку, док је Снукс, која се парила с краткодлаким мачором, давала потомке с кратком длаком и преклопљеним ушима и њих је било у више. Из једног таквог окота потекао је и мужјак Сноубол који је касније коришћен за продужетак нове врсте.
Успех у подизању нове расе био је више него видљив. Ипак, године 1971. надлежни научници из Европског удружења за признавање и прихватање мачјих врста одбили су да шкотски фолд прихвате као новостворену врсту. Тврдили су да нема довољно посебности да би био одређен као засебна врста. Али, две године касније, када су се први примерци нашли у Сједињеним Америчким Државама, ради узгоја и даљег повећања броја примерака, захтев Вилијама Роса Међународном удружењу није одбијен и мачка шкотски фолд призната је као једна од новодобијених врста.
Тако су, одлуком вишег удружења, и обавештења о новодобијеној врсти одмах постала званична. У опису, поред порекла, стоји и низ обележја која подробно одређују мачку. Тако се наводи да су мачке расе шкотски фолд средње величине, снажне и отпорне на хладноћу. Глава им је заобљена, баш као и тело, прекривено кратким или дугим крзном које може да буде свих боја и шара. Због ушију које су савијене према напред или према доле, истакнутих образа, јастучића за бркове и великих округлих очију, лице мачке подсећа на лице сове.
ву мацу прати глас и да је готово савршен кућни љубимац. Поред лепог изгледа, тиха, мирна, шкотски фолд је доброг здравља, благе и умиљате нарави, чврсто се везује за власника и прилагођава свим приликама. Увек је расположена за игру и мажење и добро се слаже са свима, од деце до других животиња. Чиста и доброћудна, није избирачица ни када је храна у питању. Једино јој је неопходно редовно чешљање и проверавање и чишћење ушију. Наиме, дугодлака маца за час може да постане право легло гриња, а постоји опасност и од упале ушију или глувоће, због гомилања воска. Сама не може да одржава чистоћу у унутрашњости ушију.
Дакле, довољно је да се о њој води само неопходна брига, па да заиста буде кућни љубимац какав само може да се пожели. За пола века постојања узгајивачи мачке шкотски фолд порадили су мало и на неким променама везаним за њену „ману”. Тако је од једног преклопа ушију маца добила „троструке преклопе”, при чему су уши чврсто преклопљене и приљубљене уз главу, постављене попут капе, што се љубитељима мачака веома допада.
А мацама? Узгајивачи тврде да додатни поступак преклапања није утицао на њихово здравље.
Аутор:
С. Делибашић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
