3320 25. 9. 2015.
Природа у служби музике
КОНЦЕРТ ОД
Јапански научник направио је од паукове мреже виолинске жице за које и виолинисти кажу да божанствено звуче
аук неуморно плете своју мрежу како би обезбедио опстанак. У замку своје готово провидне чипкасте замке ухватиће инсекте којима се храни. Због тога је паук симбол марљивости, вештине, али и окрутности.Његова ткачка вештина подразумева велико стрпљење. Занимљиво је да ни народне мудрости нису јасно раздвојиле добре од лоших особина паука: да ли доноси срећу, или је опасан, због чега жене (али и мушкарци!) скачу на столице и вриште. У једној старој француској изреци каже се:
„Паук увече доноси наду, ујутру тугу. Паук кога видиш значи поклон!”
Током историје човек је често налазио начине да искористи паукову мрежу. Становници Полинезије од давнина користе „конце” паука Nephilia maculata за удице за рибу, док су житељима архипелага Вануату у јужном делу Тихог океана служиле као мреже за пренос врхова копаља или стрела. На Новој Гвинеји од паукових мрежа правили су непромочиве шешире за кишу...
Стрпљивост професора Осакија
Али, ово је прича о потпуно другачијој намени паукове мреже. Јапански научник Шигејоши Осаки, професор хемије на Медицинском факултету у Нари, употребио је паукову мрежу како би од ње направио виолинске жице. Какав тон виолини дају овакве жице? Нежан, одговорили су искусни виолинисти који су имали прилике да свирају на њима.
Подразумева се да не свирају на тој једној танкој нити. Реч је о вишеструко уплетеним „власима” паукове мреже. За прављење виолинске жице од паукове мреже потребно је можда више стрпљења него што га и сам паук има!
Професор Шигејоши Осаки свира на виолини чије су жице направљене
од стотина и стотина уплетених нити паукове мреже
И за професора Осакија то је био крајње „пипав” посао. Али, није желео да се преда. Нешто га је терало да истраје. По свој прилици, љубав према музици. Уплитао је најпре три, а затим пет хиљада делова ових природних струна од најфиније свиле! Тако је добио сноп. Од три снопа могућно је направити једну од укупно четири виолинске жице. И то му је пошло за руком захваљујући неуморном „раду” три стотине женки паука Nephilia maculata које су у стању да направе најсавитљивију, а најчвршћу мрежу.
Паукова мрежа до сада – бар колико је познато – није нашла никакву примену у музици. Све док хемичар Осаки, који се иначе бави испитивањем одлика паукових мрежа, није дошао на замисао да би од мреже поменутог зглавкара могле да се направе природне виолинске жице. Чини се да је непотребно напомињати да је професор Осаки и сам виолиниста-аматер, те је његова љубав према музици у овом научном огледу била од пресудног значаја.
Паука познатог као Nephilia maculata називају и Golden Orb Spider (паук златне сфере), односно Golden Orb Spider (џиновски паук с дрвећа). Има их највише на Тајвану и на југоистоку Азије. Слични зглавкари постоје и у неким деловима Аустралије и Јужној Африци. Тело паука који плете жице за виолину може да буде дуго до пет центиметара, те заједно са ножицама достиже величину длана. Џиновски паук плете мрежу која има изузетне особине: савитљива је а отпорна, укратко, савршених механичких одлика.
Угодне за прсте леве руке
Када су најзад биле направљене и спремне да их провере прави стручњаци – виолинисти, испоставило се да жице јапанског професора имају врло нежан, али продоран тон. Према некима, много бољи од оног који „праве” металне жице.
„Већина виолиниста којима сам дао да покушају да свирају на жицама од паукове мреже рекла је да би на њима радије свирали, јер су угодније за прсте леве руке, али и да им је боја тона топлија”, изјавио је поносно професор Осаки.Разлика у тону чује се и на скупоценој, као и некој обичној, фабричкој виолини. Неки виолинисти су чак изјавили да их те жице надахњују на сасвим другу музику од оне коју су до сада свирали.
Можда није свима познато да су у ранија времена жице за музичке инструменте биле прављене од животињских црева која су пажљиво прана, увијана и сушена. Већина данашњих жица за жичане инструменте направљена је од метала или најлона или, пак, свиле омотане металом. Последњих година известан број музичара, посебно они који свирају инструменте настале пре неколико стотина година, ипак, свира на жицама од животињских црева. Као некада. Тај тон није тако продоран као тон металних жица, али је топлији и природнији.
| ТРЕПТАЈИ ЖИЦА Жице су суштински део великог броја музичких инструмената. Реч је о нитима израђеним од различитих материјала – свиле, осушених животињских црева, метала, најлона – које су затегнуте преко издигнуте препоне која се најчешће назива кобилицом, а изнад резонаторске кутије, односно тела инструмента. Тело инструмента заједно титра у жицама и заједно повећава иначе малу јачину њиховог звука. Жице заправо производе звучне таласе који се на различитим инструментима постижу на различите начине. Код гудачких инструмената превлачењем гудала преко жица или трзањем прстима, трзалицама различите врсте или ударом чекића о металну жицу (као код клавира). За разлику од свиле која је преовладавала у производњи жица за музичке инструменте у источним културама, у западним цивилизацијама (Грчка, Рим) предност су имале жице од животињских црева, оваца, коза, јунади или јагњади. |
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
