3320 25. 9. 2015.
Ми зебре за гажење имамо
КОЛОВЕЗ ЗА КОЛОВОЗ
Ако је део улице којим се крећу возила познат као коловоз, како би се назвали препознатљиви цртежи Милоја Митровића, ручно исликани на пешачким прелазима неколико градова у нашој земљи?
Невероватно је колико се радозналаца окупи чим схвате да се пред њиховим очима догађа нешто несвакидашње. Милоје Митровић стиже обично у пратњи сина или неког помоћника, натоварен скицама, шаблонима, кантицама с бојом, четкицама различитих дебљина. На унапред договореном пешачком прелазу овај ваљевски уметник спрема се за нови подухват. Уместо правилно распоређених линија, исцртаних по важећим прописима, пушта машти на вољу. Чучећи и скакућући уоколо, изгледа као неки племенски поглавица који с Црног континента успева да дозове црно-беле животиње и, макар накратко, удахне им живот на асфалту.
Пре више од две деценије завршио је Факултет примењених уметности у Београду, одсек графике у класи професора Божидара Џмерковића, и у главном граду је пре студија служио војску. Већ тада се припремајући за будућег сликара, доспео је и до „Политикиног Забавника”. Без обзира на то што се договори око илустровања појединих рубрика углавном нису остварили, Милоје је заувек остао веран нашем листу.
Оно што га је, можда и сасвим несвесно, определило да једног дана четкицом, прво на платну, потом и на асфалту, почне да исликава животиње црно-белих шара, биле су две насловне стране „Забавника”, број 859 (1968) и број 977 (1970), наравно с илустрацијом зебре. Та два већ увелико пожутела примерка листа и данас пажљиво чува и не заборавља да их с поносом покаже.
На замисао да оживи пешачке прелазе Милоје Митровић, који живи у Ваљеву, а као професор ликовне културе сада ради у Основној школи „Миле Дубљевић” у Лајковцу, дошао је пре двадесет година. Међутим, иако је веома јасно знао шта жели, тек је 1995. године прикупио неопходне дозволе које су потврдиле да може да започне с уличним цртежима.
 |
| Код Музеја Вука и Доситеја, на углу београдских улица Господар Јевремове и Вишњићеве, поново су оживеле зебре на пешачком прелазу, као и у два наврата пре 2010. године. Иначе, посебна боја коју користи ваљевски уметник сасвим се осуши отприлике за пола сата. |
Милоје каже да му је, кад се по други пут обрео у Новом Саду 2007. године и, поводом педесетогодишњице „Змајевих дечјих игара”, поново осликао зебре на зебри, пришла једна старија госпођа. Како је објаснила, била је пресрећна што ће поново моћи да се дружи с тим животињама. Наиме, оне претходно урађене, 1998. године, у међувремену су се избрисале. А та госпођа је, како је посведочила, баш уживала да скоро сваког дана оде до пешачког прелаза и „обиђе женку зебре и њено младунче и да види како су прегурали ноћ”.
 |
| У Ноћи музеја, 16. маја, Бања Лука је добила црно-бели коловез. |
Осликане зебре нису само занимљива улична уметност, оне служе и као посебан вид безбедности у саобраћају. Јер, како се испоставило, чим у даљини угледају необичну зебру, возачи несвесно успоре и на прелазу возе под мањим гасом, деца воле такве прелазе и с већом ће лакоћом савладати правила понашања, кад треба да пређу улицу.
Да ли ће Милоје Митровић у будућности цртати зебре и по неким другим европским градовима, још се не зна, јер су преговори тек у току. Пошто његови маштовити пешачки прелази полако стичу поклонике и на електронској мрежи, ко зна куда ће га те афричке животиње даље одвести.
Аутор:
Весна Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
