3320 25. 9. 2015.
Зимска бајка
КОЛАЧИЋИ ЗА ДЕВОЈКУ
Једног хладног зимског дана млади рибар желео је да у знак захвалности због доброг улова током године дар Хулдри, скандинавској сирени, али је језеро било залеђено…
скандинавској митологији Хулдра или Улдра је жена-див, односно трол. А улога жена-дивова готово јасно је одређена. Оне су заштитнице. Већина означава мир и право на склониште. Иначе, Хулдра је веома привлачно, заводљиво биће. Корен њеног имена указује на нешто што је скривено, покривено, односно – на тајну. А ко нема своју тајну?
Хулдрина лепота запањује свакога ко има ту ретку прилику да је спази. Ипак, безмало сваки пут – премда се у ретко када приказује – она је сасвим нага, са дугом косом до колена. Будући да је биће природе, често је приказана и као стабло дрвета. Крошње су њена коса. Тиме се уједно истиче тајновита Хулдрина страна. Посебне очи има онај ко може да је разликује од природе!
Занимљиво је да девојка-див има и реп. А он је често знак победника. Када ратници победоносно улазе у неки град, поносно јашу коње са подигнутим реповима. Хулдрин реп некада је крављи, а некада лисичји. На извесним старим цртежима Хулдра је ипак приказана као обична сеоска девојка. Наравно, сви знају да није обична. Њене моћи су посебне.
Међутим, то није крај тумачења Хулдриног постојања. Наиме, она се често изједначава са бићима које ми добро познајемо као сирене. Девојке које живе у води.
во једне легенде, односно бајке која говори о Хулдри из језера. Као што се може наслутити, Хулдра, имајући у виду да је Скандинавка, има дугу плаву косу. Због зиме, а и због стидљивости, као и склоности према тајнама, голотињу, осим власима косе, покрива и белом хаљином. Белина њене косе и хаљине подсећају на невиност, девичанство и мир. Постоји обичај да се зими, посебно на Божић, Хулдри остављају поклони на језерима и рекама. Уосталом, она је заштитница воде. Дакле, та стара прича говори да је некада давно један млади рибар који је живео од улова из језера, у знак захвалности, желео да заштитници воде однесе дар. Из куће је понео колач. Нажалост, када је стигао до језера где је иначе често пецао, видео је да је залеђено.
ако да остави колачић на леду? Ни на крај памети му није било да је лед симбол сна и успаваности. И краткотрајности. Узео је пијук и покушао да избуши рупу у леду. Мислио је да ће Хулдри бити мило, уколико јој ипак спусти колач у језеро. Удри, удри, али ништа. После неколико сати лупања, схватио је да је избушио сувише малу рупу, кроз коју није могао да провуче колач.Очајан, није знао шта да ради. Сео је са главом међу шакама и плакао. Колач је спустио на ледену површину језера. После краћег времена, … гле! – из језера, кроз ту малу, мајушну рупу, провукла се једна бела лепа ручица. Бела попут снега који је под месечевом светлошћу блистао свуда наоколо. Ручица је зграбила колач који се одједном смањио у нестао под ледом.
ладић се трчећи вратио кући. Свима је испричао шта се догодило на језеру. Прича је била толико упечатљива да су сви читаве ноћи сањали белу нежну руку која се помаља из воде узимајући колачић. И затим су сви причу пренели ближњима, желећи да и други усне сличан сан. Легенда о Хулдри која ипак прима поклон и у наизглед немогућој прилици проширила се Скандинавијом.Од тога дана многи односе колачиће на језера и остављају их на леду. Надају се да ће Хулдра некако наћи начина да их узме. И да ће им бити захвална, односно, да ће их заштитити. Јер је она једна моћна девојка.
И данас у Норвешкој, уколико некој дами желите да дате комплимент који ће запамтити за цео живот, можете слободно да јој кажете да има руке лепе као добри водени дух. Као лепотица Хулдра, заштитница природе и водa.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
