3320 25. 9. 2015.
И то је, и то је... ВРАТ
КО ЈЕ НАЈБОЉИ
Мада не изгледа ни посебно значајно ни сложено, људски врат има веома много значајних задатака и незаменљив је део тела
рат, латински collum, део је људског тела између главе и трупа, и један је од његових најмањих делова. Иако наоко не изгледа, овај ваљкасти део јединствена је копча која обавља изузетно важну и сложену делатност. Одатле почиње кичма, коштани стуб који људско тело чини усправним, у којој се налази кичмена мождина. Кроз врат пролазе бројни крвни судови, нерви, у њему су смештени грло, гркљан и ждрело, вратни мишићи, штитна жлезда. Дакле, врат има безброј разних послова и веома је сложен и незаменљив део тела.Копчу, готово у правом смислу те речи, чини коштани део. Састоји се од седам кичмених пршљенова, смештених у задњем делу врата. Сваки од пршљенова кичменог стуба, којих укупно има 26, повезан је испред и иза себе једноставним прстенастим зглобом, осим у вратном делу, где посебни зглобови повезани с лобањом омогућавају померање главе нагоре, надоле и у страну. Јастучић савитљиве хрскавице између сваког пара, назван међупршљенски диск, омогућава пршљеновима да се окрећу и нагињу један ка другом.
Атлас је први вратни пршљен који подупире главу и мост је између главе и вратне кичме. Иако атлас јесте пршљен, није део кичменог стуба и његова главна особеност је у томе што нема тело, већ је попут прстена. Чврстим лигаментима повезан је с лобањом и цео се помера с њом, као да су целина. Али, стручњаци кажу да се атлас налази на најкритичнијем месту у телу, па је код већине људи померен с места, што проузрокује бројне здравствене тегобе. Измештен из лежишта, атлас належе на кичмену мождину која пролази кроз њега, што проузрокује ометање протока нервних сигнала из мозга и ка мозгу, јер они не могу да се простиру или равномерно или довољно брзо. Али, притисак због измештеног атласа трпе и нерви, мишићи врата и крвни судови, па долази до отежаног протока крви у мозак, тако да он нема довољно кисеоника и не може да ради пуном снагом. Наравно, главобоље и болови у вратним мишићима су неминовност.
Аксис је други пршљен и он обликује зглоб који повезује лобању и кичму. Атлас и аксис сачињени су тако да омогућавају већи опсег покрета него остали пршљенови. Они омогућавају климање напред и назад, померање главе горе-доле и слева на десно. Око ових пршљенова слојевито су распоређени мишићи који покрећу врат, а самим тим врше померање и главе.
змеђу вратних мишића пролазе крвни судови и нерви, а у просторима између њих смештени су органи. Тако се у предњем делу врата налази гркљан, орган за дисање и производњу гласа, који испод коже обликује уочљиво испупчење, названо Адамова јабучица. Ту је и душник, такође орган за дисање, који се спушта у грудну дупљу и рачва се у бронхије унутар плућа. Иза ова два дисајна органа смештено је ждрело, орган у којем почиње варење. Наставља се једњаком, цевастим органом који се спушта кроз врат и грудни кош и завршава се у желуцу. Испред гркљана и душника налази се штитаста или тиреоидна жлезда са још, најчешће, четири паратиреоидне жлезде. У предњем делу врата налазе се артерије, важни крвни судови који носе крв из срца богату кисеоником, као и мрежа нервних влакана. Али тај предњи део врата, саздан од бројних органа који врше разне задатке, потпуно је незаштићен, па уколико дође до било какве повреде она може да буде опасна и да има кобан завршетак. Мишићна маса налази се у задњем делу врата. Наравно, као и цело људско тело, и врат је прекривен кожом испод које се налазе лимфне жлезде. Тако стручњаци поједностављеним речником описују људски врат. Обични смртници виде га другачијим очима. За њих он може да буде кратак или дугачак, танак или широк, или пак „по мери”, али понекад и „онај због кога се уздише” ако припада вољеној женској особи.
Уметници, сликари и вајари, баш као и песници, често су се заносили нежним и лепо извијеним вратовима младих дама и надахнути њима стварали своја дела. Свесне тога да им је врат увек на мети погледа, припаднице лепшег пола увек су се трудиле да га прикажу у што бољем светлу негујући га и истичући деколтеима или га украшавајући накитом.
ли, поимање лепоте женског врата и његово украшавање није исто на свим меридијанима. Најбољи пример за то су „жене жирафе”, припаднице бурманског племена Падаунг. Оне живе у селу Наи Сои на северозападу Тајланда, 650 километара од Бангкока. Иако је Наи Сои место готово отцепљено од осталих, у њега долазе бројни туристи из целог света. Привучени су необичним обичајима који владају у овом селу, тачније посебним начином на који жене племена Падаунг украшавају вратове, јер оне око врата нижу алке или прстенове. Што је прстенова више, то је жена занимљивија и пожељнија. Неке имају врат дугачак чак 25 центиметара и око њега су наслагани бројни позлаћени или бакарни прстенови. Управо због дужине врата, припаднице племена Падаунг у западњачким туристичким брошурама имају назив „жене жирафе”. Данас, оне су необичност и несвакидашња туристичка занимљивост, али прави разлог таквог начина украшавања тешко је одгонетнути. Верује се да обичај потиче из давних времена, када су се водили ратови међу суседним племенима, па су бакарни колутови око врата жена служили као оријентир по коме су се жене једног племена лакше разликовале од оних из противничког. За овај необичан обичај везују се и легенде. По тумачењу из једне од њих, ниска алки око врата није израз улепшавања већ заштите. Наиме, духови овог племена некада давно побунили су се против предака и решили да их казне тако што су послали тигрове да их нападну. Како би се заштитили од смртоносних уједа тигрова, мушкарци су направили металне штитнике око врата које су нејаке жене наставиле да носе.
Шта год да је разлог ношењу огрлица од алки, то је обичај племена на који су веома поносни. Прстење је, наравно, тешко, али се жене временом навикну на то. Већ у петој години живота девојчице стичу право да се улепшају овим необичним алкама. Годинама, њихов број се умножава све до удаје. До десете године тежина металних украса достигне тежину једног килограма. Након две године додаје се још један прстен и тако редом. Код одраслих жена бакарно прстење има тежину око шест килограма. Жена која успе да око свог тананог врата обмота 25 алки, односно вратних прстенова, сматра се најбољом у селу.
-----------------------------------
ЖИВОТИЊЕ НЕДОСТИЖНОГ ВРАТА
У животињском свету, жирафе су најдуговратије. Висок, витак и снажан, прекривен гривом коју чине кратке и оштре длаке, врат овог копитара сачињен је од само седам пршљенова, као и код других сисара, али они код одраслих јединки могу да буду широки и до 28 центиметара, тако да врат жирафе може да достигне и два метра дужине.
Неке врсте сова могу да окрену главу за целих 270 степени
Ред морских гмизаваца латинског имена Plesiosauria, са два подреда који су изумрли крајем креде, такође су били дуговрати, кажу природњаци. Животиње из породице Еласмосауридае биле су дугачке и до 12 метара, имале су 76 вратних пршљенова и врат који је чинио половину њиховог тела. Сове, Strigiformes, нису дуговрате, али имају 14 веома покретљивих вратних пршљенова који могу да се окрену за 180, али и за целих 270 степени, код неких врста, дакле три четвртине пуног круга, да би њихове непокретне очи могле да уоче плен.
----------------------------------
ридодавањем нових алки врат се знатно издужује, што неминовно изазива закржљалост вратних мишића, кажу лекари, и истичу да је могуће да би, након ослобађања од тешке огрлице, дошло до тежих здравствених тегоба, првенствено гушења, јер жена не би могла да држи главу усправно, па би рад органа смештених унутар врата био отежан или у потпуности ометен. Али, жене из овог села томе не придају значај и одбијају могућност да би им се сломио врат када би скинуле своје необичне украсе. Признају да им је, приликом продужавања односцно проширивања алки врат мало нестабилан, али оне то решавају тако да га тих неколико дана обмотају одећом док не ојача. Али, можда би се жене из племена Падаунг и решиле да промене „стајлинг” да се од тога не издржавају. Туристи који долазе плаћају племенском старешини да их фотографишу. Одрасле жене с алкама око врата добијају сваког месеца од старешине племена 30 евра и 30 килограма пиринча, а за сваку девојчицу са сличним украсима родитељи добијају још 15 евра и 20 килограма пиринча.
Аутор:
С. Делибашић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
