Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

КО ИШЧЕКУЈЕ,


А КО



Веровали или не, подаци упућују да десетине милиона људи на дан Светог Валентина поклоне купују животињама, а не људима


ок већина девојчица, девојака и жена сматрају да је Дан заљубљених (14. фебруар) славље у част љубави и одраз најприсније привржености, дечаци, односно мушкарци, овај међународни празник углавном сматрају вештачком творевином смишљеном да би извесним произвођачима донела добру зараду, а њима измамила новац из џепа. Цвећари су ту пре свих на добити, али исто тако и многи други произвођачи.
   Додуше, сваки податак који говори о љубави и заљубљености треба прихватити уз велику ограду. Како изражавамо љубав и да ли то треба чинити баш 14. фебруара? Јасно, статистичари не признају недоумице и слична питања и баве се својим послом. Ево стога неколико занимљивих података до којих су дошли истражујући обичаје и празник у част заљубљених.
  
                             Слаткиши бомбоне, уобичајени поклон за Дан заљубљених

   Премда жене поклањају већу пажњу прослави Светог Валентина и имају једнако већа ишчекивања од мушкараца, када дође ред на трошак, онда су неупоредиво штедљивије, проценили су статистичари. У просеку, даме потроше бар упола мање новца на поклоне вољеној господи! Радо би примиле дијаманте, али највише поклањају честитке и чоколаду. Одатле уверење да Дан заљубљених сматрају празником када искључиво оне добијају вредне поклоне, а заузврат дају нешто симболично…
   Уочи овог празника цвећари повећавају цене бар за двадесет одсто, али у просеку за тридесет. Поједини их чак удвостручују. И људи купују. Шта ће!? Цвет је ипак мање скуп од накита или неког одевног предмета.

                                   Поклони за кућне љубимце

   Помислили бисте да је дан који прослављају заљубљени подразумева само мушкарце и жене. Преварили сте се. Све је већи број оних који 14. фебруара неће поклонити ништа својој девојци, односно младићу, већ – свом кућном љубимцу. Увелико су у моди огрлице и разне играчкице за псе и мачке у облику срца. Статистике показују да десетине милиона људи на дан Светог Валентина поклоне купују животињама, а не људима.
   То није једини изненађујући податак. Све више девојака и жена признају да им мушкарци нису потребни на Дан заљубљених! Зашто? Јер тог дана саме себе часте! Одлазе на састанке са пријатељицама, посећују посластичарнице и ресторане. А себи приуште нешто што им се стварно свиђа. Дакле, Дан заљубљених јесте и дан самозаљубљених. Извесним дамама, ипак је непријатно уколико им припадници супротног пола не поклоне пажњу, па саме себи купе цвеће. Затим пријатељима и колегама са посла кажу да их је изненадио непознати обожавалац.
  
          Кућни љубимци, вољена бића која добијају све више поклона за Дан заљубљених

   Када је већ о поклонима реч, статистичари су дошли до још једног занимљивог открића. Премда су прикладне честитке препуне страсних љубавних и еротских порука, највећи део новца за поклоне који се купују 14. фебруара, одлази на учитељице и професоре! Толико о образовању и подмићивању. Деца између шест и десет година милионе и милионе поклона управо на Дан заљубљених предају својим професорима.  
   Одједном су сви заљубљени у наставнице и наставнике. Иначе, дечаци и девојчице у добу који претходи пубертету, не устручавају се да једни другима поклањају разне ситнице и изјављују љубав 14. фебруара. Само годину две касније, преовладаће устручавање.
   Друго место по укупном броју добијених поклона иначе припада деци.   Чини се да су родитељи највише заљубљени у сопствене наследнике.  Следе маме, односно супруге, па тек онда девојке и момци. Изненађујуће, зар не?

                                        Писану изјаву, молим!

   Одговарајући на питања статистичара шта више воле да добију на Дан заљубљених, љубавну честитку или цвет, жене углавном одабирају – поруку. То говори да им је више стало да потврду љубави имају „црно на бело”. Цвет увене, а честитку је могућно сачувати и касније се хвалити и пред унуцима. Нажалост, док жене ишчекују и саме купују честитке, мушкарци – судећи према статистичким подацима – поклањају цвеће. Без писаних љубавних изјава, а камоли заклетви.

                
                                   „С љубављу човек може да живи чак и без среће”,
                                                  написао је својевремено Достојевски

   Глобализација и рекламе учиниле су своје. Дан заљубљених сада се врло бурно прославља и у Јапану. Занимљиво је да су главни купци поклона тога дана Јапанке, а не Јапанци. Оне углавном не поклањају цвеће и не праве икебане. Највише цене – чоколаду. То је још један необичан податак. Не хају ни за Купидона, Венериног сина, заштитника заљубљених и чији се лик појављује на честиткама и у облику разних фигурица. Може Купидон, али да је чоколадни.
   Бар хиљаду писама у ковертама стиже сваке године, тачно 14. фебруара на адресу где се наводно налазила кућа Шекспирове јунакиње Јулије. Реч је углавном о љубавним жељама. Оне су упућене девојчици, јунакињи славне драме чија је љубав према Ромеу имала трагичне последице. Што не значи да је прекинута. Управо је супротно!
   У Велсу се и данас негује стари обичај да заљубљени једни другима 14. фебруара поклањају дрвене кашике. На кашикама најчешће су били изрезбарени срце и кључ. Симболи су јасни. „Срце си ми закључао” (Или закључала). Или, како би код нас рекли: „Љубав на уста улази”!
   У давна времена постојало је веровање да уколико девојка на дан Светог Валентина види црвендаћа, то значи да ће се удати за морнара.  Уколико види врапца – њен изабраник биће неки сиромашак, али она ће ипак постати врло срећна жена. Уколико пак угледа чешљугара, онда ће се свакако удати за милионера… Нема, дакле, друге, него да девојке које су у потрази за богатим мужевима 14 фебруара пођу у природу и погледом потраже чешљугара. У градовима живе врапци. Има их свуда…  
      
Девојке и девојчице, загледајте се добро у акварел А. Пераграша, јер она која 14. фебруара
               угледа чешљугара, односно штиглица, освојиће срце богатог момка

   Не обећавају богатство, али је срећа нешто што је и важније од богатства. Уосталом, како каже стара изрека: „Боље врабац у руци него голуб (или чешљугар) на грани!”.



Аутор: 
М. Огњановић
број: